За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Вести, 2.2.2011, Безимена гробница 500 убијених Срба
Већ четири године посетиоци Мемориjалног центра у Смиљану не могу да добиjу одговор на питање ко jе сахрањен у огромноj гробници поред цркве Кад jе пре четири године отваран Мемориjални центар Николе Тесле у Смиљану, ниjе ваљда било посетиоца коjи ниjе упитао – ко jе сахрањен у огромноj гробници поред…
Поликтика, 25.12.2010, У Београду 20 масовних гробница
За протеклих годину дана од када је формирана, Државна комисија за тајне гробнице убијених после 12. септембра 1944, успела је да попише више од 18.000 страдалих лица и евидентира више од 190 локација на којима су потенцијалне масовне гробнице широм Србије. Секретар Државне комисије, историчар др Срђан Цветковић, каже за…
Печат, 4.11.2010, СРБИ У МАКЕДОНИЈИ: Погубне последице перфидне асимилације
Репортер „Печата“ обишао је Скопску Црну Гору, простор садашње северне Македоније где је у средњем веку постојала моћна српска држава. И оно мало Срба који су после распада Југославије остали у Македонији, албански терористи протерали су са огњишта 2001. године, а због небриге Београда и антисрпске политике Скопља, нове генерације…
Политика, 6.7.2010, Шта крије бечки Рајхсархив
Војислав М. Јовановић – Марамбо пажљиво је забележио шта је све однето из наших архива и у којој количини током Другог светског рата. Педантно је записао колико грађе је експедовано бечком Рајхсархиву током октобра и децембра 1943. године из архива Баната, Петроварадина и Земуна, а колико је те исте грађе…
Вечерње новости, 21. 10. 2010, Власотинце: Покопано 300 младића
Државна комисија за тајне гробнице у јабланичком крају. Откривена нова гробница код Власотинца. Губилишта од Пирота до Лесковца КОМИСИЈА за тајне гробнице убијених после 12. септембра 1944. године открила је у четвртак још једно место масовног страдања. Надомак Власотинца пронашли су масовну гробницу за коју претпостављају да крије посмртне остатке…
Б92, 19. 8. 2010, Крагујевац: У гробници 647 особа
Крагујевац — Из „Заставине“ Капислане, на парцелу број 9 Варошког гробља у Крагујевцу, 1980. пренети су посмртни остаци 647 особа стрељаних после Другог светског рата. Њих су као такозване „народне непријатеље“ стрељале послератне власти, тврди потпредседник СУБНОР-а у Крагујевцу и публициста Жељко Зиројевић. Ова прича изазива бурне реакције у Шумадији.…
Не заборављамо – Памтимо
РТРС, Новости, СРНА, 2. 10. 2023, Билећа: Служен помен припадницима Билећке четничке бригаде
У Билећи је служен помен припадницима Југословенске војске у отаџбини Билећке војно-четничке бригаде, поводом 79 година од њиховог мученичког страдања, када је 2. октобра 1944. године у Билећи убијено више од 450 њених припадника и цивила.
Помен је служен у Саборној цркви Светог Саве, као и код крипте у дворишту цркве у коју су сахрањени ексхумирани остаци њихових припадника из масовне гробнице у Билећи и код споменика у билећком Равногорском парку, подигнутом њима у част.
- Ту билећку бригаду је њихов генерал Драгољуб Михаиловић одликовао највећим војним признањем, а у крајеве који су о[...]
НСПМ, РТС, Спутњик, Танјуг, 26. 1. 2024, СПЦ и Матица српска: Родно осетљив језик - неуставан и у супротности са стандардним језиком
Родно осетљив језик je неуставан и у супротности је са стандардним српским језиком будући да Устав Србије прописује равноправност жене и мушкарца, наводи се у закључцима учесника Научног скупа Српски идентитет, српски језик и Закон о родној равноправности.
Истиче се и да су одредбе Закона о родној равноправности које се односе на језик неприхватљиве за Српску Православну Цркву (СПЦ), Матицу српску (МС), Одбор за стандардизацију српског језика и већину грађана Србије.
Закључке скупа преносимо у целости:
1. За српски народ равноправност свих људи, без обзира на пол, расу и вероисповест,[...]
РТРС, 1.5.2017, Обиљежене 22 године од страдања Срба из Западне Славоније
Београд: Парастос за Србе страдале у акцији "Бљесак"
У Цркви Светог Марка у Београду данас је служен парастос поводом 22 године од српског страдања у Западној Славонији у хрватској војно-полицијској акцији "Бљесак", након чега су у Ташмајданском парку положени вијенци на споменик Србима страдалим у ратовима на простору бивше Југославије.
Предсједник Документационо-информационог центра "Веритас" Саво Штрбац, говорећи о догађајима од прије 22 године, напоменуо је да је Западна Славонија била са три стране окружена хрватским снагама, те да је једина одступница ка Републици Српској б[...]
Глас Српске, 11. 9. 2024, Маршем “Стазама егзодуса” обиљежено 29 година од прогона Срба са подручја Возуће
ВОЗУЋА - Срамно и понижавајуће је да у исто вријеме док породице убијених и несталих Срба тугују за својим најмилијима, настрадалим у септембарском погрому 1995. године на Озрену и Возући, разна бошњачка удружења славе некакво ослобођење и то уз ратне заставе такозване Армије БиХ.
Каже ово за “Глас Српске” Мирјана Милашиновић, која је јуче била један од учесника марша под називом “Стазама егзодуса”, којим је на симболичан начин обиљежено 29 година од прогона и страдања Срба са подручја Возуће, насеља у долини Криваје и са јужног дијела Озрена. Према њеним ријечима, она од 2013. готово редов[...]
Политика, 16. 4. 2021, Момчило Павловић: Под савезничким бомбама у ускршњој недељи 1944.
Народ у Србији у 20. веку има трагично искуство ваздушних разарања економских, војних, и других ресурса, насељених градова и места, и убијања цивила, профилисаних непријатеља као 1941. али и „пријатељских цивила”, „савезника” 1943–1944. Просто речено бомбардовали су нас у датом тренутку и непријатељи и пријатељи. Посебно Београд, Ниш, Лесковац, Краљево, Смедерево и још 28 других места.
Иако су многа савезничка бомбардовања објашњавана као нужност војних акција које савезници предузимају на простору читаве Европе ипак бомбардовање сваког насељеног места, посебно градова, без обзира на војне [...]
