За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
СРНА, 30. 7. 2024, Српска памти – Трново: Вијенци и свијеће у знак сјећања на страдале Србе
Литургијом у Храму Светог Георгија, парастосом и полагањем вијенаца код централног споменика у Трнову, данас је обиљежен Дан сјећања на страдање српског становништва ове општине. Вијенце на спомен-обиљежју у Трнову положили су савјетник предсједника Републике Српске Урош Бјелица и изасланик српског члана Предсједништва БиХ Бошко Томић, начелници општина Трново и…
НСПМ, ИН4С, Срна, 30.7.2024, Навршавају се 83 године од усташког покоља Срба на подручју Ливна – Молитвено сећање [Мапа]
Покољ у шуми Копривници био је крвави увод у масовне покоље који ће се догодити до краја јула 1941. године на двадесет губилишта у околини Ливна, која су до сада утврђена. Усташе су упорно тврдиле да Србе протерују у Србију, а егзекуције су вршиле најчешће ноћу, све до масовних покоља… РТ Балкан, Танјуг, 30. 7. 2024, Пуповац поводом годишњице страдања Срба у Глини: Враћање усташког поздрава је недостојно понашање
У ноћи на 31. јули 1941. године у глинској цркви је убијено неколико стотина српских цивила, а пре тога је у мају и касније у августу извршен погром над Србима, након чега је срушена црква Комеморација жртвама усташких злочина из 1941. у глинском храму Рођења пресвете Богородице одржана је у…
Вечерње новости, 28. 6. 2024, Милош Војиновић: Историографија је дете времена у коме настаје: Различите политичке опције су се преко Младе Босне обрачунавале са Југославијом
Антијугословенско опредељење доносило је и негативан став према Младој Босни. Када су стваране Југославије, 1918. и 1945. године, Младобосанци су добили табле и спомен обележја у Сарајеву. Када су се Југославије разбијале, током Другог светског рата и током деведесетих година XX века, те исте табле и споменици су уништавани. Током…
РТРС, 29. 7. 2024, Христос Алексопулос испред Бијеле куће: Косово је Србија
Предсједник Матице Грка у Србији професор доктор Христос Алексопулос отпутовао је у Вашингтон 28. јула 2024. године како би подсјетио на догађај који се догодио 28. јула 1918. године. Алексопулос је подсјетио да је тог дана, на иницијативу планетарно познатог српског научника Михајла Пупина, који је био лични пријатељ тадашњег…
Вечерње новости, 6. 8. 2023, В. Голубовић, П. Павловић, Н. Нешић: На Виду, острву смрти Срби се у коло хватају – После Албанске голготе на Виду се умирало без хлеба [из Архиве]
ВЕШТО маневришући снагама по унутрашњим операцијским правцима, српска војска је, предвођена даровитим командантима и надахнута великим патриотизмом, повлачећи се постепено с положаја на положај, издржала у даноноћним крвавим борбама не 20 дана већ пуна два месеца како би обезбедила време и простор за пристизање и развој најављених савезничких појачања преко…
Не заборављамо – Памтимо
![Срна, 6. 5. 2015, Служен парастос за 525 убијених Срба из Вељуна [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p1061-350x200-no.jpg)
Срна, 6. 5. 2015, Служен парастос за 525 убијених Срба из Вељуна [Мапа]
ВОЈНИЋ, 6. МАЈА /СРНА/ - У Вељуну, код Војнића, данас је служен парастос за 525 Срба из овог мјеста које су побиле усташе у периоду од 6. до 8. маја 1941. године.
„Ту је мученички страдало 525 наших вјерника, православаца, са простора Вељуна“, рекао је за Срну јереј Жељко Видаковић, парох Коларићко-војнићке и вељунске парохије, који је служио парастос.
Он је нагласио да су кости побијених Срба након масакра скупљене и сахрањене код споменика на Вељуну.
„Сваке године на Ђурђевдан служимо парастос и обиљежавамо успомену на њихово страдање и, ако Бог да, то ће тако бити и убудуће. Нажалост, на[...]
PortalForum.rs, 7.11.2022, Васиљко Вукоје: Посљедњи дубровачки госпар отишао у вјечност
Миљенко Рељић, један од најпознатијих дубровачких адвоката, преминуо је у далекој Аустралији у 100тој години живота, земљи у којој је, као политички емигрант, напустивши 1990. године заувијек родни Дубровник, живио са сада покојном супругом и сином.
Госпар Миљенко доживио је дубоку старост, али никад није клонуо ни духом ни тијелом, па је био врло активан до посљедњих дана свог живота, када је одлучио да због осјећаја слабости оде у болницу у Канбери, из које се нажалост није вратио.
Адвокат Рељић унук је једног од најпознатијих и најбогатијих Дубровчана с краја 19. и прве половице 20 ви[...]
![СРНА, 22. 6. 2024, Служен помен придворачким жртвама [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p20926-350x200-no.jpg)
СРНА, 22. 6. 2024, Служен помен придворачким жртвама [Мапа]
Његово преосвештенство епископ захумско-херцеговачки и приморски Димитрије служио је помен за 13 Срба које су усташе бациле у Придворачку јаму у ноћи између 23. и 24. јуна 1941. године.
Тројица Срба успјела су да побјегну са мјеста стратишта и упозорили су остало становништво, чиме је спријечена масовнија ликвидација српског живља из Требиња и околине.
На иницијативу потомака страдалих Срба из Придвораца 2006. године подигнута је спомен-капела уз Придворачку јаму.
Жељко Шакота, потомак једног од страдалих, рекао је новинарима да се 81 годину чекала ексхумација и да се подигне спомен-о[...]
Вести, 29. 6. 2023, Традиција у Оснабричкој парохији: Парастос на војничком гробљу
Традиционално се уочи Видовдана, у Меморијалном центру у Оснабрику, задужбини Срба који су на овим просторима преживели страхоте Другог светског рата и оних који су се непосредно по завршетку рата овде настанили, одржава Општи видовдански парастос свим српским страдалницима од Косовског боја до данашњих дана.
Драге госте, владику Григорија и владику Јована, парохијани су дочекали у порти Цркве Светог Георгија. Теодора Дабић и Емилија Тадић су им уручиле букете цвећа. Светој архијерејској литургији у храму присуствовали су бројни верници из целе Немачке, али и из отаџбине, као и представници д[...]
Глас Српске, 13.2.2018, Крвави усташки пир у Поткозарју и Пискавици
Бањалука - Служењем литургије и парастоса у храму Покрова пресвете Богородице у Поткозарју јуче је обиљежено 76 година од покоља Срба, који су починиле усташе на територији Поткозарја и Пискавице у Другом свјетском рату.
У овим селима усташе су 5. и 12. фебруара 1942. године убиле 562 мјештана, од којих 77 дјеце, а преживјели се ових злочина и сада са зебњом сјећају.
Један од њих је и деведесетогодишњи Боре Пиљагић, који је у вријеме крвавог пира имао 14 година.
- У том страшном злочину изгубио сам оца, као и неколико рођака и комшија. Било је страшно, људи су бјежали главом без обзира. И с[...]
