За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
ИН4С, Јадовно, 14. 6. 2024, Свједочанство о злочинима у госпићкој казниони 1941. [Мапа]
Убиjали су свакодневно, одвозили на Велебит и тако убиjали над безданим jамама. Готово колико су их дневно одвозили из Госпића на Велебит, толико су довозили нових заточеника. Своjу изjаву о хапшењу и убиjању Срба у госпићкоj казнионици Окружног суда у Госпићу и логору Јадовно на Велебиту дао jе Анте Антуновић…
Глас Српске, 14. 6. 2024, У селу код Босанског Грахова умрла посљедња Српкиња
БОСАНСКО ГРАХОВО – У селу Уништа код Босанског Грахова умрла је посљедња Српкиња – деведесет трогодишња Боја Ковачевић. На мјесном гробљу у Уништима на посљедњи починак испраћена је старица Боја, која је била једини српски повратник. Осим родбине и пријатеља, на вјечни починак испратили су је парох врлички Лазар Пријић…
Политика, 11. & 14. 6. 2024, Саво Штрбац: ’Коначно решење‘ српског питања у Хрватској
Ускоро ћемо обележавати 29. годишњицу страдања крајишких Срба у агресији хрватске војске на западне делове Републике Српске Крајине (РСК), познату под кодним називом “Олуја“. По 29 пут ће мо понављати да су четвртог августа 1995. оружане снаге РХ, уз одобрење САД и подршку НАТО-а, и у садејству са снагама ХВО…
Портал Новости, 10. 6. 2024, Говор мржње крај Книна [Фото]
Аутобусне станице између села Умљановић, крај Дрниша, и Книна дуже од пола године препуне су графита с ушатим У, усташким поздравом, нацистичким крижем па и отвореним позивом на убојство Срба попут „Србе на врбе“ или „Јапирчани мрзе Србе, вишају их на врбе“ Читалац Новости послао нам је е-маил с насловом…
Глас Српске, СРНА, 13. 6, 2024, Иванишевић: Питати Мехмедалију Ахмића, да ли је и он жртва ’геноцида‘
Директор Института за истраживање српских страдања у 20. вијеку Миливоје Иванишевић изјавио је Срни да је саопштење Министарства спољних послова Русије о томе да је број Бошњака страдалих у Сребреници фалсификован и недоказив потврда оног што он говори деценијама и поручио да свијет треба да сазна и то да су…
РТ Балкан, 11. 6. 2024, Две и по деценије НАТО трупа на КиМ: Од Старог Грацка и Ливадица до одсечене главе монаха Харитона – На данашњи дан
Историја Срба под „заштитом“ КФОР-а на Космету је историја убистава, пљачки, отмица, паљевина, стравичних масовних злочина за које нити је ко одговарао нити има изгледа да ће одговарати Већ по традицији, улазак немачке оружане силе на територију Србије, трећи пут у једном веку, обележен је јуна 1999. године – убиством…
Не заборављамо – Памтимо
e-Veritas, 02.03.2023, Саво Штрбац: Реквијем за Нос Калик
Нос Калик је било чисто српско село, смјештено у међурјечју Чиколе и Крке. Бројало је око 60 кућа и око 100-ак душа. Најбиже мјесто Нос Калику су село Миљевци удаљено пет километара, док је општински центар Дрниш удаљен 18 километара.
“Ја сам се у овом селу радио и у њему живио све до 02. марта 1992. године. Радио сам у Шибенуку у ТЛМ “Борис Кидрич”. У прољеће 1991. године, тражили су од нас Срба да потпишемо неку изјаву о лојалности, па пошто ја то нисам учинио, добио сам отказ. Задњи пут сам био у Шибенику 13. децембра 1991. године.
Почетком 1992. године у наше село улази ЈНА и од тада[...]
ИН4С, Митрополија, 27. 6. 2023, Битка на Брегалници - In memoriam
На данашњи дан, 27. јуна 1913. године након што је Бугарска због претензија према Македонији без објаве рата напала Србију и Грчку, чиме је почео Други балкански рат, краљ Никола упутио је прокламацију Дечанском одреду, формираном да пружи помоћ Србији у борби против Бугара.
Командант црногорске војске, која је бројала око 12.000 војника и поднијела велике жртве на Брегалници, био је сердар Јанко Вукотић.
Послије ослобађања Балкана од османске власти 1912. године, дотадашњи савезници нијесу могли да се договоре око разграничења. Зато је недуго послије Првог балканског рата, у љето 1913. [...]
Блиц, 22.2.2017, КАКО САМ ПРЕЖИВЕО ЈАСЕНОВАЦ Сећање Рајка Илића на ратне ужасе не бледи ни после 75 година
Следи се крв у жилама Рајка Илића (83) кад прочита да је освануо графит "Србе на врбе" и кад чује да је Томпсон опет певао о Јасеновцу. Јер он је видео те врбе, и Србе на њима, и крв под њима, збегове, логоре, јаме и усташке каме.
Родом Поткозарац, сплетом животних околности Ужичанин, Рајко је са мајком Стојом и петоро браће и сестара преживео пакао Козаре, Градину и јасеновачку кланицу. Рођен је у Кнеж Пољу између Приједора и Босанске Дубице, осам година је имао кад су Павелићеве легије почеле да кољу и пале између Саве и Козаре. Отац му је тад био логораш у Немачкој.
- Јуна 1942. парти[...]
Блиц, 1.6.2016, Нови Пазар: Годишњица смрти двогодишњег Марка Симића, жртве НАТО бомбардовања
Двогодишњи Марко Симић, најмлађа жртва НАТО бомбардовања Југославије, данас би имао 19 година и приводио крају прву годину студија, али је настрадао 31. маја у наручју свог оца Владана.
На јучерашњи дан 1999, око 13.30, НАТО авион бацио је разорну бомбу, тешку више стотина килограма, на стамбену зграду Р-74, у Улици Стефана Немање у Новом Пазару. У тренутку је погинуло 11 цивила, међу којима су Марко и Владан.
Они су, након шетње, свратили до Владанове продавнице у тој згради када је почео напад. У тренутку када је пала бомба, Владан је Марка држао у рукама, покушавајући да га заштити.
[...]
Глас Српске, 27. 8. 2024, Одлазак Маре Маловић, свједока ужаса Јасеновца
У Бањалуци је у 87.години преминула Мара Маловић, логораш Другог свјетског рата.
Рођена је 1937. године у Међувођу код Козарске Дубице, а као петогодишња дјевојчица заробљена на Козари и одведена у логор Јасеновац, а потом у дјечије логоре Церовљане, Сисак и Јастребарско, које је формирала Независна Држава Хрватска.
Мара Маловић биће сахрањена данас у 14 часова на бањалучком гробљу Врбања.
[...]
