За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Вечерње новости, 14. 7. 2024, Албански нацисти и ЦИА важни сарадници: Тирана и Приштина више од 70 година деле сан о ’Великој Албанији‘ са америчком администрацијом
Након вишегодишњег праћења његове делатности, ЦИА је 1956. године одлучила да Џаферу Деви одобри америчку визу и долазак у САД. У извештају о Деви који је претходио његовом доласку у Америку, ЦИА га није означила као нацистичког функционера и ратног злочинца, него као „антикомунисту“ са „истинским патриотским мотивима“ за политичко…
Глас Српске, Танјуг, 13. 7. 2024, Загреб не жели да призна да је НДХ водила геноцидну политику према Србима
Изложба о Холокаусту и усташким злочинима, у организацији Музеја Холокауста из Вашингтона и хрватских институција, отказана је крајем прошле године, јер је хрватска страна одбила да се на једном паноу наведе да је НДХ водила геноцидну политику према Србима, пише портал портал „Новости“ позивајући се на више извора. Портал наводи…
РТРС, Срна, 13. 7. 2024, Одбор за заштиту права Срба у ФБиХ: На Грбавици убијено више од 80 цивила
На Грбавици је од 1992. до 1995. године убијено више од 80 српских цивила од снајпера, граната и различитих минско-експлозивних средстава испаљених из дијела Сарајева под контролом муслиманске армије и полиције, саопштено је из Одбора за заштиту права Срба у Федерацији БиХ. На Грбавици је од 1992. до 1995. године…
Спутњик, 13. 7. 2024, Ко је Џафер Дева
Велика част због убијања Срба: Одликује га Хитлер, ЦИА пере биографију, а Курти му подиже здање Џафер Ибрахим Дева био је предратни сарадник немачке обавештајне службе, начелник косовско-митровачког среза за време немачке окупације Србије, оснивач „Косовског пука“ познатог по злочинима над Јеврејима и Србима кога је Хитлер одликовао 1944. године.…
РТРС, 13. 7. 2024, У Храму у Сиску служена литургија поводом новоканонизоване Свете дјеце мученика јастребарских и сисачких
На празник новоканонизоване Свете дјеце мученика јастребарских и сисачких служена је архијерејска литургија. Литургију је служило свештенство предвођено епископом буеносајерски и јужно-централно амерички Кирилом који је и администратор Митрополије загребачко-љубљанске. Ово је прва литургија посвећена новоканонизованој Светој дјеци мученика јастребарских и сисачких служена на овај датум. Литургији су присуствовали Невенка…
ИН4С, Танјуг, 12. 7. 2024, Грајф: Помирење балканских народа могуће само уз уважавање историјских чињеница
Председник Независне комисије за истраживање страдања свих народа у Сребреничкој регији у периоду 1992. до 1995. Године, израелски историчар Гидеон Грајф оценио је данас да све док постоји порицање ратних злочина у Другом светском рату и касније током деведесетих година нема шансе за истинско помирење народа на Балкану. Поводом обележавања…
Не заборављамо – Памтимо
![Aleksinac.net, 9. 8. 2016, Зоран Стевановић: Битка на Шуматовцу [из Архиве] – На данашњи дан](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p21832-350x200-no.jpg)
Aleksinac.net, 9. 8. 2016, Зоран Стевановић: Битка на Шуматовцу [из Архиве] – На данашњи дан
Поводом обележавања Битке на Шуматовцу, која се догодила 11. (23) августа 1876. објављујемо текст о овом догађају, значајном не само за Алексинац и Србију
Битка на Шуматовцу
Аутор текста је Зоран Стевановић, професор историје. Текст се налази у рукопису књиге "Делиград - Шуматовац - Горњи Адровац" која је спремна за штампу и чека на финансијска средства.
У лето 1875. године у Херцеговини је избио велики устанак српског становништва против турске власти. Устанак се ускоро проширио на целу Босну и Херцеговину и изазвао је велику ''Источну кризу'', а она поново покренула ''Источно питање''[...]
СПЦ, Срна, 25.7.2015, У Садиловцу служена прва Света Литургија након рата
КАРЛОВАЦ, 25. ЈУЛА /СРНА/ - Прва Света Литургија, након протеклог рата служена је у Садиловцу, на Кордуну, у обновљеној Цркви Рођења Пресвете Богородице у којој су усташе у Другом свјетском рату побиле и запалиле 463 Срба, међу којима 149 дјеце млађе од 13 година.
Светој литургији, коју су служили свештеници Српске православне цркве /СПЦ/, присуствовали су потомци садиловачких жртава, делегација бањалучког Удружења "Јадовно 1941.", замјеник жупана Карловачке жупаније Синиша Љубојевић.
Светом Литургијом началствовао је парох коренички, јереј Никола Малобабић, док су му саслуживали парох г[...]
Н1 Београд, 12. 4. 2024, Министарство одбране: Годишњица потонућа брода Драва, потопљеног у херојској борби са нацистима
Припадници Војске Србије обележили су данас годишњицу потонућа речног монитора „Драва“, који је потопљен у Априлском рату 1941. године након херојске борбе са далеко надмоћнијим нацистичким агресором.
У спомен на погинуле чланове посаде одржана је комеморативна свечаност на позицији потонућа брода на Дунаву код Челарева. Уз звуке бродских сирена и почасни поздрав бродске страже, венце су у Дунав са брода Речне флотиле спустиле делегације Војске Србије и удружења „Ветерани Ратне морнарице“, саопштило је Министарство одбране.
Делегација Војске Србије је венац положила и крај спомен-бисте с[...]
![Политика, 12. 1. 2025, Чувар сећања у нишкој алеји заборављених [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p24683-350x200-no.jpg)
Политика, 12. 1. 2025, Чувар сећања у нишкој алеји заборављених [Мапа]
Мирослав Величковић пронашао и уредио око 400 гробова јунака из Великог рата
Камена обележја које је истражио и пописао на старом градском вечном почивалишту, подигнута су у част неких од легендарних 1300 каплара, 25 носилаца Карађорђеве звезде са мачевима, 40 одликованих Орденом белог орла, 57 носилаца Албанске споменице, 35 јунака из редова легендарног Гвозденог пука...
Ниш – Прочитавши огромну грађу о збивањима и људима из периода Првог светског рата (1914–1918), Нишлија Мирослав Величковић, електротехничар по занимању, својим истраживањима обогатио је српску историју. Објавио је књиг[...]
РТРС, 15.6.2018, Обиљежено 26 година од погрома Срба на подручју Мостара и долине Неретве
Спуштањем цвијећа у ријеку Буну и балона са питањем "гдје су", чланови породица страдалих Срба и удружења, подсјетили су на двадесет шест година од погрома Срба на подручју Мостара и долине Неретве.
Петнаестог јуна 1992. године заробљено је и звјерски убијено двадесет девет цивила и војника, код моста на ријеци Буни. Породице трагају за још девет тијела.
Јуна 1992.године, у долини ријеке Неретве, нестало је 431 лице. Велики број касније је пронађен и размијењен. До информација о још 85 тијела, тешко долазе.
"Ако неко нешто има крије од нас, не мислим на Србе него на мјеш[...]
