За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Вечерње новости, 27. 6. 2024, Милош Војиновић: Европа рехабилитује Хабзбуршку монархију: Глорификовање Средње Европе доноси и слику о дивљем и нецивилизованом Балкану
НОВЕ околности довеле су до промене слике аустроугарске историје. Историчари су приметили да је носталгија за Хабзбурзима резултовала у слици Двојне монархије као мултикултурног раја, који је уништен национализмима и неодговорношћу великих сила. Примећено је да историје позног Хабзбуршког царства радо истичу мултиетнички и карактер Аустроугарске у последњим деценијама њеног… РТ Балкан, 27. 6. 2024, Миломир Степић: Права мета Принципових видовданских хитаца
У потцењивачку колонијалну позицију поробљеног српског народа пуцао је Гаврило Принцип. Симболички, пуцао је у оно на чему Запад и дан-данас толико инсистира – пуцао је у границу на Дрини Када су пре 110 година, на Видовдан 1914. године, у Сарајеву одјекнули пуцњи и усмртили Франца Фердинанда и ненамерно његову…
В. новости, Kosovo Online, 28-29. 6. 2024, Положени венци на спомен обележје страдалим мештанима Штрпца [Допуњено, Твитер]
Председник општине Штрпце Далибор Јевтић, потомци убијених и представници Удружења бораца положили су данас венце на спомен обележје у месту Ракановац, у општини Штрпце, где је на данашњи дан 1944. године стрељано 46 мештана ове општине међу којима и дванаесторо деце. Парастос страдалима служио је протојереј Бошко Клисарић. Председник СУБНОР-а… СРНА, 28. 6. 2024, Приказан филм ’Заборављени злочин у Бравницама‘
У Бијељини је вечерас приказан документарни филм „Заборављени злочин у Бравницама“ о злочину Хрватске војске над више од 80 српских цивила у протеклом рату за који до данас нико није одговарао. Аутор Бојан Тргић рекао је Срни да је овај филм о егзодусу српског становништва, прије свега из Доњег Вакуфа,…
Вечерње новости, 4. 8. 2023, В. Голубовић, П. Павловић, Н. Нешић: Образ престонице остао је сачуван – Остала је непознаница колико пута је Милунка рањавана током ратовања [из Архиве]
Међу стотинама знаних и незнаних јунака у тој победничкој 1914. години поново су се истакли и ратници Другог топличког пешадијског пука „Књаз Михаило” у чијем саставу је смело и неустрашиво јуришала Милунка Савић. Ратни хроничар записао је: „Четири године је била у мушком оделу и с пушком на готовс.… Политика, 1. 6. 2024, На растанку с пушкама сузе потекле прекаљеним ратницима
Измучени у Албанској голготи опорављали су се српски војници на острву Крф. Своје пушке, с којима бранише отаџбину, једва су сачували у мучном преласку преко Албаније. Али дође крај том оружју овде на Крфу, нове француске ваљало им је преузети. Официра Чедомира Захарића, учитеља из Ужица, одредила је овде војна…
Не заборављамо – Памтимо
Политика, 8. 4. 2023, Тријумфалан пролазак српске војске кроз Солун
Крвав рат против окупатора, мучно повлачење кроз албанске гудуре и долазак напаћене српске војске на острво Крф. А тамо је, како бележи адвокат Радомир Милаћевић у свом „Ратном дневнику 1913–1919”, уследио брз опоравак, преживљене недаће су препуштене забораву.
„На Крфу смо провели пет месеци. Осим великих умирања у прво време, живот је касније био лак и удобан. Добро снабдевени и добро храњени, од албанских костура изникла је читава војска. Брзина опорављања изненадила је како све нас тако и странце, којих је било много и са нама и поред нас. Колико је наше опорављање бивало брже и осетљив[...]
РТ Балкан, 22. 2. 2024, Џафер Дева у извештају ЦИА: Насилни човек који блефира
У извештају америчке Централне обавештајне агенције из 1950. наводи се да је блиски сарадник нациста Џафер Дева непосредно након рата био у контакту са Американцима и Британцима од којих је тражио оружје
Да контакти са некадашњим сарадницима нациста, и то одмах по окончању Другог светског рата, нису били страни Сједињеним Америчким Државама показује и извештај Централне обавештајне агенције (ЦИА) о Албанији из 1950. године.
У извештају са којег је скинута ознака тајности, помиње се и Џафер Дева, један од сарадника нациста на окупираном Косову и Метохији, који је има запажену улогу у осни[...]
Погледи, 25. 4. 2013, Велимир Пилетић – Судбина српског официра
Пуковник Велимир Пилетић (Београд 1906 – Париз 1972), унук сердар Јола Пилетића, био је елитни официр у војсци Краљевине Југославије. Завршио је највише војне школе и, као и Дража Михаиловић, постао један од 160 ђенералштабних официра, што је еквивалент данашњем звању доктор војних наука. У Априлском рату 1941. био је начелник Штаба Дунавске дивизијске области. Непосредно уочи слома, он је срушио оба тадашња београдска моста.
Четничким одредима Југословенске војске под командом пуковника Драже Михаиловића Пилетић се придружио средином августа 1941. Упућен је у Источну Србију, где је командова[...]
Вечерње новости, 3. 8.2023, Обнављају родну кућу Војводе Вука: У Сјеници не заборављају славом овенчаног ратника
У СЈЕНИЦИ, завичају потпуковника Српске војске Војина Поповића (1881-1916), у народу познатијег као Војвода Вук, не заборављају славом овенчаног ратника. Отпочета је акција да се родна кућа претвори у спомен-дом и чува успомена на команданта комитско-добровољачких јединица Српске војске у ратовима с почетка 20. века.
После 107 година од погибије на Кајмакчалану, у мермеру или бронзи на "вечну стражу" завичаја вратиће јунака, који је проживео младост с пушком у руци, од 35 година колико је поживео, 12 је ратовао, а груди му красиле три Карађорђеве звезде с мачевима.
- Личним прилозима пош[...]
Нова економија, 4. 12. 2024, Србија у Аушвицу успоставља заједничку сталну изложбу посвећену југословенским жртвама нацизма
Србија ће заједно са Босном и Херцеговином, Хрватском, Црном Гором, Северном Македонијом и Словенијом успоставити заједничку сталну изложбу у Блоку 17 Државног музеја Аушвиц-Биркенау у Пољској. Изложба ће бити успостављена захваљујући закону о потврђивању споразума о финансирању изложбе који је потписало шест земаља.
У оквиру процеса спровођења обнове бившег југословенског павиљона у Пољској, након одржаних консултација и усаглашавања текста свих страна у координацији Унеска, 25. јануара ове године у Паризу су министри културе шест земаља потписали Споразум о финансирању изложбе.
Како се нав[...]
