За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Вечерње новости, 30. 6. 2024, Милош Војиновић: Бечки феудални сиситем подизао је углед Србији: У Босни и у Херцеговини 1914. године у кметском положају 93.336 породица
Генерација која је ступила на сцену 1914. године била је сачињена од деце која нису била из угледних породица. Била су то деца из народа. Ова чињеница није промакла истраживачима. Упркос томе, на њој би требало инсистирати, не само како бисмо разумели свет једног младобосанца, већ пре свега како бисмо…
Вечерње новости, 1. 7. 2024, Срце мога оца можда куца у неком другом: Потресне исповести деце отетих на КиМ пре четврт века, који су одрастали у трагању за родитељима
ЗОВЕМ се Милица Вукмировић, мој отац Драган киднапован је 22. јуна 1998. Имам два старија брата и мајку. У моменту када је нестао, имала сам 10 година, а браћа 13 и 14. Не можете детету од 10 година да објасните да је неко отет. До тада сам мислила да се…
ИН4С, 1. 7. 2024, Душан Крцуновић: Тираномахијска побуна ’Младе Босне‘
Посматрано географски и историјски, Жабљаку припада привилегија обиљежавања 110. годишњице сарајевског атентата изложбом која је посвећена Гаврилу Принципу и Младој Босни, коју је приредио бриљантни балканолог др Милош Војиновић. Са ове прозрачне висине Старе Херцеговине и ове трезвеноумне временске дистанце боље се сагледавају, узајамно освјетљавају и разумијевају далекосежни догађаји из…
Искра, 27. 6. 2024, Владимир Умељић: Србоцид, као (узалудни) покушај духовног суицида?
Представници хрватске Владе прете (српским) члановима парламента Црне Горе последицама, уколико демократски, скупштинском већином изгласају предвиђену „Резолуцију о Јасеновцу“. То међутим нема никаквог значаја, осим као показатељ колико хрватске водеће елите прецењују себе, али и држе сопствени народ као таоце једне неискрене и контрапродуктивне политике. Србоцид хрватске државе 1941-1945. јесте… РТС, Фонет, 29. 6. 2024, Државна церемонија поводом годишњице Брегалничке битке [Mапа]
Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Немања Старовић предводио је државну церемонију полагања венаца и одавања највиших државних и војних почасти поводом обележавања 111. годишњице од Брегалничке битке на брду Каленица у Штипу, у Северној Македонији. Немања Старовић је рекао да је Други балкански рат био колосални војни…
Глас Српске, СРНА, 29. 6. 2024, Басташић: Јадовно је највећи српски подземни град у Лици [Мапа]
Јадовно је највећи подземни српски град у Лици, а у акваторијуму рта Слана налази се друга српска плава горбница, изјавио је предсједник Удружења „Јадовно 1941″ из Бањалуке Душан Басташић. – Овај страшни бездан, Шаранова јама, само је једна од крашких јама Лике и Велебита у које су мученици често још…
Не заборављамо – Памтимо
Глас Српске, 15. 2. 2024, ’Гаравице‘ изазвале огромну пажњу, због истине о којој се ћутало
Документарни филм “Гаравице”, који говори о усташким злочинима над српским народом у Бихаћу и околним крајевима, напунио је сале широм Српске и подсјетио да истина о којој се дуго ћутало никада не смије бити заборављена.
Пројекат на којем је оснивач и предсједник фондације “Заборављени коријени” Драган Радовић радио скоро три године обишао је готово све крајеве Српске, а ускоро ће и публика у Србији имати прилику да чује исповијести преживјелих о злочину.
Радовић наглашава за Глас Српске да су импресије публике најбољи доказ да је овај документарни филм пун погодак, те да је било важно и[...]
Весна Кнежевић: Маутхаузен: Поља глади, тифуса и безимене смрти у Великом рату
Идуће недеље Српска православна црква позива на свечаност полагања камена темељца за Српску капелу на Војничком гробљу у аустријском Маутхаузену, 20 километара источно од Линца. Реч је о касном исправљању историјске неправде заборава која прати судбину српских заробљеника у ратним годинама 1914–18.
У општој култури сећања Маутхаузен је познат као највећи концентрациони логор Трећег рајха на подручју Остмарка, како се под нацистима звала Аустрија.
Улога Маутхаузена у индустрији државне смрти постављена је, међутим, четврт века раније, у јесен 1914, паралелно са првим операцијама аустроуга[...]
Вести, 3.7.2017, Немачка: Косовски завет је наш знак
Представници цркве, државе и Војске Србије, заједно с народом поклонили су се у оснабричком Меморијалном центру, задужбини Срба који су на овим просторима преживели страхоте Другог светског рата и оних који су се непосредно по завршетку рата овде настанили, поклонили сенима свих српских страдалника од Косовског боја до данашњих дана.
После литургије у храму Светог Георгија, коју је служио владика франкфуртски и све Немачке Сергије са бројним свештенством, међу којима су били и садашњи парох оснабричке парохије, протојереј-ставрофор Маринко Рајак и два бивша, протојереј-ставрофор Јован Марић[...]
![Medija centar 016, 17. 2. 2024, Црквена општина Бојник: Помен невино страдалим у Другом светском рату [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p18988-350x200-no.jpg)
Medija centar 016, 17. 2. 2024, Црквена општина Бојник: Помен невино страдалим у Другом светском рату [Мапа]
Његово Преосвештенство Епископ нишки г. Арсеније служио је помен невино пострадалим Пусторечанима.
Дејан Антић: Дан сећања на страдале цивиле у Бојничком масакру, ове године први пут ушао у државни календар важних историјских догађаја
БОЈНИК – Дан сећања на страдале цивиле у Бојничком масакру, ове године је први пут ушао у државни календар важних историјских догађаја, изјавио је државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Дејан Антић, који је у име Одбора за неговање традиција ослободилачких ратова Србије данас предводио државну церемонију обележавања Да[...]
![Независне новине, СРНА, 15. 12. 2024, Послије три деценије дочекали да почне суђење за злочине у Јошаници [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p23690-350x200-no.jpg)
Независне новине, СРНА, 15. 12. 2024, Послије три деценије дочекали да почне суђење за злочине у Јошаници [Мапа]
Молитвеним сјећањем на страдале српске цивиле и борце и полагањем вијанаца данас су обиљежене 32 године од злочина над 56 свирепо убијених у Јошаници на Никољдан 1992. године, а преживјели су послије три деценије дочекали да починиоцима почне суђење.
На дан када је требало да сломе крсни колач, тада је мучењем и одсијецањем дијелова тијела муслиманска војска из Горажда звјерски масакрирала више стараца, 21 жену и троје дјеце.
Милости нису имали ни за двогодишњу Данку Тановић, Драгану Вишњић од десет година и њеног три године млађег брата Дражена. Најстарија жртва у овом покољу био је дев[...]
