За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Срна, 6. 5. 2015, Служен парастос за 525 убијених Срба из Вељуна [Мапа]
Срна, 7.5.2015, Изложба о страхотама погрома над Србима – Усташки нож направљен за клање дјеце
Усташки нож намјенски направљен за масовно клање српске дјеце у Другом свјетском рату изазива изузетно јаке емоције код свих посјетилаца изложбе „Анатомија заборава“, постављене у Народној и универзитетској библиотеци /НУБ/ Републике Српске. „Тек када узмете нож у руке и запитате се: ‘Шта је ово?’ и ‘Како ово ради?’ схватите сву…
Танјуг, 5.5.2015, Конкурс за изглед споменика страдалима у сукобима ’90.
БЕОГРАД – Скупштина града Београда расписала је данас јавни конкурс за ликовно, архитектонско и урбанистичко решење споменика „Српском народу и грађанима Србије страдалим за отаџбину у оружаним сукобима од 1990. године на простору бивше Југославије“. Споменик ће, како је објављено на сајту Скупштине града, бити постављен на месту „Вечног пламена“…
Вести, 4.5.2015, Стрељање у Драгинцу 1941 – први масовни злочин немачке окупаторске војске над цивилима у Србији [Мапа]
Вермахт је током Другог светског рата оставио крвав траг у лозничком крају, а стрељање у Драгинцу 1941. први је масовни злочин немачке окупаторске војске над цивилима у Србији и претходио је масовним стрељањима у Крагујевцу и Краљеву у октобру исте године. О нехуманом поступању окупатора по нашој земљи сведочи изложба…
САВО ШТРБАЦ: Бљесак
VERITAS, 30.04.2015, Povodom godišnjice stradanja Srba iz Zapadne Slavonije 1. i 2. maja 1995. godine (akcija „Bljesak“)
Prvog maja 1995. godine hrvatske oružane snage izvršile su agresiju na srpsku oblast Zapadna Slavonija, u sastavu RSK, u vrijeme kada je ova oblast bila pod zaštitom UN (Sektor „Zapad“). Protiv zapadnoslavonskih Srba (oko 15.000 žitelja sa oko 4.000 vojnika) krenulo je više od 16.000 pripadnika hrvatskih oružanih snaga. Narod…