За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Биљана Живковић: Васкрснуће Зорке Делић
Ако бисмо покушали да опишемо живот седамдесетчетворогодишње Загорке Скиба из Копривне, прве речи гласиле би – живи сведок ужаса два најцрња стратишта Срба, Јасеновца и логора за српску децу, Јастребарског. Зорка, тада петогодишња девојчица, изгубивши оца и мајку, преживела је страхоте које човек не може да наслути ни у најцрњим… Vesti, 8. 6. 2015, Parastosi Srbima nad jamom Gumna i jamom Pandurica
Na jami Gumna kod ljubinjskog sela Kapavice služen je parastos za 115 ubijenih Srba iz Kapavice, Uboska, Rankovaca, Ćukovaca, Hrđusa i Vlahovića. Njih su ustaše 8. juna 1941. bacile u jamu ili streljale nadomak nje. Poslednji živi svedok ovog ustaškog zverstva koji je uspeo da pobegne sa stratišta bio je… Владимир Умељић: „Свети“ Алојзије Степинац и Срби
На дан 28. марта 1941. године – значи, један дан после пуча српских официра у Београду, којим су одбили да прате Хитлера на његовом злочиначком путу – записује загребачки надбискуп Алојзије Степинац у свој дневник: „Све у свему, Хрвати и Срби су два света, Северни и Јужни пол, који се… Срна, 7.6.2015. Пробој за спас више од милион и по Срба
„Коридор“ је био спас за српски народ на огромном простору од Гламоча и Грахова на југу, до Градишке на сјеверу, Новог Града на западу до Добоја на истоку, за Србе у западној Славонији, Банији, Лици, Кордуну и Книнској Крајини… Приредила: Марија БОГДАНОВИЋ БИЈЕЉИНА, 7. ЈУНА /СРНА/ – Од операције „Коридор… Јастребарско 1942, 4.6.2015. In memoriam: Зорка Делић Скиба 1936-2015.
Данас је преминула Зорка Делић Скиба, једна од посљедних живих особа, које су свједочиле и преживјеле страхоте усташких логора за дјецу, за вријеме тзв. НДХ. Зорка Делић Скиба биће сахрањена у Приједору у суботу, 6. јуна 2015. по православном обреду. Зорка Делић Скиба рођена је 27. јануара 1936. године у… Српска Хирошима – Смедерево 5. jун 1941.
У Смедереву је 5. јуна 1941. године дошло до огромне експлозије складишта муниције, која је срушила већи део града, усмртивши између 2.500 и 4.000 људи Послератна комунистичка власт прикривала је истину о страшној трагедији која је задесила Смедерево – да ли због сумњи да су комунисти диверзијом изазвали ову експлозију,… Не заборављамо – Памтимо
Глас Српске, 3. 2. 2023, Истина о страдању Срба: Промоција књиге о Козари 9. фебруара у Лакташима
БАЊАЛУКА - Зборник радова "Кад прошлост проговори: Козара 1942-2022", која је дјело неколико историчара, писаца и новинара са подручја Републике Српске, Србије и Хрватске, биће промовисан 9. фебруара у Галерији Културног центра Лакташима, с почетком у 19 часова.
Зборник садржи стручне радове историчара и публициста, те бројне фотографије и документе о страдању народа Козаре у Другом свјетском рату. О дјелу ће говорити аутори Зоран Кос, Раденко Вујасин, Радоја Рацановић и модератор Зоран Барош. Организатори овог скупа су Центар за културу и образовање Лакташи и Књижевна заједница "Васо Пелаг[...]
Глас Српске, СРНА, 5.8.2018, Крст висине 11 метара на мјесту Прве невесињске пушке
Невесиње - У невесињском селу Крекови, на мјесту гдје је пукла Прва невесињска пушка, данас је освештано новосаграђено спомен-обиљежје у облику крста висине 11 метара.
Освештању новоподигнутог Споменика невесињским устаницима 1875. године у Крековима присуствовао је српски члан Предсједништва БиХ Младен Иванић, који је покровитељ изградње Спомен-обиљежја.
Иванић је истакао да је идеја за изградњу спомен-обиљежја потекла од преминулог посланика Ранка Савића, који му је једном приликом рекао да би волио да се обиљежи мјесто одакле је “кренула слобода испод турске владавине”.
“То нисам з[...]
Плитика, 8. 6. 2021, Обележавање осам деценија од почетка страдања Срба у НДХ
Помен жртвама комплекса логора Јадовно–Госпић–Паг биће одржан 19. јуна крсним ходом који ће организовати представници Удружења „Јадовно 1941” из Бањалуке и Београда На парастос увек дође много људи, међу њима и потомци жртвама
„Од почетка планског уништења Срба у Независној Држави Хрватској, отварањем првог комплекса логора Јадовно–Госпић–Паг за масовну ликвидацију нашег живља, 24. јуна навршиће се тачно 80 година. Поменуто стратиште било је активно 132 дана, у којима су усташе ликвидирале 42.000 жртава, од којих је 38.000 Срба, док су остали побијени били Јевреји, Роми и антифашисти. Као п[...]
Политика, 17. 12. 2024, Матрица вековног насиља над косметским Србима
Скоро свакодневно насиље на Космету одвија се, по некој устаљеној матрици, од најезде Турака. Најизраженије је у другој половини 19. века, кад се постојеће албанско становништво, ојачано досељавањем из Албаније, сродило с турским манирима испољавања власти аговањем и беговањем. То је забележено у списима из тзв. Конзулских времена.
Село Гораждевац, забележено у повељи Стефана Првовенчаног почетком 13. века под називом Горажда вас, претрпело је бројна насиља и злочине кроз дуговеко постојање, као и бројна друга насеља на Космету. Матрица окрутног самовлашћа Албанаца у периоду два светска рат[...]
СРНА, 16. 1. 2023, Служен помен најмлађем погинулом борцу Александру Маслеши
ТРЕБИЊЕ - Најмлађем погинулом борцу Требињске бригаде Војске Републике Српске Александру Маслеши данас је у Требињу служен помен чиме је обиљежено 28 година од његове смрти.
Градоначелник Требиња Мирко Ћурић подсјетио је да је Маслеша био најмлађи борац Требињске бригаде, те да је учествовао у офанзивама са знатно старијим борцима.
"Град Требиње ће изаћи у сусрет свим породицама погинулих бораца. Не смијемо да заборавимо ко су људи који су погинули за стварање Републике Српске", рекао је Ћурић.
Предсједник Борачке организације Требиње Дејан Бодирога рекао је новинарима да споменик Мас[...]
