За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
SavrenmenaIstorija.com, 19.6.2012, Књига као подсећање: Миливоје Трнавац, „Само су смрти истине…“
Миливоје Трнавац, „Само су смрти истине – петровско робље и друге жртве села Гојна Гора 1941 -1945.“, 2011. Прохујале су године од јулских дана ратне 1943. када је немачка казнена експедиција, прошавши падинама Сувобора, Маљена, Повлена и Медведника одвела на пут без повратка мирне и затечене житеље Гојне Горе, Леушића,…
Геноцид у Херцеговини: Кад се то звало само истребљење
Фронтал |28.05.2012 | Радован Паповић | Фото Горан Анђелић Како су, кад и гдје убијани Срби по Херцеговини; прича је коју нико више нема право да заборавља и прешућује. Фронтал стога отпочиње још један фељтон. Трагична драма српског народа Херцеговине, започета стварањем „Независне Државе Хрватске“ (10. април 1941. године), учинила… Глас Српске, 8. 4. 2012, Због издајника погинуле десетине рањеника
Приједор – Иако је од Другог свјетског рата прошло 68 година, сјећања на тај период живота код Данице Тодоровић, родом из Копривне код Оштре Луке, не блиједе. Пред очима јој је слика, прича ова осамдесетшестогодишња старица, догађаја од 1. јануара 1944. године у селу Мотике код Бањалуке, када је због…
Политика, 19.2.2012, После 70 година пуна истина о „Лагеру Ниш“
Ниш – Овогодишње обележавање јубиларних 70 година од историјског и херојског пробоја логора на Црвеном крсту у Нишу, 12. фебруара, у знак сећања на јуриш 147 голоруких логораша на наоружану немачку стражу и бег 105 преживелих преко бодљикавих жица на слободу, донео је нешто сасвим ново. Наговештено је исправљање неправде…
Јаша Алмули: Истина о уништењу српских Јевреја и њено фалсификовање
Неуморни Јаша Алмули, с енергијом и одговорношћу према истини који плене и на чему би требало да му завиде не само они који тек крећу стазама новинарства, него и амбициозни, па и професионални истраживачи сложених питања наше прошлости, објавио је недавно књигу ,,Страдање и спасавање српских Јевреја“, у издању Завода…
Предраг Р. Драгић Кијук: Jасеновац у светлу анатомије политичке похоте
Да и у нашем времену, окруњеном глобалистичком идеологијом америчког и европског политиканства, има новинара који не пате од моралне лености и који чувају достојанство своје струке, сведочи и књига Биљане Живковић. Конципирана од текстова који су сведочанство како политичке патологије, тако и масовне социопатске помаме, књига „Јасеновац и сребренички мит“… Не заборављамо – Памтимо
Танјуг, 18.7.2017, Обележена 19. годишњица масовне отмице Срба у Ораховцу
Удружење породица киднапованих и убијених на Косову и Метохији обележило је данас годишњицу масовне отмице Срба у селима Ретимље, Оптеруша и Ораховац 1998. године
Удружење породица киднапованих и убијених на Косову и Метохији обележило је данас годишњицу масовне отмице Срба у селима Ретимље, Оптеруша и Ораховац 1998. године.
Годишњици отмице Срба у општини Ораховац, присуствовала је и шефица одсека Комисије за нестала лица Владе Србије Љиљана Крстић која је изразила захвалност породицама окупљеним око Удружења на истрајности у решавању проблема несталих лица.
Подсетивши на злочине кој[...]
Nova.rs, 17. 4. 2021, Шумадинци подигли споменик Немцу погинулом 1941.
Немац Ото Сеп, пилот ловачког авиона "Хокер Фјури", погинуо је 6. априла 1941. године изнад Гледићких планина у Шумадији. Мештани села Дулене пронашли су тело настрадалог пилота и кришом га сахранили, а скоро осам деценија није се знало где је сахрањен.
Тек пре неколико година, откривено је где почива Ото Сеп, а мештани су му сада подигли и надгробно обележје. Овај, српској јавности мало познати херој, иако пореклом Немац, био је пилот Краљевине Југославије, а оборили су га немачки авиони који су бомбардовали Београд у априлу ’41.
Село Дулене на обронцима Гледићких планина, вероватно је међ[...]
Вести, 26.8.2021, Последњи сведок из јаме Динара
На православном гробљу у Великом Губеру код Ливна прошле среде је вечно починула Божана – Боја Лалић, удата Радета. Своје мученичко рвање са животом окончала је у 92. години живота, од којих је осамдесет проживела под бременом стравичне трауме коју је доживела и преживела када су је усташе, са још 218 Срба, жена и деце из Горњих и Доњих Рујана, поддинарских села са руба Ливањског поља, бацили у јаму Равни долац на Динари, дубоку готово 50 метара.
Божана – Боја Лалић, тада дванаестогодишња девојчица, са још њих тринаесторо је ипак, необјашњивим чудом преживела и после месец и по дана извађен[...]
РТС, 9.9.2020, Дивосело – село којег нема
Још једна тужна годишњица. Пре тачно 27 година, у праскозорје, почео је напад на три подвелебитска српска села у околини Госпића. Дивосело, Читлук и Почитељ нашли су се тог јутра под тешком артиљеријском ватром.
Горело је небо, а ехо експлозија ширио велебитским врлетима. Kако је дан одмицао, експлозије су биле све ређе, али је трагедија тек почињала. Док су из тзв. Медачког џепа (како су касније прозвана ова три села) стизале полуинформације, а страх ширио као поплава, злокобни дим и одсјај ватре који су предвече почели да допиру из тог правца, значили су само једно.
Гореле су куће! Уништав[...]
РТРС, 18. 7. 2023, Злочин над Србима у Ораховачкој жупи 25 година без казне
Координација српских удружења породица несталих, убијених и погинулих лица са простора бивше Југославије /Српска координација/ подсјећа да ни након 25 година нико није одговарао за злочине терористичке ОВК почињене над Србима у Ораховачкој жупи, иако постоје живи свједоци, жртве овог злочина, међу киднапованим Србима.
Српска координација у саопштењу подсјећа да је прошло 25 година од масовних киднаповања, убистава и протјеривања Срба из Ораховца и околине које су починили припадници терористичке ОВК.
У саопштењу подсјећају да је од 18. до 22. јула 1998. године током оружаног напада припа[...]
