За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
ИН4С, Vice, 5. 6. 2024, ’Судњи час‘ у Смедереву у Другом светском рату: Kатастрофа пуна тајни – На данашњи дан
Који је узрок мистериозне експлозије након које је Смедерево названо српском Хирошимом и колико је заиста жртава које је изазвала. Покушавајући да помогне мајци да припреми ручак од мало намирница које је имала на располагању тог 5. јуна 1941. године у приземној кућици на ободу београдског насеља Звездара, близу данашње… Данас, Бета, РТС, 4. 6. 2024, Годишњица убиства породице Столић у Обилићу, убице и даље на слободи
Трочлана породица Столић у Обилићу убијена је на данашњи дан пре 21 годину, у ноћи 3. на 4. јун 2003, а починиоци ни данас нису откривени. Ради се о једном од најмонструознијих убистава Срба на КиМ, након доласка међународних војних и цивилних снага и увођења протектората Уједињених нација. У својој…
Глас Српске, СРНА, 3. 6. 2024, Обиљежене 32 године од масакра над Србима у Ледићима
Код спомен-обиљежја у Ледићима у федералној општини Трново данас је служен парастос, прислужене су свијеће и положено цвијеће поводом обиљежавања 32 године од маскра над 24 српска цивила који су починили припадници такозване Армије БиХ, а за тај злочин нико није одговарао. Парастосу за убијене житеље Ледића присуствовале су породице…
Вечерње новости, 03. 06. 2024, Српкиња овде није родила већ 32 године: Зашто се страдање Срба у Брадини маја 1992. обележава са четири парастоса
„Ма ништа се не бој, кад нас запале то не боли! Кад нас запале, ићи ћемо код тате“, овако је тихо и одглумљеним ’радосним гласом‘ крајем маја 1992. Нада Вујичић брисала сузе сину Ђорђу, шестогодишњаку, док су у учионици Основне школе у селу Брадини чекали да ’истекне навијени сат‘ до… Глас Српске. СРНА, 03. 06. 2024, Корићка јама свето мјесто које се не смије заборавити [Мапа]
Корићка јама код Билеће је свето мјесто које будуће генерације не смију да забораве, речено је данас на обиљежавању 83 године од страдања више од 130 Срба корићког краја и околних села које су усташе у Другом свјетском рату прво мучиле, а онда бациле у ову јаму. Код Корићке јаме…
Политика, 31. 5. 2024, Саво Штрбац: Селективно сећање горе од заборава
Генерална скупштина Уједињених нација је 23. маја ове године у Њујорку усвојила резолуцију о Сребреници, којом се 11. јул проглашава међународним даном сећања на жртве геноцида у Сребреници, осуђује негирање геноцида, као и величање ратних злочинаца. У претходних месец, два, и пре и после усвајања резолуције, о овом документу изговорено…
Не заборављамо – Памтимо
Вечерње новости, 15. 1. 2014, Убиство патријарха увертира за Први светски рат
Ликвидација Лукијана, највишег српског црквеног великодостојника 1913, била припрема за обрачун са Србијом. Беч и Пешта покушали да обезглаве Србе и одвоје их с једне и са друге стране Саве и Дунава н Аустријанцима и Немцима одговарало Фердинандово убиство
УБИСТВО патријарха српског Лукијана Богдановића, последњег архиепископа карловачког, у септембру 1913, било је, данас је извесно, увертира у Први светски рат. Убијен је у оквиру припрема Аустроугарске за коначан обрачун са Србијом, а тај злочин је годинама, иако је у питању високи црквени великодостојник, прећуткиван.
Најшира јавно[...]
Спутњик, 30. 9. 2023, Прича о низању зла за злом: Трауматична сећања деце из логора Стара Градишка
Дође усташа и обрати се деци која данима нису поштено јела - „Ко хоће да једе нека пређе на други страну“, како би их одвојио од мајки. Деца гладна прелазе, мајке покушавају да их задрже плашећи се да не буду убијена. Вриска, цика... То су најтрауматичнија сећања деце из логора Стара Градишка.
Историчар Зоран Милекић је пре петнаестак година, као сарадник на реализацији филма о Јасеновцу у режији Тихомира Станића, упознао Бригиту Фистрић, односно Милку Мику Бундало, усвојену девојчицу са Козаре, и Јелену Радојчић, девојачко Бухач, још једно дете рата, из села Јабланац у Славонији.
„Желели см[...]
СРНА, 14. 6. 2023, Рељић: Српска гробља - најважнија свједочанства идентитета Срба на Космету
ГРАЧАНИЦА - Српска гробља су најаважнија свједочанства идентитета Срба на простору Косова и Метохије, због чега је јасна намјера Албанаца да уништавањем гробаља униште српско трајање на овом светом простору, изјавила је вечерас у Грачаници познати слависта, универзитетски професор Митра Рељић.
Она је рекла да су гробља и споменици, мале цркве на Косову и Метохији, свједочанства о поријеклу, социјалном статусу, породичним односима и историји, а уз то хронолошки гледано представљају најаутентичније свједочанство континуираног присуства Срба на Косову и Метохији.
Вандализам према сакралном [...]
РТРС, 3. 5. 2024, Прошле су 32 године од злочина у Добровољачкој улици у Сарајеву - и даље без судског епилога
Да ли се рат у БиХ могао избјећи, ко га је и за чије интересе повео, питање је старо већ 32 године, а које се изнова актуелизује сваког прољећа, на годишњице немилих догађаја.
Злочин над најмање 28 младих војника, припадника ЈНА 2. и 3. маја у Сарајеву и након више од три деценије предмет је сарајевског подметања неистина кроз тезу о наводном нападу ЈНА на Предсједништво. Најновија лаж је конструкција да је Алија Изетбеговић требао бити размијењен за командата Друге армије Милутина Кукањца и да о изласку ЈНА из команде под Бистриком није било договора. Да истина јесте наше најјаче оружје, п[...]
![Меморијал, Погледи, 24. 5. 2022, Поновна интернет премијера филма „Мисија Халијард“ у продукцији Погледа [Филм] - Обновљено 15. 10. 2023.](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p12316-350x200-no.jpg)
Меморијал, Погледи, 24. 5. 2022, Поновна интернет премијера филма „Мисија Халијард“ у продукцији Погледа [Филм] - Обновљено 15. 10. 2023.
После повлачења филма „Мисија Халијард“ у продукцији Погледа (69 мин), са канала „Погледи“ на Youtube продуцент је обновио издање 15. октобра 2023. године. Ово је верзија филма која траје 109.53 минута. Због тога филм поново објављујемо.
Документарни филм „Мисија Халијард“, у продукцији Погледа, премијерно је објављен 24. маја 2022. на Јутјуб каналу Погледи. Тема филма је познатија највећа операција спасавања оборених авијатичара иза непријатељских линија у Другом светском рату. Мисија је пола века држана у тајности, да би тек после 2000. године шира јавност за њу чула.
Пре ме[...]
