За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Глас Српске, СРНА, 12. 7. 2024, У Епархији далматинској прослављено 500 година Храма Светих апостола Петра и Павла
У Биовичином селу код Кистања, у Епархији далматинској, обиљежено је 500 година постојања Храма Светих апостола Петра и Павла, док је у граду Сињу прослављена слава истоименог храма који датира из 1936. године. У Биовичином селу молитвено је и у великом сабрању прослављено 500 година постојања овог храма, а бројни…
РТ Балкан, 11. 7. 2024, Зоран Шапоњић: Оно што свет не жели да види – Масакри у српским селима око Сребренице [Мапе]
Јасуши Акаши је још 2011. потврдио да су „кад је почео Младићев напад на Сребреницу тамо биле стациониране муслиманске трупе“, а да је „њихов командант (Насер Орић) неколико месеци пре напада отишао у Сарајево и није се вратио“ Злочину у Сребреници и Поточарима јула 1995. године, где ће данас, на…
ИН4С, Удружење Огњена Марија Ливањска, 11. 7. 2024, Страдање Срба са ливањског подручја – 12-22. јул 1941. године [Мапа]
У шуми Копривница (Купрес-Бугоjно) на месту Кожварица 15. jула 1941. године побиjено jе 11 Срба из Ливна, претежно трговаца и имућниjих домаћина, а потом, десетак дана касниjе, на месту Мала врата, убиjено jе jош 49 Срба из Ливна, претежно чланова породица побиjених на Кожварици и Занесовићима. Неки извори указуjу да…
Вечерње новости, 10. 7. 2024, У Ораховцу масакр над Србима, а сведок у Хагу тврди: Отмице су општепознате, али Главни штаб (тзв) ОВК није био обавештен
У Ораховцу на Косову и Метохији, половином јула пре 26 година почео је напад тзв. Ослободилачке војске Косова на српска домаћинства, а међу убијенима било је чак 15 чланова породице Костић, која је симбол српског страдања на Косову и Метохији. Данас је бивши начелник Главног штаба тзв. ОВК Бисљим Зирапи…
Kosovo Online, 10. 7. 2024, Зуроф: Приштини су фашисти национални јунаци, Резолуција о Сребреници није ништа променила
Директор Центра „Симон Визентал“ др Ефраим Зуроф оценио је да иницијативом да се од куће нацистичког сарадника Џафера Деве направи “Нови регионални културни центар” власти у Приштини показују да за њих фашисти могу бити национални јунаци. “Дева им је херој. И то вам указује о каквим тачно људима је реч,…
Вечерње новости, 9. 7. 2024, Не хају за ЕУ, обнављају кућу Џафера Деве – Влада тзв. Косова наставила са радовима у јужном делу Митровице упркос противљењу Запада
Привремене власти у Приштини наставиле су реновирање куће „косовског Хитлера“ и колаборационисте за време Другог светског рата Џафера Деве. Током 2022. године већ су покушали да на овај начин укажу „почаст“ некадашњем окупационом градоначелнику Косовске Митровице и министру унутрашњих послова Албаније од 1943. до 1944. године, али је реакцијом… Не заборављамо – Памтимо
САВО ШТРБАЦ: Бљесак
4. маја 2012. године
Прође и седамнаеста годишњица хрватског напада на Српску аутономну област (САО) Западна Славонија, изведеног 1. и 2. маја 1995. године, у вријеме када је та област била под заштитом мировних снага УН-а.
Када је ријеч о тој операцији, српска и хрватска страна се ни у чему не слажу. За Хрвате је то војно редарствена акција, чији је циљ био вратити окупирано подручје у уставно правни поредак РХ. Бљесак је величанствена сјајно обављена акција које се сјећамо с највећим поносом… Бљесак је уједно био и пријеломна тачка у Домовинском рату која је увјерила међународну заједн[...]
Проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић: Логори за Србе у Бугарској
Број логора за Србе и логораша – заробљеника и интернираца у Бугарској – као и број умрлих Срба није пописан. О њима ни најгрубље процене не дају тачно стање. За Србе је читава Бугарска била логор. У службеној преписци из ратног доба помиње се 25 концентрационих логора.
Напори Црвеног крста Србије да преко неутралних земаља и Међународног црвеног крста добије податке о броју српских заробљеника у Бугарској и њиховом распореду по логорима наилазили су на врло груб однос код званичне Бугарске. Бугарска је чак одбијала било какву сарадњу са Црвеним крстом Србије, а Међународном црвеном крсту ј[...]
Срна, РТРС, 3. 10. 2024, Обиљежавање сјећања на јунаке мисије Халијард
У добојском насељу Бољанић почело је обиљежавање сјећања на јунаштво и жртве припадника Југословенске војске у отаџбини у спасавању савезничких пилота "Халијард - ваздушни мост" прије 80 година.
Обиљежавању присуствују предсједник Републике Српске Милорад Додик, изасланик предсједника Србије Ђорђе Тодоров, државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, министар за рад и борачко-инвалидску заштиту Данијел Егић и министар правде Милош Букејловић.
Присутни су и народни посланик Данијел Јошић, посланици у Представничком дому парламента БиХ Сања Вулић и Обрен[...]
РТРС, 20.4.2018, СЈЕЋАЊЕ НА ЗЛОЧИН У ВЕЛИКОМ ПАРКУ- Породице положиле вијенце
Породице осам војника и резервиста ЈНА који су убијени 22. априла 1992. године у Великом парку у Сарајеву положиле су данас вијенац на мјесту њихове ликвидације.
Долазак породица у Сарајево обезбјеђивале су јаке полицијске снаге.
22. априла 1992. године, за само један час, живот је изгубило осам припадника бивше ЈНА који су прво заробљени у Аеродромском насељу, а потом звјерски ликвидирани у Великом парку у Сарајеву, због чега је тај датум озваничен као Дан несталих Срба Сарајева и Сарајевско-романијске регије.
Убијени су Миливоје Лаловић, Ђорђе Бјелица, Зоран Марковић, Драгомир Ђерић[...]
РТРС, 11.8.2020, Попово поље: Помен за 101 жртву усташког злочина
У селу Чаваш у Поповом пољу служен je парaстос за 101 жртву масовног покоља у којем су усташе, на данашњи дан 1941. године, звјерски поубијале готово свo становништво села. Мећу жртвама злочина били су жене, старци и дјеца. Ријеч је о једном од највећих стратишта српског становништва у овом дијелу Херцеговине.
Тог августовског јутра усташе су опколиле село и у зору је почео покољ. Најстарија жртва имала је 96 година, а најмлађа је била беба од свега десетак дана.
- Само из шире породице Милошевић, убијено је 54 људи, из породице Мијатовић 23, Михић 20, као и чланови других породица. Мала[...]
