За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, 14.7.2008, Милан Булајић: Стварне жртве, а не мит
У интервјуу „Четрдесет прва, година која се враћа” (6.јула) Славко Голдштајн, председник Жидовске опћине Загреб, понавља да „стручне демократске процјене говоре о 80.000 до 100.000 жртава” система усташких геноцидних логора Јасеновац и да је „данас то питање ријешено”, да „више са српске стране нема произвољног повећања броја жртава на 700.000”,…
СПЦ, Политика, 19.3.2008, Српско гробље у Алжиру није заборављено
У граду Алжиру, на територији градске општине Дели Ибрахим (Dely Ibrahim), налази се Српско војничко гробље на коме почивају посмртни остаци 324 страдала припадника Српске војске. Формирано је у периоду између 1916. и 1919. године, у време када се у неколико приобалних градова и насеља у Алжиру налазило више француских…
СПЦ, 17.2.2008, Обраћање председника Владе Србије Војислава Коштунице јавности поводом једностраног проглашења лажне државе на тлу Србије
Поштовани грађани Србије, Данас, 17. фебруара противправно је проглашена лажна држава Косово на оном делу територије Србије који се налази под војном контролом НАТО пакта. До овог незапамћеног безакоња довела је деструктивна, сурова и неморална политика силе коју спроводе САД. Овим чином је целом свету дато на знање да Америка…
Политика, 3. 1. 2008, Рехабилитован Благоје М. Крушић
Никшић – Благоје М. Крушић (56), из села Горња Топоница, био је жртва политичког прогона тадашње државне власти према политичким неистомишљеницима. Захтев за рехабилитацију који је поднео Жељко Зиројевић, историчар и публициста из Новог Београда, основан je, наведено је, између осталог, у решењу рех. бр. 19/07 од 13. 7. 2007.…
Не заборављамо – Памтимо
Српска историја, 6. 6. 2022, Бранко Димовић Димески: 20 логора смрти за 20.000 Срба у Италији и Албанији
Велико страдање српске војске забележено је за време Другог светског рата, а велики број њих преко 20.000 хиљада одведен је у логоре у Албанији и Италији. У крајње нељудским условима у око 20 логора наши мученици су пролази кроз праву голготу.
Процес заробљавања и одвођења припадника Краљеве Југословенске војске у заробљеничке логоре трајао је готово све време рата. У заробљеничке логоре одвођени су и заробљени на грчкој територији, као и они које су заробиле мађарска и италијанска фашистичка армија. Сваки грађанин који је био способан да рукује наоружањем могао је бити сматран ратним зароб[...]
Вечерње новости, 26.7.2015, Велика: Геноцид о коме се дуго ћутало
Милутин Секуловић | 26. јул 2015.
Припадници дивизије "Принц Еуген", потпомогнути муслиманима, поклали више од 600 житеља села Велика јула 1944. године
ПРЕДСТАВНИЦИ Невладине организације "Клуб Велика" званично су предали Влади Црне Горе иницијативу за утврђивање пуне истине о геноциду у селу Велика, општина Плав, 28. јула 1944. где су, како тврде, зликовци клали нејач, старце, жене и децу која су бацана у ваздух и дочекивана на бајонете и којој су сечене ноге испод колена...
- Будући да нацистички геноцид у Велици 28. јула 1944. године превазилази локалне оквире и опомиње, захтевамо да В[...]
РТРС, Срна, 7.7.2020, Миливоје Иванишевић: У Сребреници није затечено живих Срба
БЕОГРАД - Познати српски историчар и истраживач Миливоје Иванишевић је рекао Срни да је био међу првим цивилима који је на Петровдан, 12. јула 1995. године ушао у ослобођену Сребреницу у којој није затекао живих Срба, ни цивила нити ратних заробљеника, а на опште запрепашћење представници УН су одбили захтјев генерала Ратка Младића да УН преузму бригу о напуштенм муслиманским цивилима.
„Нажалост, у Сребреници није било живих Срба, сви који су остали у граду су убијени. Последњу српску жртву, старицу Иву Мирковић, жену од преко 80 година, нашао сам заклану вероватно претходне ноћи на улазу у[...]
РТ Балкан, Танјуг, 30. 7. 2024, Пуповац поводом годишњице страдања Срба у Глини: Враћање усташког поздрава је недостојно понашање
У ноћи на 31. јули 1941. године у глинској цркви је убијено неколико стотина српских цивила, а пре тога је у мају и касније у августу извршен погром над Србима, након чега је срушена црква
Комеморација жртвама усташких злочина из 1941. у глинском храму Рођења пресвете Богородице одржана је у Глини у организацији Српског народног већа и Антифашистичке лиге који су затражили враћање старог назива спомен-дома.
У ноћи на 31. јули 1941. године у глинској цркви је, речено је на скупу, убијено неколико стотина српских цивила, а пре тога је у мају и касније у августу извршен погром над Србима, н[...]
РТРС, СРНА, 23. 4. 2023, Обиљежена 31. годишњица од страдања Срба у Чардаку код Дервенте
Поменом и полагањем вијенаца у Спомен-комплексу у насељу Чардак у Дервенти обиљежена je 31. година од страдања 37 Срба.
На Мали Васкрс 1992. године на кућном прагу убили су их припадници Хрватског вијећа одбране и паравојних хрватско-муслиманских формација, а тијела 19 убијених пронађена су у масовној гробници. У Чардаку нису били поштеђени ни жене, ни дјеца, ни старци.
У масовној гробници пронађено је и тијело Игњатије Марића. Његова супруга Душанка остала је са троје дјеце и данас се пита зашто је убијен.
- Супруг је остао да чува огњиште. Страдао је невин, нисмо то очекивали да ће [...]
