За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Николић покровитељ српског Јад Вашема
Вечерње новости | В. ТАЛОВИЋ | 10. јун 2013. Акција „Новости“: „Подигнимо споменик свим жртвама геноцида, од Јасеновца до „Олује“ Саветник председника Оливер Антић потврдио да ће Томислав Николић бити покровитељ акције Председник Србије Томислав Николић биће покровитељ акције „Подигнимо споменик свим жртвама усташког геноцида, од Јасеновца до Олује“, коју… Политика, 19. 5. 2013, Ни Немачка није имала Јасеновац
У меморијалном подручју Јасеновац, на месту бившег усташког логора смрти, код споменика Камени цвет, 12. маја била је одржана комеморација у знак сећања на пробој последњих затвореника из логора 22. априла 1945. године, и у знак почасти за све страдале и преживеле логораше. Тим поводом разговарамо са Јашом Алмулијем (рођен… Вечерње новости, 7. 4. 2013, Коминтерна је мајка и Европској унији
До каквих се закључака дошло на недавном скупу „Тито и ми“? Људи који се нападно заклињу у Европску унију, данас понављају титоистичке пароле и флоскуле Титоизам доживљава ренесансу 33 године после Титове смрти и две деценије после крвавог распада СФРЈ. – Парадоксално је то што људи који се нападно заклињу… Ко је тражио разарање српских градова
Поред Ниша и Београда, које су разарали чак 15, односно 11 пута, Енглези и Американци су масакрирали практично све веће градове и насеља по Србији и Црној Гори Бесомучно англо-америчко разарање десетина српских и црногорских градова, вароши и села, започето 20. октобра 1943. а окончано 18. септембра 1944. године, једна…
Погледи, Слобода, 20. 3. 2013, Милосав Самарџић: Непозната италијанска документа
Мила Михајловић: „Југославија април 1941 – септембар 1943“, издање Удружења српских издавача, Београд 2012. Ауторка ове изузетно значајне књиге живи и ради у Риму, па се посветила истраживању италијанских архива. Италијанска документа су до сада у нашој историографији коришћена у ретким приликама и недовољно, тако да су многе битне чињенице… Обележје жртвама усташа на Старом сајмишту?
Вечерње новости: В. ТАЛОВИЋ | 01. март 2013. Одржан први састанак Иницијативног одбора акције „Подигнимо споменик жртвама геноцида“. Матановић: Очекујемо да помогну и држава и град. Место – Старо сајмиште АКЦИЈА „Вечерњих новости“ прихваћена је и споменик жртвама геноцида биће подигнут. На то нас храбри и подстиче огромна подршка наших… Не заборављамо – Памтимо
Вечерње новости, 7. 4. 2013, Коминтерна је мајка и Европској унији
До каквих се закључака дошло на недавном скупу „Тито и ми“? Људи који се нападно заклињу у Европску унију, данас понављају титоистичке пароле и флоскуле
Титоизам доживљава ренесансу 33 године после Титове смрти и две деценије после крвавог распада СФРЈ.
- Парадоксално је то што људи који се нападно заклињу у ЕУ манипулишу титоистичким флоскулама о опасности од српског национализма и вредностима социјалистичке Југославије, које одавно нема - каже пуковник Драган Крсмановић, магистар историјских наука и виши архивиста, бивши начелник Војног архива и члан Института за стратегијска истраживања.
[...]
ИН4С, Vice, 5. 6. 2024, ’Судњи час‘ у Смедереву у Другом светском рату: Kатастрофа пуна тајни – На данашњи дан
Који је узрок мистериозне експлозије након које је Смедерево названо српском Хирошимом и колико је заиста жртава које је изазвала.
Покушавајући да помогне мајци да припреми ручак од мало намирница које је имала на располагању тог 5. јуна 1941. године у приземној кућици на ободу београдског насеља Звездара, близу данашње Волгине улице, 12-годишња Даринка Максимовић препала се када је њен дом затресао земљотрес од кога су из креденца попадале шољице и тањири. Било је 14 сати и 14 минута, дан је био врућ, а Београђане, још увек шокиране од снажног бомбардовања града неколико месеци раније и окуп[...]
ИН4С, 18. 8. 2024, Битка на Иванковцу код Ћуприје - На данашњи дан
На данашњи дан, 18. августа, 1805 – Срби су на брду Иванковац код Ћуприје, у једној од највећих битака Првог српског устанка, први пут потукли регуларну војску Отоманског царства.
Напредовање устаника који су заузели више градова, укључујући Ужице и Карановац (Краљево), узнемирило је султана, који је наредио Хафиз-паши, именованом за београдског везира, да са 15.000 војника крене од Ниша ка Београду.
На Иванковцу се под командом Миленка Стојковића и Петра Добрњца утврдило око 2.000 Срба, који су издржали више турских јуриша, а битку је ријешио вођа устанка Ђорђе Петровић – Карађорђе, кој[...]
Глас Српске, 11. 2. 2024, Прота Душан Суботић - мученик са харизмом вође
Размјере усташких злочина у НДХ још нису у потпуности расвијетљене и публиковане, а ни жртве пописане. Када се од деведесетих почело отвореније говорити о томе, одмах је услиједио оштар отпор хрватске јавности, што траје све до данас, као рецимо ту недавно око филма “Дара из Јасеновца”. Зачудо, и код једног броја Срба те историјске истине изазивају негодовање. Желимо вјеровати да су такви ставови само инерција једне устаљене матрице из Брозовог режима, који је заташкавао и табуизирао масовне злочине над Србима, тобоже ради изградње братства и јединства.
Срби су у већини насјели на ту причу, н[...]
ИН4С, Јадовно, 3. 5. 2024, Никола Милованчев: Милан Дукић – први глас о страдалима у Јадовну и извештај конзула НДХ у Београду о томе
Многи се питају када је српска јавност први пут сазнала за Јадовно и за злочине у Јадовну, мaкaр индиректно?
Обично се мисли да је то било после Другог светског рата. Међутим, догодило се то још 1. јула 1942 – додуше стидљиво и у рубрици огласа у београдском „Новом времену“, на страни 6 тог броја листа.
Било је то преко огласа Софије Дукић, жене трговца Милана Дукића из Доњег Лапца у Лици. Софија Дукић је наиме у „Новом времену“ објавила фотографију мужа и оглас следеће садржине:
„Моли се свако ко ма шта зна о Милану Дукићу трговцу, који је нестао из Доњег Лапца пут Госпића у Јадовно да јав[...]
