За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
РТС, 22. 6. 2024, Годишњица киднаповања рудара копа Белаћевац: Жалосно да после толико година ми о њима ништа не знамо
На данашњи дан пре 26 година нестало је девет радника копа „Белаћевац“ термоелектране „Обилић“ и један који је тог дана требао да заснује радни однос. На путу до свог радног места киднаповани су: Душан, Пера и Зоран Ађанчић, Мирко Буха, Драган Вукмировић, Филип Гојковић, Мирослав Трифуновић, Србољуб Савић, Жарко Спасић…
РТ Балкан, 21. 6. 2024, Годишњица злочина у Ратковићима код Сребренице: Стојана оборили и заклали па правоснажно ослобођени [Мапа]
Сведок Радомир Станојевић, који је преживео масакр, испричао да му је приликом напада убијена непокретна мајка Десанка којој је било 70 година и да је запаљена заједно са кућом Муслиманске снаге из Сребренице и околних села, на данашњи дан, 21. јуна 1992. године, напале су српско село Ратковићи, 11 километара…
Глас Српске, 21. 6. 2024, Злочин на Миљевачком платоу некажњен 32 године
Навршене су 32 године од још некажњеног злочина Хрватске војске на Миљевачком платоу код Дрниша која је у зони под заштитом УН напала и убила 40 српских територијалаца, од којих је већина масакрирана након што су се предали, саопштено је из Документационо-информационог центра „Веритас“. Уочи напада хрватска страна је од…
Глас Српске, 21. 6. 2024, Oперацијa “Коридор 92” симбол херојске борбе за живот и слободу
Ситуација у Посавини је током априла и маја 1992. године била веома компликована и тешка по српски народ. Наиме, само осам километара је дијелило хрватске снаге од спајања – од Јоховца, Которског и Фоче са Крњином, након чега би за Србе настала ситуација са несагледивим посљедицама, јер би тиме био…
Стање ствари, 31. 8. 2021, Драган Крстић: Два сведочења о геноциду над Србима [из Архиве]
Крик убијаног, силованог и пљачканог народа морао се ипак чути, иако је режим покушао да му својом прљавом руком зачепи уста Мање је неизвесно питање чудовишне трагичности судбине западних Срба. Оно ми се наметнуло на почетку белешке, док сам ослушкивао дијалоге телевизијске серије Капелски кресови, које сам чуо као један… РТРС, Срна, 20. 6. 2024, Прије 32 године с подручја Тузле протјерано око 5.500 Срба
Данас се навршавају 32 године од како је такозвана Армија БиХ напала српска насеља и села општине Тузла, из којих је протјерано око 5.500 Срба и запаљено више од хиљаду кућа и помоћних објеката, саопштено је из Одбора за заштиту права Срба у ФБиХ, из којег траже да надлежни органи…
Не заборављамо – Памтимо
![Глас Српске, СРНА, 5. 1. 2025, Злочин без казне: 32 годинe од страдања Срба у Кравици [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p24436-350x200-no.jpg)
Глас Српске, СРНА, 5. 1. 2025, Злочин без казне: 32 годинe од страдања Срба у Кравици [Мапа]
У братуначком селу Кравица обиљежене су 32 године од стравичног злочина над Србима који су на православни Божић 1993. године починили припадници муслиманских снага под вођством Насера Орића.
Парастосу убијеним Србима присуствовали су породице жртава, премијер Републике Српске Радован Вишковић, министар рада и борачко-инвалидске заштите Данијел Егић, изасланик српског члана и предсједавајуће Предсједништва БиХ Бошко Томић, потпредсједник Народне скупштине Петко Ранкић.
Парастосу код спомен-крста, које је служило локално свештенство, присуствовали су и предсједник Борачке организације Репу[...]
Искра. 10. 8. 2023, Владимир Умељић: ’Култура памћења‘ данашњих хрватских бискупа у односу на специјални концентрациони логор за децу Јастребарско
Погледајмо прво само кратко шта о логору Јастребарско наводи угледно немачко научно удружење „Arbeitskreis Shoa.de e.V.“, у својој објави од 6. априла 2010:
„Неке од хрватских часних сестара у Јастребарском, као нпр. Ана Барта Пулхерија (1882-1972), Марија Милавец Гаудиенција, економ логора а са надимком „звечарка“, и друге, које су у суштини биле ужасне садисткиње и безосећајни циници, доказано су и лично убијале децу. Одбијале су и да им дају храну и одећу, са образложењем:
„То су деца паризана, која ће нас касније убијати, нека боље одмах умру“.
Сестра Пулхерија је после Другог све[...]
Вечерње новости, 22. 6. 2024, Милош Војиновић: Попут Хитлера и Крлежа је променио однос према атентату и Младој Босни
Политички циљеви захтевали су од Аустрије да представи атентаторе као агенте Краљевине Србије.
Како би веза са Србијом била још уверљивија, било је потребно да и сви атентатори буду Срби.
Као проблематична чињеница за Беч показало се то што се на списку саучесника налазио један Хрват и један муслиман, што је решено тако што је име Иве Крачњевића у саопштењу суда промењено, он је постао Милан Крањчевић, док је Мухамед Мехмедбашић побегао. По претпоставци истражног судије Пфефера, аустријске власти су Мехмедбашићу дозволиле да побегне како се његово име не би појавило на списку ухапшених. Било[...]
РТ Балкан, 24. 7. 2024, Немци опет о Србима и ’геноциду‘: Да је НАТО напао 1993…
Писање немачког листа "ТАЗ" односи се на још један наводни геноцид који су наводно спречили
Немачки политиколог Александар Ротер у ауторском чланку за ТАЗ, који је Дојче веле пренео јуче, пише како је НАТО још од 1993. године интервенисао у рату у Босни и Херцеговини "и тако спасао хиљаде људи". Додаје како је 1994. године "чак спречен геноцид, али да је мир у БиХ поново угрожен".
Немачки политиколог указује да је у марту 1993. године почело учешће НАТО-а у забрани летова изнад Босне и Херцеговине, а да је у фебруару 1994. године дошло до прве борбене акције. Тада су авиони Ф-16 оборили [...]
![Глас Српске, РТРС, 7. 9. 2024, Гаравице: 83 године од усташког злочина над 12.000 Срба; Нове провокације - постављена ратна застава БиХ [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p22026-350x200-no.jpg)
Глас Српске, РТРС, 7. 9. 2024, Гаравице: 83 године од усташког злочина над 12.000 Срба; Нове провокације - постављена ратна застава БиХ [Мапа]
У Гаравицама код Бихаћа, једном од највећих стратишта српског народа у НДХ, обиљежавају се 83 године од усташког злочина над 12.000 Срба, међу којима је био велики број дјеце.
Служен је парастос и положени вијенци и цвијеће на споменик.
Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Данијел Егић рекао је данас да Срби памте своје жртве, а поштују и туђе, те да никада неће скрнавити спомен-обиљежја на стратиштима на подручју Српске, нити Федерације БиХ.
Егић, који је рекао је да ратној застави БиХ не приличи да буде на овако светом мјесту.
Он је навео да је у Другом свј[...]
