За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Вечерње новости, 5. 7. 2024, Милош Војиновић: Све српске установе стављене ван закона: Беч је по сваку цену хтео да Србију учини слабом како би изгубила статус Пијемонта
ИСХОД Балканских ратова донео је велики шок, који је био утолико већи јер су владајући кругови у Бечу били уверени у српски пораз Немачки амбасадор у Бечу извештавао је своје надређене: „са запрепашћењем и пуни море гледају овде на изненадно подигнути словенски талас и на свим уснама лебди стрепњама испуњено…
РТРС, Срна, 25. 7. 2024, Сутра 29 година од ликвидације девет српских војника на Динари
Припадници Хрватског вијећа одбране и Хрватске војске су 26. јула 1995. године ликвидирали девет припадника Српске војске Крајине на Динари, које су претходно заробили, а за овај злочин до данас нико није одговарао, саопштено је из Документационо-информационог центра „Веритас“. Убијени Срби били су познаници, комшије и рођаци из буковичких села…
РТ Балкан, 24. 7. 2024, Немци опет о Србима и ’геноциду‘: Да је НАТО напао 1993…
Писање немачког листа „ТАЗ“ односи се на још један наводни геноцид који су наводно спречили Немачки политиколог Александар Ротер у ауторском чланку за ТАЗ, који је Дојче веле пренео јуче, пише како је НАТО још од 1993. године интервенисао у рату у Босни и Херцеговини „и тако спасао хиљаде људи“.…
СРНА, 23. 7. 2024, Српска памти: Сјећање на страшно страдање јабучких Срба – 32 године тишине и туге [Мапа]
Све је мање преживјелих свједока злочина у фочанској Јабуци у којем је муслиманска војска 23. јула 1992. године свирепо убила 43 мјештанина српске националности, а као да се чека да поумиру и сви извршиоци да се не би имало коме судити, поручили су преживјели Јабучани који су се данас окупили…
РТ Балкан, Глас Српске, 23. 7. 2024, Старо Грацко на Косову и Метохији: Злочин над српским жетеоцима никада није расветљен – На данашњи дан
Специјално тужилаштво у Приштини, у координацији са Еулексом, 2017. године обуставило је истрагу због недостатка доказа и тако је, на крају, стављена срамна тачка на овај случај На данашњи дан, 23. јула 1999. године, 41. дан по доласку снага Кфора на Косово и Метохију чији је главни задатак требало да… Светигора, 23. 7. 2024, Упокојио се Патријарх српски Варнава (Росић) – свештеноисповједник и свештеномученик – На данашњи дан
Патријарх Варнава (световно: Петар Росић) рођен је у Пљевљима (Стара Херцеговина – данашња Црна Гора) 29. августа/10. септембра 1880. године од оца Ђорђа и мајке Крсмане, рођене Пејатовић. Крштен је у цркви Манастира Света Тројица. Основну школу завршио је у Пљевљима, а богословско-учитељску у Призрену 1899. године. Након шест година…
Не заборављамо – Памтимо
РТРС, 1.5.2017, Обиљежене 22 године од страдања Срба из Западне Славоније
Београд: Парастос за Србе страдале у акцији "Бљесак"
У Цркви Светог Марка у Београду данас је служен парастос поводом 22 године од српског страдања у Западној Славонији у хрватској војно-полицијској акцији "Бљесак", након чега су у Ташмајданском парку положени вијенци на споменик Србима страдалим у ратовима на простору бивше Југославије.
Предсједник Документационо-информационог центра "Веритас" Саво Штрбац, говорећи о догађајима од прије 22 године, напоменуо је да је Западна Славонија била са три стране окружена хрватским снагама, те да је једина одступница ка Републици Српској б[...]
Политика, 26. 6. 2023, Живојин Ракочевић: Ђоковић робија и због краља Николе
Албанска породица Прекај оптужила га је за убиство њиховог оца, потом је оптужен да је силоватељ, па да је на његовом плацу војска црногорског краља 1913. убила дванаест Албанаца и на крају да је учествовао у злочину 7. маја 1999. у региону Пећи
„Добро дошао, Ђоковићу! Богами није требало да идеш!”
Овим речима дочекан је Милорад, први повратник у Витомирицу, надомак Пећи. Уздржан и ћутљив, укључио се у мали локални свет. Често се могао видети на сеоском сиротињском тргу у Гораждевцу, запослен у општини, ангажован у невладиним организацијама. Изгледао је као бегунац од самоће – одлучан да[...]
Глас Српске, СРНА, 13.9.2021, Сјећање на 13. септембар - дан прогона цјелокупног српског становништва
ДРВАР - У Дрвару је служен парастос и положени вијенци код споменика у изградњи за све страдале у одбрамбено-отаџбинском рату поводом обиљежавања 26 година од прогона цјелокупног српског становништва из ове општине у нападу Хрватске војске и тзв. Армије БиХ.
Вијенце су положиле делегације општине Дрвар, Борачке организације Источни Дрвар-Дрвар, те делегација Савеза независних социјалдемократа и удружење младих "Мокроноге".
Сјећање на 13. септембар 1995. године - један од најтужнијих дана у историји града обиљежава се под слоганом "Крајино моја, не заборави".
Начелник опш[...]
РТРС, Срна, 6.8.2017, Сјећање на жртве важно за српски идентитет
Предсједник Српског националног друштва Пребиловци Миленко Јахура оцијенио је да је сјећање на жртве веома важно за опстанак Срба који би према геноциду почињеном над српским народом требало да се односе као Јевреји према Холокаусту.
"То питање треба систематски ријешити и затражити поштовање жртава геноцида. Истовремено од БиХ и Хрватске треба тражити да се оскрнављена стратишта обнове и ставе под заштиту", изјавио је Јахура.
Истакао је да сваког дана, а не само 6. августа, треба понављати да је над српским народом у Херцеговини, као и цијелој територији НДХ у Другом свјетском рату почи[...]
НА ЛИЦУ МЕСТА Ни да преболимо ни да опростимо
Милена Марковић | 21. јун 2015. 21:32 | Вечерње новости
Срби у Сребреници и Братунцу не заборављају зулуме под командом Насера Орића (3). Милица и Томо Димитријевић: Двоје деце су нам убили, Александар је имао четири и по године, Радиша једанаест
РАШИ је, сад, 14. био рођендан. Ишли смо да га посетимо, као и свих ових година. И Ацу посећујемо у дану рођења. Нећу да кажем: посећујемо им гробове. Моја су деца у мени жива. Њиховом душом ја дишем. И њихов, срећом, преживели брат. Његова деца. А сви остали су нас заборавили. Ето, свратите ви, још понеко од новинара... Све се зарекнем да ћу речи[...]
