За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Печат, 4.11.2010, СРБИ У МАКЕДОНИЈИ: Погубне последице перфидне асимилације
Репортер „Печата“ обишао је Скопску Црну Гору, простор садашње северне Македоније где је у средњем веку постојала моћна српска држава. И оно мало Срба који су после распада Југославије остали у Македонији, албански терористи протерали су са огњишта 2001. године, а због небриге Београда и антисрпске политике Скопља, нове генерације…
Политика, 6.7.2010, Шта крије бечки Рајхсархив
Војислав М. Јовановић – Марамбо пажљиво је забележио шта је све однето из наших архива и у којој количини током Другог светског рата. Педантно је записао колико грађе је експедовано бечком Рајхсархиву током октобра и децембра 1943. године из архива Баната, Петроварадина и Земуна, а колико је те исте грађе…
Вечерње новости, 21. 10. 2010, Власотинце: Покопано 300 младића
Државна комисија за тајне гробнице у јабланичком крају. Откривена нова гробница код Власотинца. Губилишта од Пирота до Лесковца КОМИСИЈА за тајне гробнице убијених после 12. септембра 1944. године открила је у четвртак још једно место масовног страдања. Надомак Власотинца пронашли су масовну гробницу за коју претпостављају да крије посмртне остатке…
Б92, 19. 8. 2010, Крагујевац: У гробници 647 особа
Крагујевац — Из „Заставине“ Капислане, на парцелу број 9 Варошког гробља у Крагујевцу, 1980. пренети су посмртни остаци 647 особа стрељаних после Другог светског рата. Њих су као такозване „народне непријатеље“ стрељале послератне власти, тврди потпредседник СУБНОР-а у Крагујевцу и публициста Жељко Зиројевић. Ова прича изазива бурне реакције у Шумадији.…
GeneralMihailovich.com, 7.6.2010, Александар Динчић: О масовном стрељању националиста 7. јуна 1943. године наша званична историографија није писала
На данашњи дан, 7. јуна 1943. године, нацисти су у свом бесу погубили на хиљаде припадника слободарског четничког-равногорског покрета у Србији. То је друго масовно стрељање четничког елемента од стране окупатора од почетка окупације, које је прелазило преко 1000 убијених за један дан. И даље су многа документа по питању…
Епархија врањска, 29. 5. 2010, Пренос моштију сурдуличких мученика и освећење Спомен-костурнице (1924-2010) у Сурдулици
Централни догађај преноса моштију сурдуличких мученика било је богослужење у храму Светог Ђорђа у Сурдулици – 29. маја 2010. године. По позиву Епископа врањског Пахомије, данашњој свечаности је присуствовао изасланик Његове Светости Патријарха српског Г. Г. Иринеја и Светог архијерејског синода СПЦ Његово Преосвештенство Епископ браничевски Господин Игњатије. Данашње богослужење…
Не заборављамо – Памтимо
РТ Балкан, 29. 7. 2023, Злочини пред којима стаје памет: Годишњица покоља Срба у православној цркви у Глини на Банији
Историчар Ђуро Аралица, у књизи "Усташки покољи Срба у цркви у Глини" навео је да је од "1.038 Срба који су 4. августа 1941. године довезени из Вргинмоста, у глинској цркви ноћу, 4. на 5. август, заклано 857, а осталих 181 убијено у шикари Латиново"
На данашњи дан пре 82 године, 29. јула 1941. као и шест дана касније, у ноћи између 4. и 5. августа исте године, у православној цркви Рођења Пресвете Богородице у Глини усташе су починиле стравичан покољ Срба, један од најтежих, највећих злочина за време Другог светског рата на подручју тадашње Независне државе Хрватске.
Током 29. јула, али и[...]
Политика, 23. 6. 2023, Србин у оку освајача
Стотину година после Великог рата наше Министарство културе омогућило је штампање збирке фотографија непријатељског официра Хинека Долежала из Моравске
Чачак – Мада ратну историју пишу победници, увек је мудро завирити и међу записе настале на другој страни фронта. Тако је ових дана светлост угледала велика збирка фотографија Хинека Долежала „Слике са балканског ратишта”, начињених на овим просторима у годинама Првог светског рата.
Дакле, ни стотину лета није непролазно време за овакву књигу: издавач је Међуопштински историјски архив Чачак (МИА), штампање је омогућило Mинис[...]
Политика, 1. 2. 2023, Направљена мапа логора, места страдања Срба у БиХ
Људи су пролазили голготу, начини злостављања, физичког и психичког здрав људски ум није у стању ни да замисли, каже Којић
Бањалука – Прва база података са 322 места заточења у БиХ у којима су противправно затварани цивили и припадници Војске Републике Српске (ВРС) у протеклом Одбрамбено-отаџбинском рату објављена је на сајту Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица. Овај центар је прелиминарну базу израдио после вишегодишњег истраживања. Реч је о бази у којој су увршћени логори из једног дела БиХ. Подаци ће се допуњавати подацима о логорима из других к[...]
Политика, 3.2.2023, Обележена годишњица смрти Алексе Шантића
Владика захумско-херцеговачки и приморски Димитрије служио је помен на гробу великог српског песника Алексе Шантића, који се упокојио другог фебруара 1924. године, саопштила је Епархија захумско-херцеговачка. Помену су присуствовали свештеници Мостарског намесништва, представници Српског просветног и културног друштва „Просвјета” и Српског певачког и културно-уметничког друштва „Гусле“ из Мостара.
Алекса Шантић је један од најпознатијих песника новије српске лирике, аутора антологијских песама „Остајте овдје”, „Емина”, „Вече на шкољу”, рођен је 1868. године у Мостару, где је провео већи део[...]
СРНА, РТРС, 15. 6. 2023, Тужилаштво БиХ слијепо за страдања Срба у долини Неретве; Помен убијеним Србима у Буни код Мостара
Tужилаштво БиХ заборавило је ратне злочине над Србима у Мостару и у долини Неретве, поручено је данас са обиљежавања 31 године од егзодуса српског народа са овог подручја када је убијено 431 лице, а више од 30.000 људи напустило домове.
Тим поводом служен је помен у Старој цркви у Мостару и бачено цвијеће у ријеку Буну. Цвијеће је положено и на Споменик слободе у Невесињу и спомен-костурницу, а званичне делегације су посјетиле спомен-собу.
Замјеник предсједника Градског вијећа Мостара Велибор Миливојевић рекао је да још много породица није пронашло своје најмилије и да се након више од три д[...]
