За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, 18. 11. 2012, Самог себе прогласио маршалом
Једна од потписаних диплома из које се види да је Јосип Броз себе прогласио маршалом пре него што је званично предложен за то звање Већина хроничара живота и дела Јосипа Броза стварање његовог култа везује за шездесете године прошлог века, нарочито за Брионски пленум и разлаз с Александром Ранковићем. Међутим,… Вечерње новости, 22. 9. 2012, Узели част чувару светиња
Ни после 70 година није укинута срамна пресуда универзитетском професору Грујићу УНИВЕРЗИТЕТСКИ професор историје и теологије Радослав Грујић је 1927. у манастиру Свети арханђели код Призрена пронашао мошти цара Душана и пренео их у Београд. Исти благи прота спасао је 1942. мошти кнеза Лазара, цара Уроша и Стефана Штиљановића…
Политика, 8. 9. 2012, Данко Р. Васовић: Валдхајм слао људе у Јасеновац
На 8. Међународној конференцији о холокаусту, која је недавно одржана у меморијалном комплексу „Јад Вашем” у Јерусалиму, филм „Валдхајм – скривено зло” београдског аутора Данка Р. Васовића, прихваћен је као ново откриће непознате историјске чињенице о томе да је бивши генерални секретар Уједињених нација и председник Аустрије Курт Валдхајм одговоран…
Замукло село Велика
Павле Џелетовић Иванов | 29. август 2012. За два сата побијено, заклано и спаљено 428 деце, девојака, жена, старица и стараца. У кући Мирка Пауновића шеснаесторо живо изгорело СПИСАК злодела квислиншких јединица веома је дугачак, али оно што је 28. јула 1944. године учинила „Скендербег“ дивизија, по суровости превазилази све.…
Политика. 28.8.2012, Шумановић уморен без кривице
Навршило се 70 година од бруталног убиства Саве Шумановића, једног од најистакнутијих српских и југословенских сликара 20. века. У Сремској Митровици је, у ноћи између 29. и 30. августа, на простору уз старо православно гробље, мученичку смрт нашло око 150 недужних мушкараца, жена и деце из Шида, међу којима и… Полтитика, 23.8.2012, Аћиф eфендија и Вук Калајитовић Калајит
Изједначавање подизања спомен-обележја Аћиф-ефендији и Вуку Калајитовићу Калајиту и условљавање уклањања ефендијиног обележја са уклањањем Калајитовог споменика нису прихватљива из неколико разлога. Аћиф ефендија (херој муфтије Зукорлића) осуђен је и погубљен као ратни злочинац, а Калаијту (четничком команданту) никада није суђено, па се у односу на њега треба поштовати претпоставка…
Не заборављамо – Памтимо
![Глас Српске, СРНА, 6. 10. 2022, Придворци: Посмртни остаци Срба које су убиле усташе положени у новоизграђену гробницу [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p11572-350x200-no.jpg)
Глас Српске, СРНА, 6. 10. 2022, Придворци: Посмртни остаци Срба које су убиле усташе положени у новоизграђену гробницу [Мапа]
Посмртни остаци седам Срба, придворачких мученика, које су усташе убиле и бациле у Придворачку јаму 23/24. јуна 1941. године данас су положени у новоизграђену гробницу на требињском гробљу у Подгливљу.
Његово преосвештенство владика захумско-херцеговачки и приморски Димитрије рекао је након службе да се ови преци, који су пострадали невино и часно само зато што су били Христови и православни, нису постидјели кад су дошли пред лице Божије.
"Тако и ми да живимо, да се не бојимо ничега осим гријеха", рекао је владика Димитрије који је истакао да је људска слобода у томе да се свој крст носи[...]
СРНА, 30. 7. 2024, Српска памти - Трново: Вијенци и свијеће у знак сјећања на страдале Србе
Литургијом у Храму Светог Георгија, парастосом и полагањем вијенаца код централног споменика у Трнову, данас је обиљежен Дан сјећања на страдање српског становништва ове општине.
Вијенце на спомен-обиљежју у Трнову положили су савјетник предсједника Републике Српске Урош Бјелица и изасланик српског члана Предсједништва БиХ Бошко Томић, начелници општина Трново и Калиновик Драгомир Гаговић и Радомир Сладоје, те Горан Тимотија из општинске Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила.
Вијенце су положили и представници Скупштине града Источно Сарајево, борачких орг[...]
Политика, 13.5.2015, Антић: Пресуда Дражи Михаиловићу писана после стрељања
Оспорена одлука број 1/46 од 15. јула 1946. године којом је ђенерал Драгољуб Михаиловић осуђен на смрт, уз трајни губитак политичких и појединих грађанских права и конфискацију целокупне имовине, донета је из политичких и идеолошких разлога, оценио је јуче износећи завршну реч Оливер Антић, пуномоћник предлагача рехабилитације команданта Југословенске војске у отаџбини. Он је навео и да у процесу нису поштована основна људска права, нарочито право на одбрану и правично суђење, да одбрана и окривљени нису имали право жалбе на пресуду, нити могућност да изврше увид у писмене доказе на које се по[...]
СРНА, 3.4.2017, Кад душа умре
Мостарац Јездимир Ијачић преживио је два логора - 1941. и 1992. године. Мучен је и понижаван, али за те ужасе никада није добио никакву надокнаду, већ му је речено да је случај "застарио".
ТРЕБИЊЕ, 3. АПРИЛА /СРНА/ - Јездимир Ијачић /86/, као десетогодишњи дјечак преживио је усташки логор Глина и мислио да никада више неће осјетити страхоте заточеништва, али судбина се сурово поиграла са њим и након педесет година завршио је у злогласном логору Ћеловина у Мостару.
Два пута логораш, два пута вођен на мучеништво, овај Мостарац, који сада живи у Требињу, одлучио је да настави да се бори за [...]
Независне новине, Срна, 1.7.2018, Служењем парастоса почело обиљежавање 76 година од Битке на Козари
БАЊАЛУКА - Служењем парастоса код Спомен-крста на Мраковици је данас почело обиљежавање 76 година од Битке на Козари у којој је убијено око 40.000 цивила, а 68.000 их је протјерано и интернирано у логоре.
Обиљежавање заједнички организују одбори влада Републике Српске и Србије за његовање традиције ослободилачких ратова.
Парастосу присуствују бројни министри Републике Српске, делегација Народне скупштине Српске, изасланик члана Предсједништва БиХ из Републике Српске Велимир Сакан, градоначелник Приједора Миленко Ђаковић.
Обиљежавању овог истиријског догађаја присуствују представници п[...]
