За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, 28.4.2015. Александар Чотрић: О страдању Срба и Јермена
Радио Јереван и сви медији у Јерменији посветили су ових дана скоро све своје емисије и новинске странице обележавању стоте годишњице геноцида над јерменским народом Специјално за „Политику“ Јереван – Легендарни Радио Јереван није протеклих дана емитовао у целом свету позната питања и шаљиве одговоре. Шале су уступиле место озбиљним…
Политика, 27.4. 2015, Младен Мрдаљ: Кад студенти из Бостона дођу на Балкан
Њихову пажњу имате док траје њихово путовање У јесен 2009. уписао сам докторат у Америци. Срећом, већ 2010. био сам асистент на летњем програму који води додипломце из Америке на Балкан. Те године смо ишли у Јасеновац, да видимо хрватску и српску (Доња Градина) верзију прошлости. Једва сам чекао да…
Вести, 24.4.2015, Свест о Јасеновцу трасира будућност
О страхотама Јасеновца је требало да се говори много пре. Нама су 40 година фалсификовали историју. Ми као народ не знамо сопствену историју, не знамо који је њен значај, називамо се нацијом, а не знамо ни шта је нација. Овим речима је Жарко Видовић, један од преживелих логораша из Јасеновца,… РТС, 22. 4. 2015, Дан сећања на жртве геноцида
На Споменик жртвама геноцида на Старом сајмишту, месту некадашњег логора током Другог светског рата положени су венци и одата почаст жртвама у оквиру обележавања Дана сећања на жртве холокауста и геноцида. Организатор комеморативна церемоније била је Влада Србије а венац на Споменик је положио министар одбране Братислав Гашић истакавши да…
СРНА, 19.4.2015, Потресно свједочење једног од најмлађих логораша
ДОЊА ГРАДИНА – Слободан Грујичић из села Машићи, општина Градишка, један од најмлађих логораша из Другог свјетског рата, изјавио је да је прошао пакао у јасеновачком логору, као и у Старој Градишци, Јабланцу и селу Млака, гдје је приликом заробљавања добио и број око врата. „У Јасеновцу смо били у… РТРС, 19.4.2015, Доња Градина: Тишина се најгласније чује у Јасеновцу
Слобода је најскупља ријеч у српском језику, рекао је предсједник Републике Српске на Спомен- подручју Доња Градина гдје је служен парастос и помен невино страдалим жртвама логора Јасеновац и његовом највећем стратишту Доња Градина. Предсједник Републике Српске Милорад Додик поручио је данас у Доњој Градини да Срби никоме не пријете… Не заборављамо – Памтимо
Стање ствари, Антикварне књиге, 31. 5. 2021, „Српска трилогија“ Стевана Јаковљевића и Луј Кордије
Милан Јовић пронашао је у Паризу писмо које је Стеван Јаковљевић, српски професор, књижевник, ратни официр и писац познате Српске трилогије, писао професору Лују Кордијеу
ко у данашње време претражите шта интернет знао о Лују Кордијеу (Louis Cordier), наћи ћете врло мало података, скоро ништа. Чак ни француска Википедија нема чланак о њему. Постоји његов имењак Луј Кордије, француски геолог рођен у XVIII веку, али он нас овом приликом не интересује. „Наш“ Луј Кордије написао је књигу Victoire éclair en Orient 15-29 septembre 1918 или у преводу Муњевита победа на Истоку у којој аргументовано т[...]
СРНА, 20.4.2017, Положени вијенци на спомен-плочи Дражи Михаиловићу
ПЕТРОВО, 20. АПРИЛА /СРНА/ - Представници удружења "Ствараоци Републике Српске" и Равногорског покрета положили су данас у Петрову вијенац на спомен-плочу ђенералу Дражи Михаиловићу, подигнуту на мјесту гдје је 20. априла 1941. године одбио да призна капитулацију тадашње војске.
Представник "Ствараоци Републике Српске" Миладин Недић рекао је новинарима да је на данашњи дан Михаиловић донио одлуку да дигне устанак у поробљеној Европи и брани човјечанство од фашизма.
Недић подсјећа да је Михаиловић, након што је сазнао за одлуку тадашње Владе Краљевине Југославије да потпише капитулацију, [...]
Анри Барби: Војска убица (1918)
Упркос убијањима, упркос ужасним суровостима чији сам сведок био током претходних ратова, преносећи са бојног поља виђења оваквих страхота знам да ме само сећање на њих тера да дрхтим.
Изгледа да је једини објекат аустријске војске био — уништење, и она је почела свој уништитељски посао још од самог уласка у Србију.
Каквим су се окрутностима, каквим су се пакленим оргијама војници и официри предавали! Колико сам само пута остао скамењен од ужаса пред резултатом убилачког пијанства, пожарима или садизмом тих војника који припадају једној великој земљи, поносној на своју цивилизованост!
Оно ш[...]
Политика, 8.11.2020, Путевима српске војске стигао до гроба чукундеде
Млади Душан Дрндаревић, добитник градске награде Ужица, обишао је попришта битака Великог рата, а то ходочашће описао је у књизи „Трагом прошлости”
Ужице – Душан Дрндаревић из Злакусе, лепог села грнчара и туризма, има само 19 година. А већ је добио награду града Ужица и признање ужичког Историјског архива, препешачио километре Солунским фронтом и другим поприштима великих битака српске војске, објавио вредну књигу „Трагом прошлости”. Студира два факултета – ФДУ и географију. Заљубљеник у националну историју, успео је и да оствари важан породични циљ – код Скадра је пронашао до тада непозн[...]
Вечерње новости, 14.8.2016, Српским хумкама у Македонији вечни починак
Ускоро комплетирање регистрације војних меморијала, споменика, спомен-обележја у Македонији. У току обнова костурница на Говедарнику, Осогову, Ретким Буковима...
КОСТУРНИЦА у којој почивају земни остаци војника страдалих у борбама на Говедарнику, Осогову, Ретким Буковима и Пресецима током Другог балканског рата, узидана испод спомен-школе у селу Доња Цера, у општини Македонска Каменица, на истоку Македоније, ускоро би требало да буде санирана и обновљена, сазнају "Новости".
На том војном мерморијалу, из још увек некомплетираног регистра спомен-обележја, гробаља погинулих српских војника [...]
