За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Логори за Србе у Аустроугарској
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Логори за Србе у Бугарској
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Зашто „Српски меморијал“?
Вечерње новости, 6. 8. 2023, В. Голубовић, П. Павловић, Н. Нешић: На Виду, острву смрти Срби се у коло хватају – После Албанске голготе на Виду се умирало без хлеба [из Архиве]
ВЕШТО маневришући снагама по унутрашњим операцијским правцима, српска војска је, предвођена даровитим командантима и надахнута великим патриотизмом, повлачећи се постепено с положаја на положај, издржала у даноноћним крвавим борбама не 20 дана већ пуна два месеца како би обезбедила време и простор за пристизање и развој најављених савезничких појачања преко…
Спутњик, 28. 7. 2024, На кући породице Ђурковић код Вучитрна графити „УЧК“ и име терористе Фатона Хајризија
На кући породице Ђурковић, у селу Гојбуља код Вучитрна, ноћас су исписани графити „УЧК“ и име злочинца и терористе Фатона Хајризија који је хладнокрвно убио српског полицајца Николу Крсмановића, саопштила је данас Канцеларија Владе Србије за Косово и Метохију. Ово величање терористичке организације и посебно терористе који је, како је…
Српски меморијал, 28. 7. 2024, Велика страдања: Велика, Полимље, 1944 – На данашњи дан [Мапа]
Српско село Велика, планинско село раштрканог типа са великим бројем заселака и Полимље страдавали су током Другог светског рата и када су паљени 1941. године, као и 1943, уз појединачна убиства, пљачке и индивидуални терор од времена формирања Велике Албаније, протектората Краљевине Италије (29. јуна 1941. године, Мусолинијевим декретом и…
ИН4С, 28. 7. 2024, Српска војска под вођством Стефана Дечанског потукла бугарску у бици код Велбужда – На данашњи дан
На данашњи дан 1330. године српски краљ Стефан Дечански потукао је до ногу у бици код Велбужда (данашњи Ћустендил у Бугарској) војску бугарског цара Михајла Шишмана и тако онемогућио оств арење његовог договора са византијским царем Андроником III Палеологом да Бугарска и Византија заједничким снагама нападну Србију. После овог страховитог…
ИН4С, 28. 7. 2024, Битка на Царевом Лазу – На данашњи дан
На данашњи дан, 28. јула 1712. године у току похода Ахмед-паше од Подгорице и Спужа према Цетињу, дошло је до битке на Царевом Лазу, након које су Турци, упркос знатним губицима, успјели да стигну на Цетиње. Историјски извори о исходу те битке различито говоре – од релативног успјеха Црногораца, до…
Глас Српске, Спутњик, 27. 7. 2024, Ових 115 ријечи промијениле су ток историје
Прије 110 година, Србији је упућен телеграм састављен од 115 ријечи, ријечи које ће промијенити ток историје и означити почетак једног од највећих ратова у историји. Тачно мјесец дана послије атентата на престолонасљедника Франца Фердинанда 28. јуна 1914. године у Сарајеву, прије 110 година, Аустроугарска је објавила рат Србији Тога…