За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Матановић: Споменик је морални дуг према невино страдалима
Вечерње новости | В. ТАЛОВИЋ | 11. фебруар 2013. Подигнимо споменик свим жртвама усташког геноцида, од Јасеновца до “Олује” (1) ИСТОРИЈА која се заборавља, понавља се. Да је Јасеновац био познат светској јавности као што је био познат Аушвиц, “Олује” 1995. године не би било – каже наш прослављени… РТС, 12.2.2013, Годишњица пробоја из нишког логора
Први пробој логораша у Европи, у време Другог светског рата, догодио се на данашњи дан пре 81 годину. Затвореници концентрационог логора на Црвеном крсту у Нишу, успели су да побегну и избегну стрељање на Бубњу. Осам деценија после догађаја, спомен комплекс се реконструише, а музејска поставка мења, први пут после…
Блиц, Танјуг, 2. 2.2013, Српска удружења у Норвешкој: Заустављен покушај ревизије историје
Савез српских удружења у Норвешкој саопштио је вечерас да је у заједничкој акцији Срба у Норвешкој и норвешких пријатеља Срба и Србије заустављен покушај ревизије антифашистичке историје у режији Горане Огњеновић и Наташе Матаушић из Хрватске. У оквиру пројекта Thanking the People of Norway на Универзитету у Ослу је била…
Вечерње новости, 26. 1. 2013, Лужанин убијен по налогу КПЈ
Суд у Чачку рехабилитовао потпоручника Огњена Лужанина, јунака Априлског рата 1941. године. Није учествовао ни у каквом сукобу четника и партизана, убијен по наредби комесара КПЈ ПОСЛЕ готово 70 година, решењем Вишег суда у Ваљеву рехабилитован је потпоручник Огњен Лужанин, авијатичар који је у кратком Априлском рату 1941. неустрашиво нападао…
Печат, 25.1.2013, Владимир Умељић: Дрска и срамна ревизија историје
„У ХРВАТСКОЈ ДРЖАВИ 1941-1945. НИЈЕ ИЗВРШЕН ГЕНОЦИД НАД СРБИМА“ Овој апсурдној тврдњи настоји да прибави „легитимитет“ дисертација немачког историчара Александера Корба, награђена недавно највишом оценом на берлинском Универзитету „Хумболт“ Млади немачки историчар Александер Корб је на берлинском Универзитету „Хумболт“ успешно одбранио своју докторску тезу под насловом: „У сенци светског рата.…
Вечерње новости, 28. 1. 2013, Захтев за рехабилитацију Радослава Грујића
Акција „Новости“: Почиње процес за рехабилитацију академика Радослава М. Грујића. Исправља се неправда према спасиоцу мошти цара Душана, кнеза Лазара, цара Уроша… ЗАХТЕВ за рехабилитацију једног од највећих српских умова, академика проф. др Радослава М. Грујића, протојереја СПЦ, започео је пред Вишим судом у Београду 23. јануара ове године. Предмет…
Не заборављамо – Памтимо
Родбина убијених: Ова пресуда је со на живу рану, ни пола века није адекватно за крваве Мерчепове руке
Ј. Матијевић | 13. мај 2016 | Вечерње новости
Срби чији су најмилији страдали од Мерчепових јединица огорчени пресудом, породица Вучковић из Пакраца прошла кроз пакао
- ЗАР само пет и по година, мајко моја мила?! Па, само из наше куће, Мерчеп је одговоран за свирепа убиства четворо најмилијих! Зар људски живот тако мало вреди? Је ли то правда?
Овако је у четвртак пресуду Томиславу Мерчепу, за "Новости", прокоментарисао Мишо Вучковић (60) из Бечеја. Огорчен, разочаран, потресен...
- Ова пресуда је со на живу рану. Октобра 1991. године, за само два дана, Мерчепови "муповци" одв[...]
Политика: 6. 9. 2022, Момчило Павловић: Лесковачки шести септембар 1944. године
Лесковац је само један од градова и циљева које су савезници бомбардовали широм Европе. Али, разорно бомбардовање Лесковца и страдање великог броја цивила несразмерно је постигнутом војном циљу
Лесковац, среда, 6. септембар 1944. година. Сунчани дан. Са оближњег брда бригадир Меклејн, шеф савезничке мисије при Врховном штабу, који је са својим сарадницима и Кочом Поповићем, командантом Главног штаба Србије разрађивао планове заједничке савезничко-партизанаске операције „Ретвик”, посматра беле куће Лесковца на јесењем сунцу… „Док сам тамо стајао и чекао настојао сам да своје мисли усредсреди[...]
ИН4С, 22. 5. 2023, ИН4С репортажа: Спомен-костурница на Зебрњаку гдје је „пао цвет наше младости“ 1912. године
У недјељу, 21. маја, инспирисана стварним историјским догађајима и подвизима, екипа ИН4С-а боравила је на Зебрњаку код Куманова, гдје се налази спомен-костурница подигнута у славу и част погинулим српским војницима из епске Кумановске битке 1912. године.
На вјетровитом Забрњаку, гдје се и после 111 година од величанствене битке, у ваздуху наслућују српски јуначки подвизи и чују топоти славне српске коњице, наш домаћин био је кустос Горан Јовановић из оближњег села Тромеђа, који са својом породицом свакодневно брине о споменику.
„Од стогодишњице Кумановске битке, Зебрњак постаје обавезно [...]
DIC Veritas, 30.4.2018, Godišnjica stradanja Srba iz Zapadne Slavonije 1. i 2. maja 1995. godine (akcija “Bljesak”)
Prvog maja 1995. godine hrvatske oružane snage izvršile su agresiju, pod kodnim nazivom “Bljesak, na srpsku oblast Zapadna Slavonija, u sastavu Republike Srpska Krajina (RSK), u vrijeme kada je ova oblast bila pod zaštitom UNCRO – Sektor “Zapad”.
Protiv zapadnoslavonskih Srba, sa oko 15.000 žitelja i sa oko 4.000 vojnika, krenulo je više od 16.000 pripadnika hrvatskih oružanih snaga. Zaštitne snage UN-a, na vrijeme upozorene od strane hrvatskih generala, povukle su se na bezbjedna mjesta, prepuštajući svoje štićenike na milost i nemilost agresoru.
Narod zapadne Slavonije, sjećajući se Ja[...]
Политика, Бета, 30.5.2018, У Варварину обележена годишњица погибије цивила од НАТО бомби
ВАРВАРИН – Годишњица погибије десеторо цивила у НАТО бомбардовању моста на Великој Морави у Варварину обележена је данас на том месту поменом жртвама и полагањем венаца и цвећа на спомен обележје.
Обраћајући се породицама жртава, суграђанима, представницима бројних институција, председник Општине Варварин Војкан Павић подсетио је да је Варварин тада делио судбину Србије.
„Званичници НАТО су и тај напад назвали легитимном војном метом, а страдање цивила колатералном штетом. Оваквим безочним лажима као да су желели да још једном убију и жртве и преживеле”, рекао је он.
Он је додао да су[...]
