За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Вечерње новости, 22. 9. 2012, Узели част чувару светиња
Ни после 70 година није укинута срамна пресуда универзитетском професору Грујићу УНИВЕРЗИТЕТСКИ професор историје и теологије Радослав Грујић је 1927. у манастиру Свети арханђели код Призрена пронашао мошти цара Душана и пренео их у Београд. Исти благи прота спасао је 1942. мошти кнеза Лазара, цара Уроша и Стефана Штиљановића…
Политика, 8. 9. 2012, Данко Р. Васовић: Валдхајм слао људе у Јасеновац
На 8. Међународној конференцији о холокаусту, која је недавно одржана у меморијалном комплексу „Јад Вашем” у Јерусалиму, филм „Валдхајм – скривено зло” београдског аутора Данка Р. Васовића, прихваћен је као ново откриће непознате историјске чињенице о томе да је бивши генерални секретар Уједињених нација и председник Аустрије Курт Валдхајм одговоран…
Замукло село Велика
Павле Џелетовић Иванов | 29. август 2012. За два сата побијено, заклано и спаљено 428 деце, девојака, жена, старица и стараца. У кући Мирка Пауновића шеснаесторо живо изгорело СПИСАК злодела квислиншких јединица веома је дугачак, али оно што је 28. јула 1944. године учинила „Скендербег“ дивизија, по суровости превазилази све.…
Политика. 28.8.2012, Шумановић уморен без кривице
Навршило се 70 година од бруталног убиства Саве Шумановића, једног од најистакнутијих српских и југословенских сликара 20. века. У Сремској Митровици је, у ноћи између 29. и 30. августа, на простору уз старо православно гробље, мученичку смрт нашло око 150 недужних мушкараца, жена и деце из Шида, међу којима и… Полтитика, 23.8.2012, Аћиф eфендија и Вук Калајитовић Калајит
Изједначавање подизања спомен-обележја Аћиф-ефендији и Вуку Калајитовићу Калајиту и условљавање уклањања ефендијиног обележја са уклањањем Калајитовог споменика нису прихватљива из неколико разлога. Аћиф ефендија (херој муфтије Зукорлића) осуђен је и погубљен као ратни злочинац, а Калаијту (четничком команданту) никада није суђено, па се у односу на њега треба поштовати претпоставка…
НСПМ, 25. 6. 2012, Будачки процес – отрежњујуће поруке историје
Приказ књиге др Момчила Диклића Како су страдали визионари судбине Срба у Хрватској – Будачки процес, Институт за Европске студије – Удружење Срба из Хрватске, Београд, 2011. године Главно одређење савремене Европе јесте став да је у њеним темељима антифашизам, као основна вредносна матрица њеног постојања и функционисања. Европске интеграције…
Не заборављамо – Памтимо
Глас Српске, 29.7.2018, Обиљежено 77 година од усташког злочина над Србима у Глини
Глина - У Глини је данас одржан комеморативни скуп поводом 77 година од усташког злочина у којем је убијено око хиљаду Срба из овог и околних мјеста.
На мјесту некадашње Цркве рођења Пресвете Богородице у Глини, односно испред спомен-дома који је 1995. године преименован у Хрватски дом, одржан је комеморативни скуп, а помен страдалима одржао је Његово високо преосвештенство митрополит загребачко-љубљански Порфирије.
“Који год аспект да се покрене, он је недовољан да у потпуности у својој суштини искаже и изрази оно што се овде збило и да пренесе поруку која је неопходна нама данас који о[...]
ТВ Грачаница, ТВ Мост, 10.5.2018, Срби организовано обишли гробље у јужном делу Митровице
Око 300 Срба из северне Косовске Митровице јутрос је на Задушнице посетило православно гробље које се налази у јужном делу града.
Срби су до гробља у јужној Митровици, на коме је око 90 одсто надгробних споменика порушено, стигли организовано аутобусима. Пратња Косовске полиције је изостала, а инцидената није било.
Организован одлазак једина је прилика да православни верници на Задушнице обиђу гробове својих најмилијих. Уназад 19 година исти призор, порушени споменици, оскрнављени гробови.
„Сваке године је све теже и теже, страшно је тежак осећај када не можете да дођете да видите, а[...]
![РТ Балкан, 11. 7. 2024, Зоран Шапоњић: Оно што свет не жели да види - Масакри у српским селима око Сребренице [Мапе]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p21201-350x200-no.jpg)
РТ Балкан, 11. 7. 2024, Зоран Шапоњић: Оно што свет не жели да види - Масакри у српским селима око Сребренице [Мапе]
Јасуши Акаши је још 2011. потврдио да су "кад је почео Младићев напад на Сребреницу тамо биле стациониране муслиманске трупе", а да је "њихов командант (Насер Орић) неколико месеци пре напада отишао у Сарајево и није се вратио"
Злочину у Сребреници и Поточарима јула 1995. године, где ће данас, на 29 годишњицу бити одржана комеморација, којој ће присуствовати десетине амбасадора из западног и исламског света и о којој ће нашироко извештавати највећи медији западне хемисфере, претходили су стравични злочини и масакри у десетинама и десетинама српских села. У лето и јесен 1992. године и у зиму[...]
![Вечерње новости, 6. 5. 2016, Перо Симић: Најтужнија страница геноцида [из Архиве]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p22845-350x200-no.jpg)
Вечерње новости, 6. 5. 2016, Перо Симић: Најтужнија страница геноцида [из Архиве]
Вишедеценијска лицитирања жртвама Јасеновца и стотина других стратишта незапамћених усташких злочина, једна су од најружнијих епизода из времена Титове Југославије
ЈЕДНА од најотужнијих страница јасеновачке трагедије свакако је лицитирање бројем жртава, које траје, ево, већ пуних 75 година.
Манипулације су најпре отпочеле саме усташе, које су се још током Другог светског рата хвалиле да у заклале чак милион Срба - Љубо Милош, командант логора у Јасеновцу, говорио је о „пар стотина хиљада људи“, а његов колега фра Мирослав Мајсторовић Филиповић, звани Сотона, помињао је „око пола милијуна Срб[...]
Вести, 3.5.2018, "Иконе" Великог рата
У лозничком Музеју Јадра отворена је изложба "Немојте нас заборавити" на којој је представљено стваралаштво фотографа Ристе Марјановића, учесника Великог рата, који је са првих линија фронта својом фотографијом извештавао свет о борби и страдању српског народа током ратних година. Он је оставио сведочанство на славне дане српске историје и догађаје испричане његовим фотографијама.
Марјановић је снимао догађаје од почетка рата, одлазак на бојиште, прогон српског становништва из Посавине, Јадра, Рађевине, посебно око његовог завичајног Шапца, као и Церску и Колубарску битку, повлачење преко К[...]
