За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, 24. 6. 2024, Тишина над великим човеком – 25 година од отмице проф. др Андрије Томановића
„Слађане, треба га превити, рана је доста прљава. Накупило се крви”, рекао је проф. др Андрија Томановић свом младом колеги Слађану Петровићу, који је тог дана одбранио специјалистички испит. Потом се обратио тешко рањеном младићу: „Биће то све у реду!” и отишао. Синиша Живић, устрељен на бензинској станици у Приштини,…
РТРС, Срна, 23. 6. 2024, Пуповац: Јадовно – почетна етапа геноцида [Мапа]
Срби и Јевреји су у НДХ демонизовани и стигматизовани, а њихово довођење у усташки концентрациони логор Јадовно била је почетна етапа геноцида, рекао је данас на комеморацији у Јадовну предсједник Српско народног вијећа Милорад Пуповац. – И Чачић-Драга и Слана, исто као и Млака, Уштица, Градина и Јасеновац трајно су…
РТРС, Срна, 23. 6. 2024, Уништа: Прослављена слава храма у срцу Динаре
Храм Свете Тројице у селу Уништа на подручју Босанског Грахова прославио је славу Тројице, а тим поводом окупио се велики број вјерника, иако данас у овом селу не живи ниједан Србин. Овај храм припада црквеној општини Врлика, односно Епархији далматинској са вјерским и административним центром у Шибенику. Храм Свете Тројице,…
СРНА, 22. 6. 2024, Служен помен придворачким жртвама [Мапа]
Његово преосвештенство епископ захумско-херцеговачки и приморски Димитрије служио је помен за 13 Срба које су усташе бациле у Придворачку јаму у ноћи између 23. и 24. јуна 1941. године. Тројица Срба успјела су да побјегну са мјеста стратишта и упозорили су остало становништво, чиме је спријечена масовнија ликвидација српског живља…
Вечерње новости, 22. 6. 2024, Милош Војиновић: Попут Хитлера и Крлежа је променио однос према атентату и Младој Босни
![Geburtstag Hitlers 20. April 1941 (WK II) / Поклон Адолфу Хитлеру за 52. рођендан: Табла Видовданском јунаку Гаврилу Принципу Fotograf: Heinrich Hoffmann Mnichkirchen; FHQ Sonderzug; Geburtstag Hitlers 20. April 1941 (WK II); Gruppenbild (im Profil in Uniform m.verschrnkten Armen; daneben Mittelmann; beim schberreichen d.steinernen Gedenktafel aus Sarajewo; im Zug); Hitler, Adolf [Politiker 1889-1945]; Mittelmann [Leutnant] Material/Technik: Fotografie (m.Sperrvermerk; m.abgeschnittener Ecke) H he x Breite 13 x 18 cm Inventar-Nr.: 50662](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/uploads/2016/04/tabla-g-principu-poklon-hitleru-1941-f-bundesarkiv-216x150.jpg)
Политички циљеви захтевали су од Аустрије да представи атентаторе као агенте Краљевине Србије. Како би веза са Србијом била још уверљивија, било је потребно да и сви атентатори буду Срби. Као проблематична чињеница за Беч показало се то што се на списку саучесника налазио један Хрват и један муслиман, што… РТС, 22. 6. 2024, Годишњица киднаповања рудара копа Белаћевац: Жалосно да после толико година ми о њима ништа не знамо
На данашњи дан пре 26 година нестало је девет радника копа „Белаћевац“ термоелектране „Обилић“ и један који је тог дана требао да заснује радни однос. На путу до свог радног места киднаповани су: Душан, Пера и Зоран Ађанчић, Мирко Буха, Драган Вукмировић, Филип Гојковић, Мирослав Трифуновић, Србољуб Савић, Жарко Спасић…
Не заборављамо – Памтимо
![Глас Српске, 14. 1. 2023, Служен парастос за Србе убијене на „Крвавој литургији“ у Драксенићу [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p11039-350x200-no.jpg)
Глас Српске, 14. 1. 2023, Служен парастос за Србе убијене на „Крвавој литургији“ у Драксенићу [Мапа]
КОЗАРСКА ДУБИЦА- У Драксенићу код Козарске Дубице данас је обиљежена 81 година од страдања 208 Срба које су на Мали Божић 1942. године у цркви убиле усташе. Тим поводом у Цркви Светог апостола Марка у Драксенићу служена је литургија, а затим је на темељима старе конзервиране цркве служен парастос и положени вијенци.
