За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Глас Српске, СРНА, Вечерње новости, 12. 6. 2024, На игралишту у Ливну осванули графити ’Уби(ј) Србина‘ и нацистички симболи [Мапа]
На дјечијем игралишту у цетру Ливна исписани су графити “Уби(ј) Србина” и нацистички симбол кукасти крст. Српски повратник у Ливно рекао је Срни да је запрепаштен оваквим порукама које позивају на убијање Срба. Број Срба у Ливну је на “нивоу статистичке грешке”, а највише повратника је у селима у Ливањском… СРНА, 11. 6. 2024, Српска памти – Фочанска бригада Југословенске војске (уО) сачувала српски народ
Фочанска бригада Југословенске војске у отаџбини сачувала је српски народ у фочанском крају, а већина њених припадника скончала је мученичком смрћу, истичу из Равногорског покрета отаџбине Српске, који је први пут обиљежио дан оснивања ове јединице. Бригаду је 6. јуна 1942. године на Бојчином брду изнад фочанског села Јошаница од…
Покрет за одбрану Косова и Метохије, 2. 6. 2024, Митра Рељић: Бројаница
– Ето, Господ је хтео да нам стигне уочи славе – тихо збори Божија послушница шћућурена иза сталаже с иконама и свећама лево од улазних двери. Десно, на постољу – ковчег. На рубу покрова словотиск: Свети крепки. Кандило, упаљена висока свећа и крст на којем пише: Монах Харитон Лукић 1960…
РТ Балкан, Политика, 10. 6. 2024, Генерал Лазаревић 25 година од потписивања Кумановског споразума: Нисмо капитулирали
Ми се јесмо изместили са територије покрајине, али смо непрестано сањали о тренутку повратка. Тај сан је недосањан за све нас из Приштинског корпуса, поручио је генерал-пуковник у пензији Владимир Лазаревић, легендарни командант одбране СРЈ и Србије на Косову и Метохији 1998. и 1999. године Пре тачно 25 година, 9.…
РТРС, 10. 6. 2024, Чемерно: Обиљежене 32 године од страдања српских цивила [Мапа]
У Чемерну у федералној општини Илијаш данас су обиљежене 32 године од злочина над српским цивилима који су починили припадници муслиманских јединица и ХВО. Злочин над српским цивилима у селу Чемерно догодио се у раним јутарњим часовима 10. јуна 1992. године када су га напале муслиманске јединице из села Корита,…
Искра, 9. 6, 2024, Владимир Умељић: Бертолд Брехрт, глас немачке савести
Велики немачки књижевник Бертолт Брехт вероватно најпре асоцира на свој неустрашив сатиричан одговор комунистичкој врхушки у Источном Берлину, када су Немци 17. јуна 1953. једном пробали побуну против свог диктаторског режима. Локални комунистички властодршци, које су совјетски тенкови тада привремено спасли од (заслуженог) одлагања на депонију отпада историје, изјавили су… Не заборављамо – Памтимо
![СРНА, 1. 8. 2023, Служена литургија побијеним Србима из Челебића у љето 1941. [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p15571-350x200-no.jpg)
СРНА, 1. 8. 2023, Служена литургија побијеним Србима из Челебића у љето 1941. [Мапа]
На спомен-гробљу на Барјаку у селу Челебић код Ливна данас је служена литургија за Србе из овог и околних села које су побиле хрватске усташе у љето 1941. године.
На спомен-гробљу на Барјаку сахрањено је више од 300 жена и дјеце побијених у челебићкој школи, док су тијела мушкараца бачена у јаму Бикуша изнад села.
Парох ливањски Предраг Црепуља рекао је Срни да је 1941. године 405 људи на најсвирепији начин побијено из Челебића и околних села.
"Заклани су, побијени на други начин, а неки су и живи бацани у јаму Бикушу", рекао је Црепуља, који је служио литургију Ливањским новомученици[...]
Погледи, Српске новине, 26. 7. 2017, Милосав Самарџић: Двеста година без Карађорђа
За медије у Србији, 26. јул 2017. био је дан као и сваки други, а ни приближно 4. мају сваке године, када сви одреда обележавају годишњицу смрти Ј. Б. Тита. При томе, ту годишњицу обележавају као да је Ј. Б. Тито у ствари био Карађорђе, а не један од највећих непријатеља српског народа и српске државе
''Српске новине'': Једине новине са Карађорђем на насловној страни, поводом 200. годишњице Карађорђеве погибије - Звона поново звоне
Први производ српске индустрије био је топ, а први производ из цивилног сектора било је – црквено звоно.
Одмах после топова, у ливници у Београду почела с[...]
Вечерње новости, 31. 8. 2013, Остоја Милисављевић: Греси Свете столице
НА заседању Сабора НДХ 25. фебруара 1942. године др Мирко Пук говорио је о католичењу Срба: "НДХ подупире акцију прелаза грко-источњака на католичку веру, јер је тај прелаз само поврат пријашњој дједовској вјери"
НА заседању Сабора НДХ 25. фебруара 1942. године министар правосуђа и богоштовља др Мирко Пук говорио је о католичењу Срба: "Независна Држава Хрватска подупире акцију прелаза грко-источњака на католичку веру, јер је тај прелаз само поврат пријашњој дједовској вјери, јер је држави познато да је само промиџбом из тога хрватскога елемента створено накнадном промиџбом српство. Овим пре[...]
Искра, 30. 9. 2021, Владимир Умељић: Против заборава: Титов „Милосрдни анђео“за Србе
Зашто се у наслову налази овај еуфемизам „НАТО-демократија“ из времена напада на остатак српских земаља („Милосрдни анђео“) 1999? Први разлог је јер је Тито масовно и немилосрдно уништавао Србе а други јер је и Тито тада радио – као и НАТО данас – на „промени свести“ у Срба.
И – био је (до сада) много успешнији од НАТО-пакта.
ер он сноси одговорност за масовно убиство по могућству око 100.000 Срба само за време и непосредно после Другог светског рата и, истовремено, исувише дуга је листа његових српских помагача и извршитеља овог масовног злочина, којима је успео у тој мери да промени св[...]
![Политика, 21. 10. 2007, Нова сазнања о Јасеновцу – Антун Милетић [из Архиве]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p20391-350x200-no.jpg)
Политика, 21. 10. 2007, Нова сазнања о Јасеновцу – Антун Милетић [из Архиве]
Ових дана је објављена књига "Концентрациони логор Јасеновац" Антуна Милетића, аутора чија су истраживања геноцида у НДХ и у Концентрационом логору Јасеновац оставила дубоки траг у историографији.
Пре две деценије Милетић је објавио прве три књиге с истим насловом у, одавно распродатом, тиражу од 10.000 примерака. Дугогодишњи начелник Архива оружаних снага СФРЈ Антун Милетић је пензионисан у чину пуковника крајем 1990. године. Објавио је двадесет књига и више од сто научних радова, чланака и фељтона, првенствено из историје Другог светског рата. Најновија књига пуковника Антуна Милетића, уз п[...]
