За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Вечерње новости, 26. 1. 2013, Лужанин убијен по налогу КПЈ
Суд у Чачку рехабилитовао потпоручника Огњена Лужанина, јунака Априлског рата 1941. године. Није учествовао ни у каквом сукобу четника и партизана, убијен по наредби комесара КПЈ ПОСЛЕ готово 70 година, решењем Вишег суда у Ваљеву рехабилитован је потпоручник Огњен Лужанин, авијатичар који је у кратком Априлском рату 1941. неустрашиво нападао…
Печат, 25.1.2013, Владимир Умељић: Дрска и срамна ревизија историје
„У ХРВАТСКОЈ ДРЖАВИ 1941-1945. НИЈЕ ИЗВРШЕН ГЕНОЦИД НАД СРБИМА“ Овој апсурдној тврдњи настоји да прибави „легитимитет“ дисертација немачког историчара Александера Корба, награђена недавно највишом оценом на берлинском Универзитету „Хумболт“ Млади немачки историчар Александер Корб је на берлинском Универзитету „Хумболт“ успешно одбранио своју докторску тезу под насловом: „У сенци светског рата.…
Вечерње новости, 28. 1. 2013, Захтев за рехабилитацију Радослава Грујића
Акција „Новости“: Почиње процес за рехабилитацију академика Радослава М. Грујића. Исправља се неправда према спасиоцу мошти цара Душана, кнеза Лазара, цара Уроша… ЗАХТЕВ за рехабилитацију једног од највећих српских умова, академика проф. др Радослава М. Грујића, протојереја СПЦ, започео је пред Вишим судом у Београду 23. јануара ове године. Предмет…
Политика, 18. 11. 2012, Самог себе прогласио маршалом
Једна од потписаних диплома из које се види да је Јосип Броз себе прогласио маршалом пре него што је званично предложен за то звање Већина хроничара живота и дела Јосипа Броза стварање његовог култа везује за шездесете године прошлог века, нарочито за Брионски пленум и разлаз с Александром Ранковићем. Међутим,… Вечерње новости, 22. 9. 2012, Узели част чувару светиња
Ни после 70 година није укинута срамна пресуда универзитетском професору Грујићу УНИВЕРЗИТЕТСКИ професор историје и теологије Радослав Грујић је 1927. у манастиру Свети арханђели код Призрена пронашао мошти цара Душана и пренео их у Београд. Исти благи прота спасао је 1942. мошти кнеза Лазара, цара Уроша и Стефана Штиљановића…
Политика, 8. 9. 2012, Данко Р. Васовић: Валдхајм слао људе у Јасеновац
На 8. Међународној конференцији о холокаусту, која је недавно одржана у меморијалном комплексу „Јад Вашем” у Јерусалиму, филм „Валдхајм – скривено зло” београдског аутора Данка Р. Васовића, прихваћен је као ново откриће непознате историјске чињенице о томе да је бивши генерални секретар Уједињених нација и председник Аустрије Курт Валдхајм одговоран…
Не заборављамо – Памтимо
Драгослав Страњаковић: Село Бубањ, срез Доњи Лапац, НДХ
сташе су 3. јула 1941. године напале село Бубањ, у срезу Доњи Лапац. Одмах су издали наредбу да нико не сме да се удаљује од своје куће. У наредби су, поред тога, истакли да више не треба нико никога да се боји, да може да ради на својој њиви, да су, тобоже, рачуни са Србима пречишћени, и да нема више никакве разлике, јер су Србин и Хрват у НДХ једнаки и уживају сва права“.
ва наредба „и топли јулски дани извели су народ у поље, где га је жељно чекала летина, чије обрађивање је каснило услед вечитог страха сељака за сопствени живот и живот своје породице“. Тога дана, рано изјутра, пролазили[...]
![РТРС, 5. 7. 2024, Парастос Србима из Крњићa: Злочин 32 године без казне [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p21107-350x200-no.jpg)
РТРС, 5. 7. 2024, Парастос Србима из Крњићa: Злочин 32 године без казне [Мапа]
У порти Цркве Светог Пророка Илије у сребреничком селу Крњићи служен је парастос за 24 српска цивила и војника из овог села, од којих су 17 убили припадници муслиманских снага из Сребренице 5. јула 1992. године.
Чланови породица страдалих, делегације општине и организација проистеклих из Одбрамбено-отаџбинског рата из Сребренице положили су цвијеће уз спомен-плочу у порти овдашње цркве коју су подигли мјештани, уз помоћ Борачке организације и Владе Републике Српске.
Тиме је одата почаст страдалима и обиљежене 32 године од свирепог убиства мјештана овог српског села.
Предсједник Органи[...]
Спутњик, 30.11.2020, На спомен-табли Диани Будисављевић писаће "спасла углавном српску децу"
Сенат града Инсбрука одлучио да на родној кући Диане Будисављевић постави спомен-плочу на којој ће писати да је спасавала углавном српску децу из логора НДХ.
Чланови Сената и Одбора за културу града Инсбрука су 18. новембра на седници Сената града Инсбрука једногласно усвојили коначну верзију текста на спомен-табли за Диану Будисављевић (девојачки Обексер). Усвојен текст који ће стајати на спомен-плочи глаи:
Диана Будисављевић из Инсбрука је током Другог светског рата уз помоћ других подржавалаца спасла више хиљаде претежно српске деце из концентрационих логора фашистичког усташког режим[...]
![СРНА, 1. 8. 2023, Обиљежен дан ексхумације 108 Срба из масовне горбнице Камен [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p15587-350x200-no.jpg)
СРНА, 1. 8. 2023, Обиљежен дан ексхумације 108 Срба из масовне горбнице Камен [Мапа]
ГЛАМОЧ, 1. АВГУСТА /СРНА/ - У мјесту Камен код Гламоча данас је служен помен поводом Дана сјећања на 108 српских бораца и цивила који су убијени у нападу хрватских снага у љето 1995. године, а чија су тијела ексхумирана из масовне гробнице "Камен".
Прије тога у цркви Свете Тројице у Гламочу служен је парастос за 96 погинулих бораца из општине Гламоч који су животе дали за стварање Републике Српске.
Након парастоса у порти цркве служен је помен код спомен-обиљежја за погинуле борце, те положени вијенци и цвијеће.
Предсједник Републичке организације породица заробљених и погинулих борац[...]
СРНА, 12.4.2018, Одата почаст погинулим борцима Краљевине Југославије
БИЈЕЉИНА, 12. АПРИЛА /СРНА/ - Испред Спомен-плоче на градском гробљу Пучиле у Бијељини данас је одата почаст погинулим борцима Првог јуришног батаљона Војске Краљевине Југославије у Другом свјетском рату.
Представници Градске борачке организације и Удружења потомака и поштовалаца учесника Балканских ратова и Првог свјетског рата положили су вијенац и упалили свијеће за 20 страдалника који су погинули на данашњи дан 1941. године, бранећи Бијељину од Хитлерове војске, а сахрањени су на овом мјесту.
Међу учесницима помена били су и унуци тадашњих бораца батаљона Горан и Максим Марјановић, а[...]
