За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, 16. 12. 2024, Битка на Кадињачи из другог угла
И ове године, као и до сада, поводом годишњице битке на Кадињачи организовано је полагање венаца и цвећа на Спомен-обележје на Кадињачи и одавање почасти изгинулим борцима. Програм тог обележавања био је стандардни, као и свих досадашњих година. И даље се прича о херојској одбрани Ужичке републике, и херојској одбрани…
РТ Балкан, 22. 12. 2024, Тужно лице косовске статистике: Како Срби полако али сигурно нестају са Косова и Метохије
У односу на 1981. годину, а према резултатима пописа 2024, број Албанаца на Косову и Метохији повећан је за 228.227 и у плусу је за 18,6 одсто, док је број Срба смањен за 172.846 односно, у минусу је за 82,5 посто У општини Грачаница у којој је према попису из… Нови Стандард, 22. 12. 2024, Небојша Тојагић: Усташки злочини у Грачацу
Осим усташа из Госпића у злочинима против комшија, кумова и дојучерашњих пријатеља у Грачацу учествовале су и домаће усташе. Међу свирепо убијенима био је и прота Милош Мандић, брат од ујака чувеног српског научника Николе Тесле Тешко је издвојити неко мјесто у Лици које није страдало у Другом свјетском рату од… Политика, 16. 12. 2024, Живојин Ракочевић: У манастиру Девич у Дреници – Косово нас спасава [Мапа] Фото
Млада жена носи дете од полицијског пункта према манастиру. Пада му глава, спава, рано је и хладно јутро. Пре тога је, заједно са супругом, прошла кроз село Лауша, где су, дуже од километра, на сваких педесет метара, наизменично постављене заставе ОВК и црно-црвене заставе Републике Албаније. Зашто се ова жена…
Вечерње новости, СРНА, 21. 12. 2024, Кордун: Служен парастос за 1.496 жртава српске и ромске нејачи које су убиле усташе [Мапа]
ПОТОМЦИ жртава данас су код споменика и спомен-костурнице у селу Пркос на Кордуну одали пошту за 1.496 жртава припадника српске и ромске нејачи из овог и околних села које су усташе убиле у периоду од 19. до 21. децембра 1941. године. Парастос убијенима је служио парох карловачки протојереј Радослав Анђелић,…
Борба за веру, 5. 2. 2024, Дејан Бешовић: Крижом Против Крста – Ватикан против Српства [из Архиве]
Пуно саучесништво хрватске католичке цркве с усташком диктатуром озваничено је 26. јуна 1941. када приликом свечаног сусрета највиших достојанственика цркве и поглавника, монсињор Степинац јамчи Павелићу „вјерну и лојалну сурадњу за велику будућност наше домовине“. Сарадњу коју примас Хрватске потврђује у бројним јавним приликама, често присуствујући и свечаностима усташког режима…
Не заборављамо – Памтимо
РТС, Танјуг, 14.6.2017, Откривен споменик војнику са Кошара – "Тибор Церна умро за сваког од нас"
Председник Србије Александар Вучић открио је у Дебељачи споменик једном од погинулих војника на Кошарама 1999. године Тибору Церни. Вучић је споменик открио заједно са мајком Тибора Церне, Катом. Сто осам војника је умрло тако славно да Албанци и даље чују њихове гласове и страшну опомену: "Ово је моја земља", поручио је председник.
Вучић је положио венац уз највише државне и војне почасти свим учесницима битке на Кошарама.
Споменица за сећање на битку на Кошарама
Председник Александар Вучић је најавио да ће донети одлуку о додели споменице којом би се обележавала би[...]
ИН4С, 15. 6. 2023, Чукур-чесма
На данашњи дан, 15. јуна 1862. године на Чукур-чесми у Београду турски војник убио је српског дјечака што је изазвало сукобе у граду.
Турци су потом са београдске тврђаве, гдје је био смјештен њихов гарнизон, бомбардовали Београд.
Средином XIX вијека односи Србије и Турске били су на граници ратног стања. Иако формално призната као самостална цјелина у оквиру Османског царства, Србија није имала независност и кнез Михаило је, по свом другом доласку на власт 1860. године, као један од главних циљева поставио дефинитивно ослобађање од турске власти. Ситуација у градовима у којима су борави[...]
РТРС, 3. 5. 2024, Прошле су 32 године од злочина у Добровољачкој улици у Сарајеву - и даље без судског епилога
Да ли се рат у БиХ могао избјећи, ко га је и за чије интересе повео, питање је старо већ 32 године, а које се изнова актуелизује сваког прољећа, на годишњице немилих догађаја.
Злочин над најмање 28 младих војника, припадника ЈНА 2. и 3. маја у Сарајеву и након више од три деценије предмет је сарајевског подметања неистина кроз тезу о наводном нападу ЈНА на Предсједништво. Најновија лаж је конструкција да је Алија Изетбеговић требао бити размијењен за командата Друге армије Милутина Кукањца и да о изласку ЈНА из команде под Бистриком није било договора. Да истина јесте наше најјаче оружје, п[...]
Вести, 26. 12. 2017, Злочинци згрозили и нацисте
Тешко је подсећати се на злочине и жртве. Али када су злодела тако страшна и дуго прикривана и када страдају деца, жене, стари, немоћни, онда је људска обавеза да се о томе проговори. Један човек је овој тескобној мисији посветио живот.
Он је Момир Крсмановић и аутор је више документаристичких романа, заснованих на исповестима преживелих и сведоцима почињених злочина. Исписао је историју потирања многих породица подрињских Срба и тако сачувао сећање на њих, када већ нема потомака да им запале свеће.
Момир већ гази 84. годину, а имао је само девет година када су му усташе убиле мајку [...]
ИН4С, 1. 7. 2024, Душан Крцуновић: Тираномахијска побуна ’Младе Босне‘
Посматрано географски и историјски, Жабљаку припада привилегија обиљежавања 110. годишњице сарајевског атентата изложбом која је посвећена Гаврилу Принципу и Младој Босни, коју је приредио бриљантни балканолог др Милош Војиновић. Са ове прозрачне висине Старе Херцеговине и ове трезвеноумне временске дистанце боље се сагледавају, узајамно освјетљавају и разумијевају далекосежни догађаји из прошлости и вријеме у коме живимо.
У коментару на пјесму „Здравица“, Милош Црњански – који је и сам био близак организацији Млада Босна – пише „да нас је Принцип повезао боље него што смо били повезани“. Т[...]
