За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Вечерње новости, 8.6.2009, Србија хода по мртвима
Откопавање истине – „Новости“ у сарадњи са Институтом за савремену историју откривају злодела власти после Другог светског рата. Цела Србија прекривена стратиштима где су ликвидиране антипартизанске снаге ЉУДСКО је право и на достојну сахрану. И обележавање гробног места. Култура једног народа, а посебно култура сећања, може се сагледати и преко…
Salаmon Jazbec: Jasenovac nije mit
Pečat | Piše: Filip Erceg | 09. мај 2009. Salamon Jazbec (1965) pisac je brojnih članaka o židovskoj kulturi, religiji i običajima. Član je hrvatskog ogranka Svjetske konferencije Religije za mir u okviru kojeg je tokom rata radio na uspostavljanju dijaloga između Katoličke crkve u Hrvata i Srpske pravoslavne… Политика, 26.3.2009, Сијековац се сећа својих жртава
Сијековац – Недалеко од Брода, у Сијековцу, јуче је обележена седамнаеста годишњица злочина кога су су у овом селу, двадесет и шестог мартовског дана, починили припадници муслиманско хрватских паравојних формација и регуларних јединице Збора народне гарде. Тога дана на зверски начин убијено је 47 српских цивила. – Извукли су нас…
Политика, 15. 11. 2008, Нада не станује у Горњем Храсну
Неум – Уски територијални појас на југу, једини излаз Босне и Херцеговине на море, чини општину Неум. Својевремено је овај мали приморски град постао општепознат због велелепних вила које су саградили високи функционери социјалистичке БиХ. Данас у Неуму има још више вила и хотела уз обалу, слика сасвим уобичајена за…
Политика, 20.10.2008, Помен жртвама партизанског терора у Крагујевцу
Крагујевац – Громовића улаз у „Заставу” био је јуче место подсећања на 21. октобар 1944, када су партизанске јединице, месецима после уласка у град, у кругу фабрике стрељале више од 2.000 Крагујевчана – професора, трговаца, занатлија, свештеника, предратних политичара… Због „сарадње са окупатором”, они су, пред преким судом, или без…
СПЦ.рс, 20. 10. 2008, Шиптарски геноцид над Србима у 20. веку
Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска наставља своју издавачку делатност овога пута књигом “Шиптарски геноцид над Србима у 20. веку“ Двојезична књига представља једно потресно сведочење о шиптарском геноциду који се систематски спроводио у читавом 20. веку а који се наставља до данашњега дана. Припрема ове књиге је трајала пуне три године.…
Не заборављамо – Памтимо
Вечерње новости, 20.2.2015, Ђакомо Скоти: За Србе нема повратка
Куће које су Срби напустили спаљују се пошто су опљачкане и нико не спречава ове злочине. Све ово део је једног плана
27. септембар
НАЛАЗИМО се на паради хипокрита и фарисеја. Жарко Домљан, један од јастребова хрватског режима, потпредседник парламента и високи поглавар Туђманове партије, учествује у Стразбуру на јесењем заседању Скупштине Савета Европе. Притешњен приговорима због радикалног етничког чишћења извршеног у Хрватској на штету српског становништва Крајине и западне Славоније, бранио се понављајући до бесвести фразу која је у Хрватској већ постала слоган, пошто је “врховник” п[...]
Глас Српске, 23. 7. 2023, Часопис Босанска вила и њен значај за народ: Лет кроз српски свијет
У остваривању улоге претплаћивања на књиге и књижевне магазине у настанку и развоју културног и националног питања у Босни и Херцеговини “Босанска вила” заузима централно место.
одсутности домаћих интелектуалних снага њени покретачи били су српски учитељи родом из пречанских крајева Божидар Никашиновић и Никола Шумоња, а значајан је био и први администратор “Босанске виле”, учитељ Пречанин Стево Калуђерчић. Иако је Дејан Ђуричковић 1975. године у Сарајеву обрадио и у три тома издао библиографију “Босанске виле”, ми ћемо користити ставове њених савременика у оцени значаја тог часописа у култу[...]
![Глас Српске. 5. 2. 2024, Сјећање на усташки покољ у Поткозарју [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p18733-350x200-no.jpg)
Глас Српске. 5. 2. 2024, Сјећање на усташки покољ у Поткозарју [Мапа]
Удружење грађана Козара у суботу обиљежава 82. годину од страдања српских цивила које су убиле усташе 5. и 12. фебруара 1942. године у поткозарским селима.
Након литургије, биће уприличен парастос и полагање вијенаца за убијене српске цивиле.
Предсјдник УГ "Козара" Зоран Милаковић рекао је за Глас Српске да се скоро седам деценије ћутало о покољу српских цивила у Поткозарју (Ивањској), Пискавици и Верићима.
- Нису се држали парастоси, људи су убијени на кућном прагу и сви су сахрањивани у своје двориште. Није постојало спомен обиљежје за исте, сада је завршено, а у том покољу у Другом[...]
ИСКРА, 16. 8. 2016, Изложба о Момчилу Гаврићу, најмлађем подофициру Првог светског рата
У галерији Дома ратних војних инвалида у Београду отворена је изложба о Момчилу Гаврићу, најмлађем војнику, а потом и подофициру Првог светског рата. Припремљена и организована с Музејом Јадра из Лознице, изложба ће трајати до 27. августа.
Посетиоци ће моћи да виде више десетина фотографија и факсимила докумената о дечаку јунаку, ратном и мирнодопском страдалнику – Момчилу Гаврићу. Поставка чији је аутор Горан Вилић, кустос историчар Музеја Јадра, има две целине. Једна је посвећена Гаврићевом ратном путу, а друга послератном школовању и приватном животу „ратника мањег од пушке“.
Рођен пр[...]
СРНА, 18. 9. 2023, Диклић: Папа Пије XII и римокатоличка црва су све знали
Историчар Момчило Диклић је рекао за Срну да није изненађен открићем да је папа Пије Дванаести знао детаље о покушају нациста да побију Јевреје у Холокаусту још 1942. године, те навео да је Католичка црква све то знала, као и о злочинима Независне Државе Хрватске /НДХ/ над припадницима јеврејској, као и српског народа.
"Католичка црква је све то знала. Није ли НДХ настала из крсташког рата? То значи истребљење православља. Није ли Католичка црква узгајала (усташаког лидера) Анту Павелића и његову групу финансирала, слала на овај простор и на крају их скривала `пацовским каналима`?", рекао ј[...]
