За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Акција: Споменик усташким жртвама
Вечерње новости | В. ТАЛОВИЋ | 12. фебруар 2013. 20:55 Подигнимо споменик свим страдалницима усташког геноцида, од Јасеновца до “Олује” (2) У Јасеновцу, највећем и најстрашнијем логору смрти у овом делу поробљене Европе, који историчари називају и “српски Аушвиц”, нестало је неколико стотина хиљада Срба, Рома, Јевреја и антифашиста различитих… Матановић: Споменик је морални дуг према невино страдалима
Вечерње новости | В. ТАЛОВИЋ | 11. фебруар 2013. Подигнимо споменик свим жртвама усташког геноцида, од Јасеновца до “Олује” (1) ИСТОРИЈА која се заборавља, понавља се. Да је Јасеновац био познат светској јавности као што је био познат Аушвиц, “Олује” 1995. године не би било – каже наш прослављени… РТС, 12.2.2013, Годишњица пробоја из нишког логора
Први пробој логораша у Европи, у време Другог светског рата, догодио се на данашњи дан пре 81 годину. Затвореници концентрационог логора на Црвеном крсту у Нишу, успели су да побегну и избегну стрељање на Бубњу. Осам деценија после догађаја, спомен комплекс се реконструише, а музејска поставка мења, први пут после…
Блиц, Танјуг, 2. 2.2013, Српска удружења у Норвешкој: Заустављен покушај ревизије историје
Савез српских удружења у Норвешкој саопштио је вечерас да је у заједничкој акцији Срба у Норвешкој и норвешких пријатеља Срба и Србије заустављен покушај ревизије антифашистичке историје у режији Горане Огњеновић и Наташе Матаушић из Хрватске. У оквиру пројекта Thanking the People of Norway на Универзитету у Ослу је била…
Вечерње новости, 26. 1. 2013, Лужанин убијен по налогу КПЈ
Суд у Чачку рехабилитовао потпоручника Огњена Лужанина, јунака Априлског рата 1941. године. Није учествовао ни у каквом сукобу четника и партизана, убијен по наредби комесара КПЈ ПОСЛЕ готово 70 година, решењем Вишег суда у Ваљеву рехабилитован је потпоручник Огњен Лужанин, авијатичар који је у кратком Априлском рату 1941. неустрашиво нападао…
Печат, 25.1.2013, Владимир Умељић: Дрска и срамна ревизија историје
„У ХРВАТСКОЈ ДРЖАВИ 1941-1945. НИЈЕ ИЗВРШЕН ГЕНОЦИД НАД СРБИМА“ Овој апсурдној тврдњи настоји да прибави „легитимитет“ дисертација немачког историчара Александера Корба, награђена недавно највишом оценом на берлинском Универзитету „Хумболт“ Млади немачки историчар Александер Корб је на берлинском Универзитету „Хумболт“ успешно одбранио своју докторску тезу под насловом: „У сенци светског рата.…
Не заборављамо – Памтимо
DIC Veritas, Portal Novosti, 25.1.2018, Ilija Babić, živi kompjuter Mokrog Polja
Vremešni mještanin već je desetljećima kroničar života i običaja svoga sela kraj Knina: ‘Moj ‘kompjutor’ još nije napao nikakav virus, ništa se nije izbrisalo i sve iz njega uspijevam izvući. A pamtim dosta toga, od svoje sedme godine znam skoro svaki detalj o prošlosti ovog sela’, kaže 87-godišnji Ilija Babić zvani Čauš
U selu Mokro Polje, udaljenom dvadesetak kilometara od Knina, stanovnika je iz godine u godinu sve manje, kao i u cijelom dalmatinskom zaleđu. Rat i poraće opustošili su nekoć bogato neselje, a sada zub vremena nagriza i uspomene na bolje dane, koje samo rijetki nastoje sač[...]
Српско наслеђе, број 13, јануар 1999, Др Животије Ђорђевић: Подсећање на страдања у јасеновачком губилишту 1941 - 1945.
Један од преживелих логораша Јосип Ерлих сведочио је о Јасеновцу у Центру за истраживање холокауста при америчком колеџу Кингсбороу. Грозоте о каквима свет није никада чуо
ротекло је више од годину дана од када је, на званичном месту, по први пут у иностранству расправљано о логору Јасеновац као концентрационом логору. Од 29. до 31. октобра 1997. одржана је Прва међународна конференција о Јасеновцу у Центру за истраживање холокауста при Кингсбороу колеyу. Главни координатор ове Конференције о Јасеновцу био је проф. др Бари Литачи, професор европске историје на том колеџу, а домаћин конфер[...]
Политика, Танјуг, 27.1.2018, Изложба о Јасеновцу у Уједињеним нацијама
Јединствену поставку, која је израз успешне српско-јеврејске сарадње, вечерас ће у седишту светске организације у Њујорку отворити министар спољних послова Ивица Дачић
Много делова једне сложене слагалице морало је да се готово беспрекорно уклопи у целину да би данас у Палати Уједињених нација у Њујорку, у 18 часова по њујоршком, а у 24 сата по средњоевропском времену, била отворена изложба „Логор смрт Јасеновац – право на незаборав”, организованој поводом Међународног дана Холокауста, који се обележава 27. јануара, на основу резолуције Генералне скупштине УН донете 2005. године.
Несумњи[...]
Глас Српске, СРНА, 15. 12. 2023, Спомен-подручје Доња Градина: Виртуелни преглед изложбе о логору Јасеновац
КОЗАРСКА ДУБИЦА - Јавна установа Спомен-подручје Доња Градина омогућила је посјетиоцима сајта ове установе виртуелни преглед изложбе "Концентрациони логор Јасеновац 1941-1945. године", која је отворена прије три године у Галерији Војске Србије у Београду.
Директор Јавне установе Спомен-подручје Доња Градина Тања Тулековић рекла је Срни да је то мултимедијална изложба која је представљена у више градова Републике Српске и Србије уз велико интересовање публике.
"Изложба је примјер како се приступа презентацији теме којом се бавимо и обухватила је велики тим људи у Србији и Српској који су [...]
Вести онлајн, 5.11.2020, Остаде Лика без Срба
Српска села око Грачаца, на самој граници између Лике и Далмације, и данас, 25 година од краја рата, изгледају као да ратни вихор још траје. Већина кућа је опљачкана или срушена, а повратници се могу пребројати на прсте једне руке.
Већина живи без струје и воде, а сви без обновљених путева.
Међутим, прогнаници и даље у срцу носе своју родну груду и не заборављају је.
Прославили Свету Петку
Отуда су се и овог 27. октобра, као што су то вековима уназад чинили, окупили испред цркве у Прибудићу да обележе сеоску славу – Свету Петку.
– Ове године, због пандемије короне и срушеног мост[...]
