За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, 9. 7. 2024, Саво Штрбац: Неопходна историјска дистанца за научни скуп
„Одељење историјских наука САНУ је на свом 3. редовном скупу, одржаном 27.03.2024. године, разматрало иницијативу Документационо информативног центра ’Веритас‘. Одељење је констатовало, на основу мишљења четворо својих најистакнутијих познавалаца савремене историје, да је у питању важна тема, али да је за њено стручно разматрање неопходна извесна историјска дистанца. С обзиром… BN, Topportal, 9. 7. 2024, Невесињска пушка један од значајнијих догађаја – 149 година од подизања Невесињске пушке
– Невесињска пушка један је од најзначајнијих догађаја српској историји и звијезда водиља српском народу када је у питању јединство и борба за своја огњишта, поручено је данас из невесињског села Крекови гдје је обиљежено 149 година од Херцеговачког устанка-Невесињске пушке. Овај догађај од велике је важности у данашњим временима,…
Печат, 5. 7. 2024, Јово Бајић: Хрватско православље, архиепископ Бугарин и српске кости
’Архиепископ‘ Александар Радоев Иванов изронио је у Хрватској из оне историјске маглине у којој је створено и где се одржало савезништво између ВМРО (Македонске внутрешње револуционарне организације) и Усташке организације Анте Павелића Звезда „највећег Бугарина међу Хрватима“ Александра Радоева Иванова, ’архиепископа Хрватске православне цркве‘, из године у годину на хрватском… Глас Српске, 7. 7. 2024, Земља у Дуралама и данас уздише за убијеним Србима – заборављени злочин
У ноћи 2. августа 1941. године, на дан Светог пророка Илије, усташе су у шуми у Дуралама без иједног испаљеног метка на најмонструознији начин убиле 36 најутицајнијих грађана бањалучких мјесних заједница Драгочај, Пријаковци и Рамићи. Убијени су само зато што су били Срби сви до посљедњег и то на врло…
СРНА, 7. 7. 2024, Прије 32 године у Пресјеници код Трнова звјерски убијена 23 српска цивила
Данас су се навршиле 32 године од некажњеног злочина муслиманских екстремиста у селу Пресјеница у општини Трново, гдје су у једном дану масакрирана 23 мјештана српске националности. Предсједник Градске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Источно Сарајево Горан Тимотија рекао је Срни да за овај злочин до…
Глас Српске, 7. 7. 2024, Срето Танасић: Језички инжењеринг руши цијелу нашу културу
Закон о родној равноправности под плаштом заштите равноправности озакоњује управо неравноправност, ограничава основна права грађана као што је слобода мишљења, слобода на властити језик и очекујем да ће бити укинут. Каже то за „Глас Српске“ предсједник Одбора за стандардизацију српског језика и дописни члан Академије наука и умјетности Републике Српске…
Не заборављамо – Памтимо
Вечерње новости, 5. 2. 2023, Заштити обележје усташких жртава: Потомци сремске породице Аничић траже да држава брине о гробу мајке и њених петоро малишана
СПОМЕНИЦИ, окамењени подсетници угашених живота, стицајем околности понекад пред нашим очима оживе најпотресније судбине, попут оне која је 1943. године у сремском селу Јамена задесила мајку у благословеном стању Савку Аничић (38) и њено петоро деце - Николу (11), Саву(9), Јелку (7), Гордану (5) и Миленка (3).
Усташе су тада бануле на имање Аничићевих и камама, у неколико минута, затрли породицу, док је глава куће Иван са групом мештана већ био депортован у Јасеновац, из којег се никада није вратио.
Искасапљена тела рођаци су положили у шифоњер (собни ормар) и сахранили их на месту злочи[...]
Политика, 24.3.2017, Машиновође Горан и Бобан сведоче о масакру у Грделичкој клисури
Костић и Микић сећају се да је прва ракета погодила други вагон воза – локомотива је буквално поскочила и одвојила се од остатка композиције. Друга је погодила друмски мост, трећа трећи вагон, а четврта опет мост...
Ниш – Возите, и само пазите када сте на мостовима. Ову реченицу коју су чули на железничкој станици у Врању на почетку бомбардовања Србије и СР Југославије 1999. године, а коју је изговорио тадашњи отправник возова на врањској железничкој станици крајем марта те године, Горан Микић и Бобан Костић никада неће заборавити. Сетили су се те реченице и 12. априла, на други дан Ускрса [...]
Политика, 8. 6. 2024, Дело Нети Мунк служи на част њеном јеврејском роду и српском народу
Забораву и данас одолева велико ратно дело Јеврејке Наталије Нети Мунк, добровољне ратне болничарке, која је за исказану људскост према рањенима и напоре за отаџбину Србију одликована Карађорђевом звездом с мачевима и другим ордењем.
„Следећи поруку свог славног сународника и историчара Јосифа Флавија ’Воли земљу у којој си се родио, она је твоја домовина’, Нети Мунк се с другим храбрим Јеврејима ставила на располагање домовини Србији у тешким ратним сукобима у прошлим вековима”, пише Владанка Лазић у тексту „Рањеник на леђима, звезда на прсима” косјерићког часописа „Наш траг” (број 11 из 2[...]
![Вечерње новости, 13. 8. 2024, Живи спаљени: Осамдесет две године од хрватског злочина у Кусоњама [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p21718-350x200-no.jpg)
Вечерње новости, 13. 8. 2024, Живи спаљени: Осамдесет две године од хрватског злочина у Кусоњама [Мапа]
НА дан 13. августа 1942. године, хрватске усташе починиле су стравичан злочин над 473 Срба из села Кусоње, код Пакраца, као и села Драговић и Чакловац. Међу побијенима било је и избеглица са Козаре.
Како подсећа Музеј жртава геноцида, Срби су сатерани у православну цркву Светог Великомученика Георгија у Кусоњама, која је потом затворена, поливена бензином, затрпана сламом и спаљена. Они који нису стали у цркву, поклани су и побацани у оближње бунаре.
У овом злочину, страдао је већи број деце. Једна жена, иако приклана, успела је да се извуче испод гомиле лешева и спасе се.
Ово је био [...]
![Политика, 19. 8. 2018, Гробница где су усташе убиле 11 рођака Николе Тесле [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p15326-350x200-no.jpg)
Политика, 19. 8. 2018, Гробница где су усташе убиле 11 рођака Николе Тесле [Мапа]
Плоча са обележјем на гробници уништена у рату деведесетих година, а у некадашњој казниони, одакле су 1941. године Срби одвођени у логор Јадовно, данас су смештени суд, затвор и делом цивилне службе, локални трг се зове Трг Алојзија Степинца, а испред су споменици Степинцу и Фрањи Туђману
ГОСПИЋ - Од Госпића, преко Смиљана, до Јадовна данас живи десетак српских породица, за разлику од пре последњег рата, када је ту било више од 50 одсто српског становништва, а госпићко-смиљански јереј Драган Михајловић у Смиљан долази када дођу туристи, који би, осим родне куће Николе Тесле, хтели да виде и[...]
