За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Вечерње новости, 8. 9. 2013, Гучево – прва битка Броза и Драже
После 99 година у рововима где се 7. септембра 1914. одиграла Дринска битка, најстрашнија у 1. светском рату. Кота 708, гробница јунака који су 55 дана одолевали аустроугарској офанзиви, скривана је од Србије. Бескрајне изукрштане пруге ровова, земуница и кратера из Првог светског рата протежу се и после 99 година дуж…
Вечерње новости, 5. 9. 2013, Остоја Милисављевић: Ватикан крије злочин
Једини циљ покрштавања већ крштених јесте уништење српског народа у НДХ. НА основу неких поузданих података и чињеница може се утврдити бар приближан број покатоличених Срба у НДХ. Зато нам се чини да је реално прихватити мишљење писца књиге „Католички терор данас“ Авре Менхата, пореклом Италијана. Приказујући садржај те његове…
Вечерње новости, 4. 9. 2013, Остоја Милисављевић: Тајну скрива Ватикан
Само Света столица располаже подацима о превођењу Срба у католике. Србе нису Немци и Италијани покрштавали, него усташе ПРЕДСЕДНИШТВО Земаљског антифашистичког већа народног ослобођења Хрватске донело је 25. августа 1944. године одлуку о поништавању присилног преверавања са православља на католичанство. У члану 1 се каже: „Установљује се да је насиљима…
Вечерње новости, 3. 9. 2013, Остоја Милисављевић: Покољ на Светог Илију
Примање друге вере није била гаранција да се сачува живот. Уместо покрштавања поклано 5.000 душа из Вргин Моста О ПРИСИЛНОМ католичењу Срба говорили су и писали Немци, Италијани, или као очевици или по сазнању, како нарочито указује Л. М. Костић. Валтер Хаген пише: „Пошто се по старој традицији изједначује хрватство…
Вечерње новости, 2. 9. 2013, Остоја Милисављевић: Планови фратра Бркана
Удовице би се удале, наравно за католика, јер Срба близу нема. Младе удовице удати за католике да би рађале Хрвате ТЕК после извршеног терора над Србима и убијања 2.300 мушкараца, жена и деце и клања 60 школске деце у школи заједно са њиховим учитељима фебруара-марта 1942. године, Срби из Бања…
Вечерње новости, 1. 9. 2013, Остоја Милисављевић: Хрват само – католик!
Средства информисања католичења Срба и посећивање делегација прелазника Павелићу, по свом значају дижу у небо: „Хрватски народ“ пише да је то „корак ума и срца“. АНТЕ Павелић је свечано дочекао делегацију прелазника и одржао пригодни говор: „Сматрајте великом срећом за покољење Ваше, за покољење свих нас, да се у овом…
Не заборављамо – Памтимо
Спутњик, РТРС, 8.7.2017, Годишњица страдања у Подрињу: Предуго су Срби умирали...
Годишњица страдања Срба у средњем Подрињу обележена је на Градском тргу у Братунцу, у Републици Српској.
Обележавању годишњице и приказивању документарног филма о страдању Срба на подручју средњег Подриња присуствовали су председник Републике Српске Милорад Додик, министар одбране Александар Вулин као изасланик председника Републике Србије, министар за рад, запошљавање, социјална и борачка питања Зоран Ђорђевић у име Владе Србије, делегација Народне Скупштине Републике Српске и бројни грађани, саопштило је Министарство одбране Републике Србије.
Званичници су претходно присуствовали парас[...]
Savo Štrbac, Zadarska Kristalna noć
Zadarska kristalna noć je naziv za događaj od 2. maja 1991, kada je “grupa građana”, demolirala i opljačkala poslovne objekte čiji su vlasnici bili Srbi. Taj rušilački pohod bio je prvi korak u progonu i ubistvima Srba
U PRVOJ polovini maja ove godine, dok je svet slavio Dan pobede nad fašizmom, u regionu je obeleženo nekoliko godišnjica tragičnih događaja iz devedesetih prošlog veka: „Bljesak“, Borovo Selo, Dobrovoljačka, logor „Luka“, Tuzlanska kolona…
Međutim, postoji i jedan događaj koji se desio istoga dana kada i onaj u Borovu Selu, o kojem se godinama ćutalo. Reč je o događaju nazvano[...]
ИН4С, 31. 5. 2024, Стеван Синђелић војвода Ресавски (1771-1809) – На данашњи дан
На данашњи дан 1809. године погинуо је српски јунак Стеван Синђелић. Ресавски војвода је тада испалио из кубуре хитац у складиште муниције у шанцу на узвишењу Чегар код Ниша, у јеку борбе с бројно надмоћним Турцима у Првом српском устанку.
На данашњи дан 1809. године погинуо је српски јунак Стеван Синђелић. Ресавски војвода је тада испалио из кубуре хитац у складиште муниције у шанцу на узвишењу Чегар код Ниша, у јеку борбе с бројно надмоћним Турцима у Првом српском устанку. Експлозија је дигла шанац у ваздух, усмртивши и браниоце и 6.000 Турака који су упали у утврђење.
Још прије него ш[...]
РТ Балкан, 24. 9. 2023, Сећање на крвави пир над Србима из села крај Дрине: Драго Митровић преживео 1942, пресудили му 1992.
Сметало то некоме или не, свиђало се или не, тек, сва судбина Срба из Подриња, у последњих 80 или 100 година, лако се може ишчитати из, тешке, готово невероватне, страшне судбине једног јединог човека, Драга Митровића из села Подравање изнад Сребренице.
Драга су 1942. године, као 17-годишњег дечачића, чобанина, ухватили комшије усташе из једног од суседних, муслиманских села, преклали, чудом Драго је преживео. Живео је још 50 година са тешким траумама, тешко је говорио, оптерећен тешким сећањима.
У време братства и јединства, његова прича мало је кога занимала. Равно пола века касније, 1992.[...]
Блиц, 19.6.2016, Скривао комунисте, они га стрељали: Недавно рехабилитован индустријалац Александар Симовић
Александар Симовић (1889–1945), носилац Албанске споменице и француске Легије части, у Другом светском рату скривао је комунисте, а они су га - стрељали!
Симовић је у родном Обреновцу добио улицу још 2006, а званично је рехабилитован тек недавно, марта ове године. Овај познати индустријалац скривао је водеће комунисте од окупатора. Два пута су га током рата хапсили нацисти, а на крају комунисти.
- Јануара 1943. Немци га спроводе у логор на Бањици, где је био шест месеци. Мучен је, пребијан. Био је одређен и за стрељање јер је утврђено да је скривао Александра Ранковића, Кочу Поповића, Ми[...]
