За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Вечерње новости, 22. 7. 2024, Пребиловци: Стална поставка изложбе поводом 83 године од масакра Срба у Пребиловцима [Мапа]
Поводом обележавања 83-годишњице једног од најсвирепијих злочина почињених над српским народом у Другом светском рату, Музеј жртава геноцида приређује сталну изложбену поставку „Пребиловци 1941″, која ће бити отворена у Дому културе Свети краљ Милутин 5. августа. Поставку ће отворити министар информисања и телекомуникација Дејан Ристић, а аутори су историчари Јасмина…
ИН4С, 21. 7. 2024, Андрић се због Степинца и геноцида у Јасеновцу одрекао римокатоличке вере
Са промоције у Херцег Новом књиге „Тајна испод мртве мачке“ Предрага Савића, члана Правног савјета ИН4С У „Тајни испод мртве мачке“, делу Предрага Савића које говори о потрази за изгубљеним романима Иве Андрића о звонима и Србима римокатолицима, доминира лепота српског језика која је проткана безбројним прецизним историјским подацима, обрађеним…
СРНА, 20. 7. 2024, Српска памти: Обиљежене 32 године од злочина над српским цивилима у Горњим Магашићима [Мапа]
У Горњим Магашићима код Братунца данас су обиљежене 32 године од када су муслиманске снаге из Сребренице упале у ово село и убиле осам српских цивила од којих је најмлађа жртва била седамнаестогодишња трудница. Код спомен-обиљежја у Горњим Магашићима служен је парастос за страдале, а преживјели мјештани, потомци и сродници…
Вечерње новости, 19. 7. 2024, ПОЧАСТ ВОЂИ КУРИЏИНЕ БУНЕ: У Билишанима Доњим код Обровца, откривена спомен-плоча попу Петру Јагодићу, српском народном прваку из Далмације
Поводом 320 година од Буковачке или Куриџине буне у Далмацији, када је православни свештеник Петар Јагодић Куриџа дигао народ против млетачке власти, на његову родну кућу у Блишанима Доњим код Обровца постављена је спомен-плоча. Иницијатива за постављање обележја које подсећа на значајан, али скрајнут део наше прошлости потекла је од…
Политика, 18. 7. 2017, Крвави светосавски барјаци на улицама Београда [из Архиве] – На данашњи дан
На данашњи дан, 19. јула 1937, у Београду је дошло до сукоба полиције и демонстраната због ратификације Конкордата између Ватикана и Краљевине Југославије Пре 87 година, током одржавања литије коју су власти забраниле, у Београду је дошло до великог сукоба верника и свештенства са полицијом – била је то кулминација… Погледи, Слобода, 10-11. 6. 2024, Милослав Самарџић: Косовски четници
Српски отпор на Космету организован је с пролећа 1941. године, у Ибарском Колашину. Први официр послат са Равне Горе у Ибарски Колашин био је капетан Будимир Добрић. Крајем 1942, Врховна команда шаље капетана Живојина Жику Марковића, који оснива 2. косовски корпус, са штабом у Локвицама, на Копаонику. Истовремено је на… Не заборављамо – Памтимо
РТРС, 16. 1. 2024, Скелани: 31 година од великог страдања Срба
Код Централног споменика за 305 погинулих српских цивила и војника у Скеланима код Сребренице данас је служен парастос и одата почаст убијеним Србима из овог мјеста и сусједних села, од којих је 69 настрадало на данашњи дан прије 31 годину.
Парастосу је претходило полагање цвијећа на спомен-обиљежја настрадалим Србима 16. јануара 1992. године у селима Ћосићи и Калиманићи.
Настављајући етничко чишћење средњег Подриња и уништавање свега што је српско, започето у априлу 1992. године, јаке муслиманске снаге од неколико хиљада војника из Сребренице, под командом Насера Орића, напале су у зору[...]
Danas.rs, 9. 11. 2024, Покушај постхумне историјске правде: Да ли су немачки злочинци одговарали за стрељање у Крагујевцу?
Да ли су виновници злочина у Крагујевцу 1941. године икада били на суду, да ли су уопште одговарали и да ли су кажњени и ако нису, због чега, покушао је у свом истраживању да открије и обелодани чињенице етнолог-антрополог Ненад Карамијалковић, директор крагујевачког Завода за заштиту споменика културе.
– Истраживање је трајало протекле две године и, углавном, је било фокусирано на немачке изворе – документацију која је била недоступна нашим истраживачима, каже Ненад Карамијалковић, додајући да је у питању судска и тужилачка грађа из Немачке поводом процесуирања двојице ратних злочинаца најод[...]
Политика, 20.10.2008, Помен жртвама партизанског терора у Крагујевцу
Крагујевац – Громовића улаз у „Заставу” био је јуче место подсећања на 21. октобар 1944, када су партизанске јединице, месецима после уласка у град, у кругу фабрике стрељале више од 2.000 Крагујевчана – професора, трговаца, занатлија, свештеника, предратних политичара... Због „сарадње са окупатором”, они су, пред преким судом, или без икаквог доказивања кривице, осуђени на смрт.
Према причама старијих мештана оближњег насеља Пивара, штектање митраљеза чуло се до дубоко у ноћ. Услед бројних притужби, официри Озне, који су руководили стрељањем, наредили су да се отпочне са тихом ликвидацијом [...]
![Вечерње новости, 13. 10. 2023, СТРАДАЊЕ КРАЉЕВЧАНА САДА И НА ЕНГЛЕСКОМ: Објављена научна монографија о стрељањима 1941. Силвије Крејаковић [Преузимање]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p16875-350x200-no.jpg)
Вечерње новости, 13. 10. 2023, СТРАДАЊЕ КРАЉЕВЧАНА САДА И НА ЕНГЛЕСКОМ: Објављена научна монографија о стрељањима 1941. Силвије Крејаковић [Преузимање]
ПРВА научна монографија на тему страдања Срба у Другом светском рату која је у потпуности преведена на страни језик управо је објављена у издању Музеја жртава геноцида. У питању је научно дело историчарке и музејске саветнице Силвије Крејаковић под насловом "Identities of the Victims Executed in Kraljevo in October 1941".
Рад је посвећен злочину против човечности су починиле немачке окупационе власти и оружане снаге над цивилима, у Краљеву, између 15. и 20. октобра 1941.
После чак три издања ове студије, која су објављена од 2013. на српском, од данас је пред стручном и широм јавношћу пр[...]
![ИН4С, СрпскаИсторија, 22. 4. 2024, Ђорђе Бојанић: Jасеновац – 22. април 1945: Дан сећања на жртве геноцида [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p19971-350x200-no.jpg)
ИН4С, СрпскаИсторија, 22. 4. 2024, Ђорђе Бојанић: Jасеновац – 22. април 1945: Дан сећања на жртве геноцида [Мапа]
У Србији се 22. априла обележава Дан сећања на жртве холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату. Дан сећања на жртве геноцида обележава се у спомен на 22. април 1945. године кад је дошло до пробоја групе затвореника усташког логора смрти у Јасеновцу – Доња Градина.
Прошло је 79 године од пробоја логораша и бега од крвника усташких, трагично је што смо скоро заборавили и изједначили жртву и џелата. Тако да ми данас, сами смањујемо број жртва усташког терора и геноцида, зар није чудно да немамо ни данас пописане жртве?
Холокауст је име за систематски државни прогон и г[...]
