За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
СРНА, 31. 5. 2024, Логор за Србе у Челебићима – 1. јун 1992. [Мапа]
Српски цивили (мушкарци, жене и дјеца), затворени претходно у Брадини, одведени су 1. јуна 1992. године у логор у Челебиће код Коњица који су држали припадници снага лојалних муслиманском ратном лидеру Алији Изетбеговићу. Логор Челебићи био је сабирни логор у којем су мучени и убијани Срби са подручја општине Коњиц…
НСПМ, РТ Балкан, 31. 5. 2024, Пре четврт века НАТО бомбардовао центар Новог Пазара: Брисел побијене подвео под „колатералну штету“
Марко Симић имао је само две године и 11 дана када га је на данашњи дан, пре четврт века, у центру Новог Пазара убила НАТО бомба. Истог трена погинуо је и Марков отац Владан док је сина покушавао да заштити својим телом, стискајући га у загрљају. На данашњи дан, 31.…
Borba.me, Спутњик, 31. 5. 2024, Годишњица страдања избеглица из Крајине у НАТО бомбардовању Сурдулице
У ноћи 30/31. маја 1999. године НАТО авиони су бомбардовали подручје општине Сурдулица са 4 пројектила велике разорне моћи. Погођена је специјална болница за плућне болести „Санаторијум“ у југоисточном делу Сурдулице. Два пројектила су директно погодила павиљон у коме су биле смештене избеглице из бивше Републике Српске Крајине, а један…
ИН4С, 31. 5. 2024, Стеван Синђелић војвода Ресавски (1771-1809) – На данашњи дан
На данашњи дан 1809. године погинуо је српски јунак Стеван Синђелић. Ресавски војвода је тада испалио из кубуре хитац у складиште муниције у шанцу на узвишењу Чегар код Ниша, у јеку борбе с бројно надмоћним Турцима у Првом српском устанку. На данашњи дан 1809. године погинуо је српски јунак Стеван…
Kosovo Online, 29. 5. 2024, Александар Раковић: Албанско „откривање римокатоличких корена“ и претензије на српску баштину на Косову и Метохији
За Косово онлајн: др Александар Раковић, научни саветник Института за новију историју Србије О албанском муслиманском фактору у рушењу српског простора пуно тога је могло да се каже кроз албанско-бошњачке верске и политичке везе које сежу од Косова и Метохије до Старе Рашке (Санџака). Ипак, у албанском свету постоји и…
Глас Српске, Политика, РТ Балкан, Танјуг, СРНА, 30. 5. 2024, Иванишевић: Укопани у Поточарима 2003. године, а гласали на изборима 2004. [Мапа]
Директор Центра за истраживање српских страдања у 20. вијеку Миливоје Иванишевић рекао је Срни да је, према његовој евиденцији, од 625 Бошњака који су 2003. године наводно укупани у Меморијалном центру у Поточарима њих 78 гласало на локалним изборима 2004. године. Иванишевић је навео да је утврђено да су на…
Не заборављамо – Памтимо
Искра, 26. 8. 2024, Добрило Аранитовић: Злочини аустро-угарског окупатора у Мачви августа 1914. према записима учитеља Милана Дачића
Мачва и Подриње због свог изузетног геостратешког положаја представљају подручје које је у последње нешто више од два века било поприште жестоких окршаја српских бранилаца и турских, касније германских освајача.
клештени између Саве и Дрине, односно Срема и Босне, Мачва и Подриње су од првих дана Карађорђевог устанка били на главном правцу турских насртаја на ослобођену територију. Турци су преко Мачве и Шапца, десном обалом Саве надирали ка Београду, преко Јадра и Рађевине ка Ваљеву и даље према Шумадији. Отуда и најжешћи бојеви: на Мишару 1806. године, вероватно најблиставија српске победа [...]
![Глас Српске, 8. 10. 2028, Aкадемик Чедомир Попов, историчар: Одбрана васколиког српства – In memoriam [из Архиве]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p20654-350x200-no.jpg)
Глас Српске, 8. 10. 2028, Aкадемик Чедомир Попов, историчар: Одбрана васколиког српства – In memoriam [из Архиве]
Књигом "Велика Србија - стварност и мит" отворио сам нова питања и охрабрио друге, млађе историчаре и ствараоце да се њиме баве - каже у интервјуу за "Глас Српске" угледни историчар, академик Чедомир Попов, који је однедавно и предсједник Матице српске у Новом Саду.
Књига, која је оцијењена као најбоље историографско дјело објављено за протекле двије године на српском језику, донијела му је престижну и угледну награду "Владимир Ћоровић".
У интервјуу за "Глас Српске" академик Попов говори о свом раду на стазама историографије, великом националном питању Срба, интердисциплинарном проучавању ук[...]
Вечерње новости, 5.3.2017, Бугарска окупација: Окупатори су хапсили и стрељали
Устанак у Топлици и Јабланици угрозио је стратегијски интерес окупатора на простору где су пролазиле важне саобраћајнице према Солунском фронту и Блиском истоку
Пронађене црквене књиге, крштенице, банкарски записи, писма, наредбе, фотографије, школска документа, указују да је бугарски крајњи циљ био проширење сопствене територије на рачун Србије
НАЈВИША војна и цивилна власт у југоисточном делу Србије била је у рукама војног генералног гувернера, у прво време генерал-мајора Кутичева. Бугарским војним јединицама, после окупације српске територије, било је изричито наложено да одрже ред [...]
![VidikSaCera.rs, 9. 9. 2021, Зоран Тошић: О Гучеву [из Архиве] На данашњи дан – 110 година од Битке изнад облака](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p22062-350x200-no.jpg)
VidikSaCera.rs, 9. 9. 2021, Зоран Тошић: О Гучеву [из Архиве] На данашњи дан – 110 година од Битке изнад облака
Поштовани пријатељи, чувари сећања на јуначка дела наших предака! Када год се нађем на овом или сличном месту, чувеном по некој бици или страдању, далеко познатом по јунаштву и храброј одбрани, обузме ме нека епска меланхолија.
Покушавам да се слушаоцима обратим великим речима, довољно снажним и виталним, као што су то наши прадедови били. То је природна реакција обичног историчара са необичном потребом да сваки говор буде бољи од претходног. Овај пут ћу Вам се обратити као историчар и сведок хтења и напора да се Гучевска битка што више објасни, разјасни и приближи свакоме. Говорићу само о[...]
ИН4С, 24.10.2021, Драгица Гашић: Самоћа ме убија, ни у продавницу не могу да уђем
Да није полиције одавно бих напустила стан, почиње своју причу српска повратница у Ђаковицу
Мада је прошло неколико месеци од њеног повратка у Ђаковицу, Драгица Гашић још увек не може ни у продавницу да уђе, како би се снабдела основним животним намирницама. У разговору за Косово онлајн истиче да, ипак неће да напусти свој стан и да је захвална је Косовској* полицији што је све време чува.
„Да није полиције одавно бих напустила стан“, почиње своју причу српска повратница у Ђаковицу.
Додаје да су полицајци 24 сата испред њене зграде и брину о њеној безбедности.
„Да ми нешто купе не [...]
