За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
РТРС, Срна, 26. 7. 2024, Штрбац: Хрватска се грчевито бори против формулације ’геноцид над Србима у Јасеновцу‘
Директор Документационо информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац рекао је да се Хрватска грчевито бори да ни у један документ не уђе формулација „геноцид над Србима у Јасеновцу/НДХ“ из страха од ревизије тужбе Међународном суду правде о „Олуји“, на коју Србија има право. Након тога што је Загреб прогласио за ’persona…
Вечерње новости, 6. 7. 2024, Милош Војиновић: Слобода штампе у земљи Србији: Тин Ујевић у апелу младим Хрватима ’Тко хоће да одахне нека дође у Београд‘
Присећајући се периода проведеног у Београду пре 1914. године, Боривоје Јевтић пише да се „широко уздисао ваздух“, као и да је Србија била попут одморишта након прогона у Двојној монархији. „Једини зрачак слободе, утехе и заклона могла је дати слободна Србија – Шумадија. Тамо су хрлили сви понижени и увређени“.… ИН4С, 25. 7. 2024, Прећутани злочини: Муслиманска милиција у андријевичком срезу 1941–1945.
У издању Митрополије црногорско – приморске и Института за Новију историју Србије из штампе је управо изашла књига (зборник докумената) Прећутани злочини – Муслиманска милиција у Андријевичком срезу 1941-1945. Аутори овог вредног дела су Божидар Оташевић и Ивана Крстић Мистриџеловић професори са Криминалистичко-полицијскг универзитетa у Београду, Филип Д. Вучетић са…
Политика, 26. 7. 2024, Годишњица Боја на Дубљу – На данашњи дан
Великом победом војске Милоша Обреновића 26. јула 1815. године завршен је оружани део Другог српског устанка Отварањем ликовне колоније у порти Цркве Светог Вазнесења Господњег у мачванском селу Дубљу, у уторак увече почела је вишедневна свечаност обележавања 209. годишњице чувеног Боја на Дубљу, у којем су устаници Милоша Обреновића до…
РТРС, РТ Балкан, ИН4С, Борба.ме, СРНА, 25.7.2024, Штрбац: Србија још има времена да тражи ревизију пресуде Међународног суда правде због “Олује”
Документационо-информациони центар “Веритас” указао је да Србија још има времена да тражи ревизију пресуде Међународног суда правде из фебруара 2015. година по тужби Србије против Хрватске, у којој је злочиначка акција хрватске војске “Олуја” оквалификована као етничко чишћење, али не и као геноцид, што по свим критеријима јесте. “Веритас”…
РТ Балкан, 25. 7. 2024, 130 година од рођења Гаврила Принципа: Шта је Пупин говорио о Аустроугарској и Сарајевском атентату
Пупин је у згради њујоршке Опере организовао велики збор Јужних Словена и енергично говорио о аустроугарској политици према Србији, називајући је „злочиначком и криминалном“ Вест да је Гаврило Принцип убио престолонаследника Франца Фердинанда у Сарајеву брзо је обишла земаљску куглу и стигла у Америку. Михајло Идворски Пупин још брже је…
Не заборављамо – Памтимо
РТРС, Срна, 29.12. 2022, Књига о српском страдању у Тузли доступна на сајту Републичког центра за истраживање злочина
Књига "Тузла - злочин без казне и егзодус српског народа" од данас је доступна на сајту Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица.
Књига је објављена у години у којој се навршава 30 година од егзодуса српског народа тузланске регије и свједочи о злочину над припадницима Југословенске народне армије /ЈНА/ у Тузли 15. маја 1992. године и страдању српског народа тузланске регије током 20. вијека.
У нападу муслиманско-хрватских екстремиста на маршевску колону ЈНА у Тузли 15. маја 1992. године убијена су 54 припадника ЈНА. У рату 1992-95. године смртно је [...]
Глас Српске, СРНА, 20. 8.2021, Промовисана књига Жељка Пантелића „Ничији војници - у сарајевском паклу 1992. године“
У бањалучком Културном центру Бански двор вечерас је промовисана књига "Ничији војници - У сарајевском паклу 1992. године", аутора Жељка Пантелића, као свједочанство о убиствима војника и ратних заробљеника који су пали у руке муслиманских формација.
Пантелић је навео да је као припадник 65. заштитног моторизованог пука ЈНА био заробљен приликом напада муслиманских паравојних формација на колону ЈНА у повлачењу из Сарајева.
"Догађаје тог времена сам фактографски приказао у књизи и сигурно је да представљају јасан доказ злочиначких намјера. Књига показује и како су створени митови о `град[...]
НСПМ, Глас Српске, РТС, СРНА, 18-19. 8. 2024, Свечано обиљежавање 110 година од Церске битке и Церски марш - На данашњи дан
На „Церском маршу“, ходочашћу од Шапца до споменика церским јунацима у Текеришу, ове године учествује 1.400 људи из Србије, Републике Српске и дијаспоре.
Учесници марша на пут од 35 километара кренули су јутрос у 7.00 часова из Шапца, а на плато код спомен-костурнице церским ратницима, гдје се данас обиљежава 110 година од Церске битке, требало би да стигну до 16.00 часова.
Код спомен-костурнице за учеснике марша биће организован свечани дочек, након чега ће уследити парастос церским јунацима, час историје и богат културно-умјетнички програм.
Поводом 110 година од Церске битке у 14.00 часов[...]
Епархија жичка, 13. 12. 2022, Рибашевина: Промоција књиге „Тежина заклетве“ аутора Дејана Ђерића
По благослову Његовог Преосвештенства Епископа жичког Г. Јустина, у суботу 10. децембра, у парохијском дому Цркве Светог Василија Острошког у Рибашевини, одржана је промоција књиге Тежина заклетве аутора Дејана Ђерића из Ужица, која је у издању Историјског архива Ужице недавно изашла из штампе. Књига говори о дешавањима на територији тадашњег Ужичког среза за време Другог светског рата, ратном путу Ужичана у јединицама Југословенске војске у отаџбини (ЈВуО), а уједно представља и споменицу свим њеним настрадалим припадницима. У књизи је дат и до сада најдетаљнији попис настрадалих у ратном вих[...]
Политика, 2.6.2018, Први светски рат: Споменици победе и опомене
Знатан број српских војних меморијала и места страдања на тлу Грчке и Македоније, који су настајали до 1941. године, оштећен је или је срушен у Другом светском рату, а делимично и после њега.
У Грчкој се налази 17, a у Македонији укупно 34 српска војна меморијала, од чега је убедљиво највише оних који чувају сећање на Први светски рат и балканске ратове. Ти бројеви наводе се у Каталогу Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, у којем су побројани српски војни меморијали и места страдања изван територије наше земље. Из овог министарства за наш лист су навели да Србија не[...]
