За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
ИН4С, РТ Балкан, Tанјуг, 30. 5. 2024, Хронологија НАТО злочина: 30. мај – ракетиран Варварин, погинуло 10 цивила
На данашњи дан током НАТО агресије на Савезну Републику Југославију бомбардован је мост преко Велике Мораве у Варварину. Погинуло је 10, а тешко рањено 17 мјештана те варошице. Била је Света Тројица, вашар и пијачни дан. Нешто после 13 часова НАТО бомбардери у првом налету срушили су мост преко Велике…
Политика, 27. 5. 2018. Последња зора писца „Утопљених душа” – На данашњи дан – Владислав Петковић Дис, 30. 5. 1917. [Из Архиве, Мапа]
Упорним и дугим истраживањем, историчар Мирко Дрманац коначно утврдио тачан дан, време и околности под којима је песник Владислав Петковић Дис скончао у Јонском мору Песник Владислав Петковић Дис утопио се 30. маја 1917. у шест сати ујутро, после напада аустроугарске подморнице У-4 на наоружани француски транспортни пароброд „Италија” у…
РТ Баклан, 29. 5. 2024, Ватикан и Косово: Илири, мајка Тереза и Срби окупатори
Призренско-приштинска бискупија основана је одлуком Свете столице 2018, али на сајту римокатоличке цркве на КиМ тврди се да Албанци католици на овој територији живе од апостолских времена, а да су Срби градњом Пећке патријаршије „окупирали западно Косово“ Дневни лист „Политика“ износи неосноване оптужбе на рачун Аљбина Куртија, „косовског премијера“, пише…
Нови Репортер, 28. 9. 2011, Слободан Дурмановић: Злочини над Србима у Коњицу – сведочење једног инсајдера [из Архиве, Мапа]
Осмог септембра ове године бивши припадник резервног састава СЈБ Коњиц Миралем Мацић признао је у Суду БиХ да је у мају 1992. године, по наредби претпостављених, убио једног српског цивила на подручју Коњица, док је негирао остале тачке оптужнице у којима се терети да је убио још два српска цивила… Portal Novosti, 28. 5. 2024, Ustaški grafiti u Karinu Donjem [Foto]
Na više mjesta u Karinu Donjem pojavili su se grafiti s ustaškim obilježjima i porukama “Ubi Srbina” i “Kolji Srbe” zbog čega je SNV od Grada Benkovca zatražio njihovo uklanjanje Nakon što su na zidu iznad plaže u tzv. Čenićevoj uvali u Karinu Donjem nepoznate osobe ispisale grafite koji šire…
Вечерње новости, 29. 4. 2024, Деца логораши из минулог рата у БиХ стрепе да се страхоте грађанског рата могу поновити данас
УВЕК пред мај, уназад већ 32 године, онима који памте у Босни и који су прошли кроз рат језа се шири телом и умом. Грађански рат беше суров, крвав и као да није завршен 1995. Бар такву атмосферу шире они који су у Босни у тим годинама изгубили сваку људскост… Не заборављамо – Памтимо
ОпштинаСоколац.нет, СРНА, 20. 10. 2024, Споменик на Копиту је опомена, чувајмо се подјела
На планини Копито у близини соколачког села Сијерци данас је освештан споменик за 97 бораца Церског четничког корпуса Азбуковачке бригаде погинулих у овом селу у борбама са партизанским јединицама у октобру 1943. године.
Споменик је освештао протојереј-ставрофор Илија Чупић након чега су окупљени прислужили свијеће и помолили се Богу за покој душа погинулих.
Професор историје Лазо Одовић из Сокоца рекао је да су ови борци 1943. године положили живот "за крст часни и слободу златну", те истакао важност преношења истине о њиховом страдању будућим генерацијама.
Карађорђе Ристановић, син [...]
![СРНА, 26. 8. 2024, Лужани: Обиљежене 83 године од страдања 405 Срба од усташке руке [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p21896-350x200-no.jpg)
СРНА, 26. 8. 2024, Лужани: Обиљежене 83 године од страдања 405 Срба од усташке руке [Мапа]
У Спомен-парку у Лужанима код Дервенте обиљежене су 83 године од страдања 405 Срба из насеља Босански и Нови Лужани, Костреша и Барице, које су убиле усташе, а овом приликом откривена је скулптура "Мајка" висока 2,5 метра.
Скулптуру, вајара Вујадина Малешевића, открили су замјеник градоначелника Синиша Јефтић, предсједник СУБНОР-а Борислав Прерадовић и иницијатор градње Спомен-парка Васо Мичић.
Прерадовић је истакао да је обавеза садашњих генерација да његују сјећање на страдалнике и да преносе сазнања о свему што се дешавало за вријеме владавине Независне Државе Хрватске.
"Усташки зл[...]
РТРС, 22. 4. 2023, Тулековић: Жртвама Јасеновца и Доње Градине вратити лице
Директор Јавне установе "Спомен-подручје Доња Градина" Тања Тулековић изјавила је да та установа има базу података жртава логора Јасеновац са годинама рођења и страдања, али да желе да свакој жртви врате лице и прикупе њихове фотографије, документа и предмете.
- Ми смо 2016. године покренули иницијативу за прикупљање фотографија, докумената и предмета са циљем да свим тим жртвама вратимо лице. Дакле, имамо базу података са њиховим годинама рођења и страдања, али сада желимо да то детаљније документујемо и прикупимо њихове фотографије - рекла је Тулековићева новинарима.
Истакла је да је о[...]
СРНА, РТ Балкан, 14. 5. 2024, Немамо где Жарку прислужити свијећу: Потрага за несталима без резултата
Од отмице српског рудара Жарка Спасића, који је био први отети Србин на Косову и Метохији, данас се навршило 26 година, а породица чврсто вјерује да су његови остаци прекривени асфалтом aуто-пута Приштина-Тирана и да га никада неће ни наћи, нити ће правда бити задовољена.
Брат отетог Симо Спасић свједочи за Срну да је тридесетшестогодишњи Жарко тог 14. маја 1998. године из породичног дома, у коjeм је оставио супругу Слађану са тек рођеном бебом и још двоје дјеце, отишао у редовну другу смјену и да га никада више нису видјели.
"То је површински коп Рудника Белаћевац у Дреници где Срби нису ни[...]
РТ Балкан, 15. 10. 2023, Исповест директора избегличког центра крај Ужица: Много је то несреће за под једну капу
Љубиша Ковачевић је био управник избегличког центра кроз који је за десетак година, несрећних 90-их, прошло 30.000 људи, од тада многи су умрли, а много њих се расуло широм света
Љубиши Ковачевићу данас би најлакше било кад би све некако могло да се заборави, да нестану из сећања и оне бараке, и завежљаји и прње, и сва она сиротиња, трактори и мотокултиватори покривени најлонима и церадама паркирани у дворишту и сав онај чемер и туга и несрећа које је годинама гледао на лицима тих људи.
"Много је то несреће за под једну капу", рекао ми је једном Љубиша.
А не може да се заборави. Враћају[...]
