За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Вечерње новости, 10. 11. 2013, Драгољуб Петровић: Срби срљајући у Европу потпуно губе идентитет
Лингвиста Драгољуб Петровић о историјском прогону ћирилице, угрожавању српског идентитета. Иронија је да се српски језик ни у Србији не осећа као у својој кући. То је и више од ироније, то је грех, јер у распаду Југославије нису страдали само држава и народи, већ и језик, првенствено српски. Он…
Да покровитељи буду Патријарх Иринеј, Додик, Николић
БЕОГРАД, 10. ОКТОБРА /СРНА/ – Иницијативни одбор Друштва за подизање меморијалног центра српским жртвама геноцида очекује да ће покровитељи подизања тог српског меморијала бити Његова светост патријарх српски Иринеј, предсједник Републике Српске Милорад Додик и предсједник Србије Томислав Николић. На сједници овог одбора, чији је предсједник историчар Миливоје Иванишевић, утврђено…
Предстоји сједница о градњи Меморијалног центра
БЕОГРАД, 8. ОКТОБРА /СРНА/ – Сједница Иницијативног одбора Друштва за изградњу меморијалног центра српским жртвама геноцида, који би био подигнут у Београду по узору на Јад Вашем, биће одржана у четвртак, 10. октобра, а резултат тога требало да буде оснивање невладине организације, која ће лобирати за изградњу овог центра. Предсједник…
Акција Новости: Рат против заборава
Вечерње новости | В. Т. | 03. октобар 2013. Чланови Иницијативног одбора одлучили да се региструје Друштво за подизање меморијалног центра српским жртвама геноцида. Одбор охрабрен подршком председника Србије Тамо где је геноцид заборављен, понавља се. На нама је историјска одговорност да свим невиним српским страдалницима подигнемо споменик за незаборав,… Вечерње новости, 29.9.2013, Девет Вајагића као девет Југовића
Велики хероји Првог светског рата Лука (1877-1970), Ристо (1878-1936), Михајло (1882-1960), Марко (1885-1961), Симо (1889-1923), Симо Вајкана (1889-1932), Јово (1893-1923), Ђуро (1896-1941) и Стеван (1895-1980) Јуначки су се борили за своју отадyбину, а након рата пали су у заборав. Браћа Вајагић, њих деветорица, заједно са оцем Ристом, напустили су рударски…
Политика, 13. 9. 2013, Предраг Симић: Да ли је Србија крива за Први светски рат?
Слика која је у свету створена о Србији током грађанског рата у бившој Југославији у много чему је прати и данас, упркос свим променама које су се у међувремену догодиле. Зоран Ђинђић је својевремено сматрао да ће бити довољно да у Србију дође „десетак великих америчких корпорација“ да би се…
Не заборављамо – Памтимо
РТРС, 15.4.2018, Доња Градина - Дан сјећања на жртве усташког злочина геноцида
У Спомен-подручју Доња Градина обиљежен је Дан сјећања на жртве усташког злочина - геноцида у концентрационом логору Јасеновац и његовом највећем стратишту, Доњој Градини. Обиљежавању Дана сјећања присуствовали су предсједник Српске Милорад Додик, премијерка Жељка Цвијановић и предсједник Народне скупштине Републике Српске Недељко Чубриловић.
Предсједник Републике Српске Милорад Додик рекао је да је концентрациони логор Јасеновац био државни пројекат Независне Државе Хрватске /НДХ/ за који никада нико није одговарао и који и данас нема своју званичну категоризацију као геноцид на Србима, Је[...]
Вечерње новости, 27. 5. 2021, Плава гробница из Другог рата: Навршава се 80 година од највеће поморске трагедије војске Краљевине Југославије у Солунском заливу
ПРЕ равно осам деценија, у ноћи, 27. маја 1941. године, у Солунском заливу код места Неа Миханиона, догодила се највећа поморска трагедија Војске Краљевине Југославије.
Тада је потонуо брод Хелена Канавариоти, познат и као Света Јелена на коме су били заробљени официри, подофицири и војници које су нацистички окупатори транспортовали до концентрационих логора у Немачкој.
Велика трагедија коју многи називају Плавом гробницом из Другог светског рата, однела је животе 214 заробљеника, од 505 колико их је било на броду који је налетео на савезничку мину и врло брзо потонуо. Посмртне остатке стра[...]
Вечерње новости, 5. 9. 2024, Сахрана уз војне почасти: Коначно идентификовано тело војника Слободана Спасојевића (19)
НА Институту за патологију и судску медицину ВМА у Београду данас је обављена коначна идентификација војника бивше ЈНА Слободана Спасојевића, чије је посмртне остатке Комисија за нестала лица Владе Србије преузела од Управе за заточене и нестале Министарства хрватских бранитеља, 3. септембра, на граничном прелазу Батровци - Бајаково.
Слободан је као деветнаестогодишњак нестао са редовног одслужења војног рока у касарни бивше ЈНА у Вараждину, у октобру 1991. Мајка Јорданка последњи пут га је видела приликом полагања заклетве. Тражење је покренула још 1994. године при Југословенском црвеном к[...]
РТ Балкан, 1. 7. 2023, Дан кад је Брано остао без мајке, оца и јединог брата: РТ Балкан на помену Србима у Подрињу
Подриње, оно је долина српске боли и патње, страдалнички простор српског народа и у Првом и Другом светском рату
С почетка јула, кад уз и низ Дрину почну да се ређају тужне, страшне годишњице злочина и покоља, накупи се у народу туга, крену сузе и крену сећања на крв, на зла времена, на побијену дечицу, на њихове недосањане снове, на неосуђене злочине и злочинце... И свије се та туга низ и уз Дрину и загосподари срцима, увуче се у душу и све претвори у неми грч, у јаук, и српске мајке боле њихове ране...
На гробље у Братунцу поново је данас дошао Брано Вучетић да обиђе најмилије. На гробљу м[...]
Политика, 7.9.2020, Споменик комити јунаку
Димитрије Беговић, једини је комитски командант Топличког устанка коме није подигнут споменик. - После 100 година, група грађана и Музеј Прокупља, а уз подршку Министарства културе, покренули су акцију да се гроб хероја најзад достојно обележи
Поручник Димитрије Беговић један је од најзначајнијих вођа Топличког устанка који је избио у окупираној Србији у фебруару 1917. Народ Топлице и Јабланице га сматра херојем. Томе је допринело не само Беговићево јунаштво, већ и његово приношење живота целе породице на олтар слободе. Ипак, о ратним заслугама овог великог комитског јунака ништа се не зна [...]
