За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, 10.12.2024, Саво Штрбац: Над ким (ни)је почињен геноцид у Јасеновцу
Медији из Београда и региона прошле недеље су, с бомбастичним насловима, објавили вест да је на другом годишњем заседању Међународне алијансе за сећање на Холокауст (ИХРА), које се одржава у Лондону, шеф званичне делегације Хрватске Сара Лустиг, одговарајући на директно питање, наводно рекла “да нико не може да пориче геноцидну…
РТРС, 15. 12. 2024, Мекгрегор признао: У рату у БиХ америчка војска користила ваздушну снагу да подржи Хрвате и Бошњаке, а против Срба
Бивши савјетник Пентагона, пуковник америчке војске Даглас Мекгрегор потврдио је још једном да је у протеклом рату у БиХ америчка војска користила ваздушну снагу да подрже Хрвате и Бошњаке у Сарајеву и околини, а против Срба. – Изненада су ме позвали да се вратим у Дејтон, Охајо, са једним од…
РТРС, Срна, 18. 12. 2024, Без казне за злочин над Србима у Машићкој Шаговини ни након 33 године
За злочине у Машићкој Шаговини код Нове Градишке нико није одговарао ни 33 године од крвавог похода хрватских снага на ово село, у којем је ликвидирано најмање 55 Срба. Документационо-информациони центар Веритас подсјећа да су у ноћи између 18. и 19. децембра 1991. године припадници хрватског Збора народне гарде „зенге“…
Печат, 13. 12. 2024, Како је Србоцид постао могућ? – Интервју: Драган Радовић
После проглашења НДХ, усташе започињу хапшења и врше прве ликвидације. У овом предјелу Крајине одвили су се незапамћени злочини из страсти према српском народу. Жртве нису само убијане, већ су се зликовци над њима иживљавали – мучењима, скакањем по закланим жртвама, па чак и разношењем дијелова искасапљених тијела Са Драганом… Вечерње новости, 15. 12. 2024, Дневник Степинца Загреб крије деценијама: Интервју – Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ
О НЕКАДАШЊЕМ загребачком надбискупу Алојзију Степинцу (Брезарић, 1898 – Крашић, 1960) и његовој улози у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата, објављен је у Републици Хрватској огроман број историографских и хагиографских књига, зборника радова, фељтона, чланака, али не и његов дневник у пет књига, који је водио од 30.… Независне новине, СРНА, 15. 12. 2024, Послије три деценије дочекали да почне суђење за злочине у Јошаници [Мапа]
Молитвеним сјећањем на страдале српске цивиле и борце и полагањем вијанаца данас су обиљежене 32 године од злочина над 56 свирепо убијених у Јошаници на Никољдан 1992. године, а преживјели су послије три деценије дочекали да починиоцима почне суђење. На дан када је требало да сломе крсни колач, тада је…
Не заборављамо – Памтимо
Глас Српске, 23. 7. 2023, Часопис Босанска вила и њен значај за народ: Лет кроз српски свијет
У остваривању улоге претплаћивања на књиге и књижевне магазине у настанку и развоју културног и националног питања у Босни и Херцеговини “Босанска вила” заузима централно место.
одсутности домаћих интелектуалних снага њени покретачи били су српски учитељи родом из пречанских крајева Божидар Никашиновић и Никола Шумоња, а значајан је био и први администратор “Босанске виле”, учитељ Пречанин Стево Калуђерчић. Иако је Дејан Ђуричковић 1975. године у Сарајеву обрадио и у три тома издао библиографију “Босанске виле”, ми ћемо користити ставове њених савременика у оцени значаја тог часописа у култу[...]
РТС, 01. 05. 2023, Годишњица НАТО напада на аутобус код Лужана
На данашњи дан пре 24 године погинуло је 60 људи у бомбардовању аутобуса "Ниш-експреса" на мосту у Лужану код Подујева, а међу њима и сестра и брат Марија и Никола Петровић, средњошколци из Грачанице.
На гробљу у Грачаници служен је парастос поводом њиховог страдања, а у школи "Краљ Милутин", поред спомен-плоче са њиховим именима, родитељи, пријатељи, другови и представници локалне администрације одали су им пошту.
Настрадaли Никола и Марија имали су тада 17 и 15 година. Петровићи, мајка и отац – Зорица и Драгиша, имали су само њих двоје.
Аутобус "Ниш-експреса", преполовљен је пројект[...]
СРНА, 4. 12. 2024, Прњавор: Обиљежене 83 године од мучког убиства 22 Србина
Код спомен-обиљежја на Радловцу у Прњавору данас је служен парастос за 22 лица српске националности из села Млинци, Парамије, Чорле, Доњи Гаљиповци и Срповци која су усташе заклале на данашњи дан 1941. године, међу којима је најмлађа жртва имала 17, а најстарија 49 година.
Служење помена организовали су Борачка организација Прњавор, Градска организација СУБНОР-а и породице жртава усташког терора.
Предсједник СУБНОР-а Раде Радоњић рекао је да се датуми великих страдања морају обиљежавати јер су невини људи изгубили живот на стравичан начин.
"Према нашим подацима, има нешто ви[...]
СРНА, 1.11.2021, Парастос за убијене Србе из Барице Доње код Брода
У бродској мјесној заједници Барица Доња испред спомен-обиљежја служен је парастос жртвама хрватског усташког терора из 1941. године и погинулим борцима и цивилним жртвама из посљедњег одбрамбено-отаџбинског рата.
На спомен-обиљежју уклесана су имена 124 становника из Барице убијена 1941. године, а на споменику из посљедњег одбрамбено-отаџбинског рата имена пет погинулих бораца Војске Републике Српске и три цивилне жртве.
Предсједник Скупштине Борачке организације Брод Радослав Кокић истакао је да се окупљањем код спомен-обиљежја присутни поклањају сјенама српских мученика и молитвом и п[...]
VanZemunci.blogspot.com, ДИЦ Веритас,17.03.2020, Масовне гробнице код Снагова чекају ексхумацију
На другом километру локалног пута од Зворника ка Тузли код села Снагова код Борића, како мештани зову место страдања четника крајем 1945. године и после Другог светског рата, с десне стране, мартовско сунце пробија кроз високе четинаре.
На неколико корака од пута, пре 75 лета, ту су се заустављали пуни камиони из којих су њихови крвожедни џелати осионо и бахато спроводили српску четничку војску, међу којима највише припадника јединица из Шумадије, која је неуспешно покушала да се пробије преко Дрине у Србију – на последње путовање, стрељање, без суда и милости.
Нико никада није пописао нево[...]
