За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
РТРС, Спутњик, Танјуг, 27. 6. 2024, У Београду откривен споменик српској хероини Милунки Савић
У Београду је данас откривен споменик Милунки Савић, а том приликом премијер Србије Милош Вучевић поручио је да је, захваљујући тој српској хероини, читав свет могао да разуме колико Срби цене и љубе слободу. „Престони град Београд, постављањем овог споменика, враћа мали део дуга жртви и херојству Милунке Савић. Њен…
Политика, 27. 6. 2024, Споменик посвећен младости страдалој у ратовима деведесетих
На четрдесет гранитних плоча у Улици Мишка Крањца урезано је 1009 имена оних који су живот оставили на Космету, 43 имена погинулих војника у оружаном сукобу у Словенији и 90 имена страдалих Раковичана у ратовима од 1991. до 1999. На Дан ратних ветерана, на Видовдан, сутра тачно у подне у…
Српски меморијал, 27. 6. 2024, Божица Младеновић: Живана Терзић – ратник са Дрине
Да би се сазнала „целовита“ историја Првог светског рата, треба свакако објаснити појаву жена-ратника у српској војсци. Сигурно је парадигма појаве славна Милунка Савић. Било их је још, али су остале непознате и у сенци мушкараца ратника. Стога је моје задовољство било огромно, када сам списку ратница могла да придодам… Политика, 30. 3. 2019, Заборављена хероина Великог рата – Маре Петровић [из Архиве]
Маре Петровић је награђена са чак дванаест одликовања, колико је задобила и рана Досад је у домаћој историографији тврђено да је чувена Милунка Савић најодликованија и жена са највећим војним чином. Случај анонимне Маре Петровић то демантује. Ова ратница преузима њен пиједестал. Без обзира на то њихова ненадмашна и непоновљива…
СРНА, 24. 6. 2024, Српска памти: Навршиле се 83 године од усташког злочина над Србима Поповог поља [Мапа]
Навршиле су се 83 године од великог злочина над Србима из села Поповог поља и околине када су усташе за седам дана убиле више од 200 Срба, мушкараца од 14 до 80 година, звјерски их мучиле и бациле у јаму Јагодњачу код Љубиња. Више од 100 Срба са десне стране…
СРНА, 24. 6. 2024, Српска памти: Служен парастос српским Тројчинданским жртвама усташког злочина 1943. [Мапа]
У Сребреници је данас служен парастос код спомен-крста и костурнице жртвама усташког злочина поводом обиљежавања 81 године од свирепог убиства 250 српских цивила које су усташе убиле на други и трећи дан Тројица 1943. године у овом мјесту и оближњим селима Витловци и Залазје. Парастос је служен код спомен крста…
Не заборављамо – Памтимо
Danas, 26. 11. 2024, У САНУ представљен Зборник радова са скупа „Заштита, очување и афирмација српског културног наслеђа на Косову и Метохији“
Непун дан након што је у седишту Унеска у Паризу, у сарадњи Владе Србије и СПЦ поводом 20 година од уписа манастира Високи Дечани на Листу светске културне баштине, отворена изложба о српским средњовековним манастирима у јужној српској покрајини под заштитом УН агенције за образовање, науку и културу, у САНУ је представљен двотомни Зборник радова „Заштита, очување и афирмација срског културног наслеђа на Косову и Метохији“ са научног скупа одржаног 1. и 2. јуна 2021. године.
– Овај зборник сведочи да је тема о којој се расправљало пре три године у нашој кући од највећег националног и култур[...]
Стање ствари, Печат, 30.10.2021, Мира Радојевић: Зло Јасеновца и његова дубока веза с временом у коме живимо
Број жртава много је пута и са различитих страна оспораван, да би у савременом добу био проглашен за мит, чије се порекло нетачно и често приписује „српским националистима“
Убијање историје
авност у Србији је последњих месеци суочена с мноштвом информација из новинских и других текстова, као и из телевизијских емисија посвећених злогласном концентрационом логору Јасеновац, с нагласком на покушај утврђивања броја његових жртава и оштро супротстављена тумачења завађених учесника ове захуктале дискусије.
Недовољно упућени читалац или гледалац телевизије може бити изненађен како обновљеним ин[...]
Политика, 23.4.2021, Још има тајни о атентату у Марсељу
Иако се наизглед о нападу на краља Александра све зна – детаљи о организацији, учесницима завере, протоколарној пратњи, страдалима – заплењено оружје атентатора, предато српским органима 1944. године, нетрагом је нестало из Војног музеја.
Челници хрватске усташке емиграције и бугарске терористичке организације ВМРО су у римском хотелу „Континентал”, августа 1934. године, донели одлуку да се изврши атентат на краља Александра Карађорђевића. За време извршења атентата одређена је његова посета Француској у октобру, а за непосредне извршиоце изабрани су Величко Керин, алијас Владо Чернозимски,[...]
Политика, 23. 5. 2021, ЗАРОБЉЕНИЦИ АПРИЛСКОГ РАТА: Фудбал иза бодљикаве жице заробљеничког логора
Допринос серијалу „Заробљеници Априлског рата” недавно је дао и Бранислав Тикић из Ниша.
Овај правник и публициста је послао нашој редакцији неколико оригиналних фотографија из заробљеничких логора у Немачкој, изразивши наду да ће ти историјски фото-прилози привући пажњу читалаца „Политике”. Овом приликом објављујемо две фотографије.
На једној су приказани заробљени официри југословенске војске из официрског логора Офлаг 13-Б у Нирнбергу с војним свештеником. Ова фотографија је припадала Бориславу Д. Пејовићу из Ниша, резервном пешадијском поручнику, који је пре Другог светског рата завр[...]
Политика, 14.8.2020, Савезничке пилоте спасили, сломљених крила остали
Дуго прикривану четничку операцију спасавања 47 савезничких авијатичара ратне 1944. на Златибору расветљава књига „Сломљена крила Златибора”
Ужице – За спасавање савезничких авијатичара у мисији „Халијард” у Прањанима, свуда се зна, а заборавом су сасвим прекривена слична дешавања на Златибору 1944. године. Јавности је недовољно познато да су четници и народ на овој планини тада спасили шест посада са укупно 47 савезничких ваздухопловаца. Али њихови потомци из света то ни у ово време не заборављају.
Те појединости расветљава књига Сломљена крила Златибора, у издању ужичког Историјског ар[...]
