За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Вечерње новости, 4. 9. 2013, Остоја Милисављевић: Тајну скрива Ватикан
Само Света столица располаже подацима о превођењу Срба у католике. Србе нису Немци и Италијани покрштавали, него усташе ПРЕДСЕДНИШТВО Земаљског антифашистичког већа народног ослобођења Хрватске донело је 25. августа 1944. године одлуку о поништавању присилног преверавања са православља на католичанство. У члану 1 се каже: „Установљује се да је насиљима…
Вечерње новости, 3. 9. 2013, Остоја Милисављевић: Покољ на Светог Илију
Примање друге вере није била гаранција да се сачува живот. Уместо покрштавања поклано 5.000 душа из Вргин Моста О ПРИСИЛНОМ католичењу Срба говорили су и писали Немци, Италијани, или као очевици или по сазнању, како нарочито указује Л. М. Костић. Валтер Хаген пише: „Пошто се по старој традицији изједначује хрватство…
Вечерње новости, 2. 9. 2013, Остоја Милисављевић: Планови фратра Бркана
Удовице би се удале, наравно за католика, јер Срба близу нема. Младе удовице удати за католике да би рађале Хрвате ТЕК после извршеног терора над Србима и убијања 2.300 мушкараца, жена и деце и клања 60 школске деце у школи заједно са њиховим учитељима фебруара-марта 1942. године, Срби из Бања…
Вечерње новости, 1. 9. 2013, Остоја Милисављевић: Хрват само – католик!
Средства информисања католичења Срба и посећивање делегација прелазника Павелићу, по свом значају дижу у небо: „Хрватски народ“ пише да је то „корак ума и срца“. АНТЕ Павелић је свечано дочекао делегацију прелазника и одржао пригодни говор: „Сматрајте великом срећом за покољење Ваше, за покољење свих нас, да се у овом…
Вечерње новости, 31. 8. 2013, Остоја Милисављевић: Греси Свете столице
НА заседању Сабора НДХ 25. фебруара 1942. године др Мирко Пук говорио је о католичењу Срба: „НДХ подупире акцију прелаза грко-источњака на католичку веру, јер је тај прелаз само поврат пријашњој дједовској вјери“ НА заседању Сабора НДХ 25. фебруара 1942. године министар правосуђа и богоштовља др Мирко Пук говорио је…
Вечерње новости, 30. 8. 2013, Остоја Милисављевић: Бискуп саветује Србе
У селу Трпиња чека на покатоличење 550 обитељи са 2.200 особа; у селу Бобота око 570 кућа са 2.920 особа АЛОЈЗИЈЕ Степинац о католичењу Срба шаље извештај Светом оцу папи Пију ХII трећег децембра 1941. године и извештава да су наступили најбољи дани за „преверавање шизматика (српскоправославних отпадника) у вјеру…
Не заборављамо – Памтимо
Глас Српске, СРНА, 23. 7. 2022, Ни послије 23 године нико није одговарао за убиство српских жетелаца
БЕОГРАД - Координација српских удружења породица несталих, убијених и погинулих лица са простора бивше Југославије указала је да ни послије 23 године од убиства српских жетелаца у мјесту Старо Грацко, код Липљана на Косову и Метохији, нико од припадника такозване Ослободилачке војске Косова није одговарао.
“И данас, више од 23 године од успостављања протектората УН на Косову и Метохији на основу Резолуције Савјета безбједности УН 1244, на овој територији влада ’култура‘ некажњивости за злочине почињене над Србима, одсуство поштовања елементарних људских права Срба и одсуство суочавања са пр[...]
Заборављена трагедија Селевца
Слободан Кљакић | објављено: 19.10.2015 | Политика
Пре 100 година, 21. октобра 1915, немачки војници су у овом шумадијском месту стрељали 89 недужних цивила
„Борбе у Србији имају карактер најдивљијих борби народа у којима учествују и старци и жене и деца”, известио је немачки лист Франкфуртер цајтунг пре тачно сто година, 23. октобра 1915. године, а као пример је поменут Селевац, тамошњем читаоцу свакако непозната шумадијска варош код Смедеревске Паланке.
Штура информација је као и толике друге имала да подстакне немачки ратоборни дух, а Србију и Србе представи као некакву[...]
Вести, 4. 9. 2023, Јадар је увек волео слободу
Док је нацистичка Немачка газила Европу, последњег дана августа 1941. године у Лозницу је стигла слобода захваљујући Веселину Мисити, потпуковнику Војске Краљевине Југославије, који је предводећи 300 устаника ослободио тадашњу лозничку варош не мирећи се са окупацијом. Том датуму, када је Лозница била прво веће ослобођено место на старом континенту и када су немачки војници показали белу заставу, у било је посвећено неколико догађаја.
Најпре је на градском гробљу служен помен Веселину Мисити, а онда су на његов споменик венце положили представници Војске Србије, Града Лознице, Центра за кул[...]
ДИЦ Веритас, СРНА, 11.12.2015, Навршавају се 24 године од убиства Срба у Паулин Двору
БЕОГРАД, 11. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ - На данашњи дан навршавају се 24 године од злочина у селу Паулин Двор код Осијека, гдје су припадници Хрватске војске убили 18 цивила, од којих 17 Срба и једног Мађара, просјечне старости 64 године, али до сада нико за овај злочин није одговарао по командној одговорности, нити за прикривање, организовање и премјештање лешева жртава.
Међу убијенима је било осам жена и четири брачна пара, а само из породице Катић убијени су 82-годишњи Митар и његова два сина Милан и Петар, снаха Босиљка и рођака Драгиња - саопштио је Документационо-информативни центар "Веритас".
[...]
РТРС, 22. 4. 2023, Тулековић: Жртвама Јасеновца и Доње Градине вратити лице
Директор Јавне установе "Спомен-подручје Доња Градина" Тања Тулековић изјавила је да та установа има базу података жртава логора Јасеновац са годинама рођења и страдања, али да желе да свакој жртви врате лице и прикупе њихове фотографије, документа и предмете.
- Ми смо 2016. године покренули иницијативу за прикупљање фотографија, докумената и предмета са циљем да свим тим жртвама вратимо лице. Дакле, имамо базу података са њиховим годинама рођења и страдања, али сада желимо да то детаљније документујемо и прикупимо њихове фотографије - рекла је Тулековићева новинарима.
Истакла је да је о[...]