Парох демировачко-драксенићки Саша Тошановић посјетио је на страшан злочин који су 1942. године починиле усташе из Јасеновца, потпомогнуте домобранима из Градине, Ћуклинца и Драксенића, који су на превару голоруки народ, старце, жене и дјецу довели у цркву.
"Народ су сабили у[...]
СРНА, 5.7.2018, Још се чека оптужница против убица српских цивила у Загонима
БРАТУНАЦ, 5. ЈУЛА /СРНА/ - У Братунцу је данас прислуживањем свијећа за покој душа настрадалих и полагањем цвијећа уз централни спомен-крст на градском гробљу обиљежено 26 година од страдања 14 српских цивила у братуначком селу Загони.
Њих су на данашњи дан 1992. године убили припадници муслиманских оружаних снага из Сребренице.
Осим преживјелих чланова породица убијених и неколико мјештана Загона, који су одали почаст својим сродницима и комшијама, цвијеће код спомен-крста положила је делегација Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила из Братунца.[...]
РТРС, Срна, 25.9.2021, Прањани: Обиљежено 77 година од операције „Халијард“
У Меморијалном центру на Галовића Пољу у Прањанима, обиљежено је 77 година од операције "Халијард", у којој су припадници Југословенске војске у отаџбини и локално становништво омогућили евакуацију око 500 савезничких авијатичара које су снаге нацистичке Њемачке обориле у Другом свјетском рату.
Обиљежавање је почело полагањем вијенаца уз емитовање химни САД и Србије, након чега је служено у цркви Вазнесења Господњег у Прањанима, а извршена је и додјела сертификата у Основној школи "Иво Андрић" у овом мјесту.
У оквиру церемоније откривен је споменик посвећен припадницима Војнообавештајне [...]
Политика, 22. 11. 2022, Језиве ноћи на Језави
До данас се не зна тачан број жртава у Смедереву, али се према незваничним проценама историчара наводи да је крајем рата ликвидирано између 600 и 1500 људи, без права на суђење
Смедерево – Октобар и новембар пре 78 година били су црни месеци у Смедереву. На обали реке Језаве, одмах по ослобађању града, већ у ноћи с 16. на 17. октобар 1944. почела су хапшења, а потом и убијања грађана – имућнијих домаћина, свештеника, интелектуалаца, младежи и свих антикомуниста које су партизанске власти „преко ноћи” прогласиле издајницима и сарадницима Немаца.
Масовна погубљења од Народноослободилачке војск[...]
![ИН4С, ТамоДалеко, 10. 7. 2023, Најтрагичнија породица на КиМ: Страдање фамилије Костић из Ретимља [из Архиве]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p20410-350x200-no.jpg)
ИН4С, ТамоДалеко, 10. 7. 2023, Најтрагичнија породица на КиМ: Страдање фамилије Костић из Ретимља [из Архиве]
Породицу Костић из Ретимља код Ораховца називају најтрагичнијом породицом на Косову.
Најпре је Југослав Костић, ноћни чувар у Орвину, нестао 10. јула 1998.
Недељу дана касније, припадници УЧК-а су после тродневних борби сишли из Малишева у Ораховац, да би 18. јула, негде после поноћи, напали на куће Костића.
Прво су на кућном прагу убили 62-годишњег земљорадника Анђелка Костића. Затим су заробљени сви који су се ту затекли – међу њима четрнаест Костића. Једном од Анђелкових синова, Живку, дали су два сата да сахрани мртвог оца. Од две даске и ћебета направљен је сандук, а двоје-троје [...]
