За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Глас Српске, 20. 5. 2024, Представљен Атлас злочина над Србима: Правосуђе нијемо и на убиства дјеце
Злочини над Србима вршени су у континуитету, а почетак 1993. године обиљежило је убијање Срба на Божић у Кравици и неколико дана касније у Скеланима, рекао је данас вршилац дужности директора Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Виктор Нуждић пред промоцију Атласа злочина над Србима…
Политика, 19. 5. 2024, Озакоњено насиље над језиком и српским идентитетом
РАЗГОВОР НЕДЕЉЕ: СРЕТО ТАНАСИЋ, председник Одбора за стандардизацију српског језика У светлој канцеларији са погледом на Српску академију наука и уметности окружен хиљадама књига, за столом прекривеним папирима из којих провирује први број ”Политике” седи лингвиста Срето Танасић. Али ни у једној од сам бог зна колико стручних књига не… Вечерње новости, 18. 5. 2024, Обележен Дан сећања на жртве нацистичког прихватног логора Земун на Сајмишту
ПРОШЛО је пуних шест година откако су „Новости“ откриле масовну гробницу са посмртним остацима око 6.500 српских жртава страдалих у Прихватном логору Земун, на Сајмишту, и покренуле акцију да се ово место достојно обележи. Да ће жртве добити већи споменик за који ће се знати да је у питању једна…
СРНА, 16. 5. 2024, Српска памти: Војвода Радомир Путник, родоначелник српске војске – На данашњи дан
Један од највећих српских војсковођа и творац модерне српске војске војвода Радомир Путник (1847-1917), који се као сјајан стратег исказао у балканским ратовима и Првом свјетском рату, умро је 17. маја 1917. године. Радомир Путник био је војник и војсковођа пуних 40 година, а војничко звање стекао је у Артиљеријској…
Вечерње новости, 16. 5. 2024, Сведочанство преживелог из логора о Јајинцима поклапа се са резултатима геофизичких истраживања – нађена скица масовних гобница
ДА су се масовне гробнице и ломаче посмртних остатака у Јајинцима налазиле на местима које су детектовали георадари и геомагнети, потврдила је скица, праћена сведочењем, коју је један од истраживача Музеја жртава геноцида недавно пронашао у Заводу за заштиту споменика културе Београда. Ово је јуче открио на званичном представљању резултата…
Политика, 14, 5. 2024, Слободан Стајић: Зашто у Дејтону нико није поменуо Сребреницу
Управо под тим насловом, у рубрици Међу нама, објавили смо 2. јула 2015. текст наводећи да током преговора у америчкој бази у Дејтону, у Охају, новембра 1995, нико није поменуо Сребреницу нити тамошњи стравични и злочин који се догодио само три месеца раније. Чак нико ни из делегације Федерације БиХ…
Не заборављамо – Памтимо
Вечерње новости, 19. 9. 2023, Поље смрти на Јагодњи: На Мачковом камену од 19. до 21. септембра 1914. вођен најкрвавији бој Великог рата
ГАЗЕЋИ преко три реда лешева српских и аустроугарских војника изгинулих од 19. до 21. септембра 1914. на врху Мачков камен планине Јагодње бечки командант је јавио штабу да се офанзива не може наставити јер су њихови преживели војници потпуно растројени.
На таласастој висоравни површине 500 квадратних метара избројано је више од 2.000 лешева, око 800 српских и више од 1.200 аустроугарских. Историја каже да је битка за Мачков камен најкрвавија у Великом рату, по броју погинулих на малом простору. Највеће жртве међу Србима поднела је Дунавска дивизија.
На том крвавом планинском врху се сло[...]
РТ Балкан, 7. 5. 2023, Србија је премрежена проусташким удружењима: Како је откривен списак Диане Будисављевић
Директор Музеја жртава геноцида Дејан Ристић објаснио је зашто јавности није саопштено где је и под којим околностима пронађен списак деце коју је спасила Диана Будисављевић
Недавно је Музеј жртава геноцида објавио списак српске деце које је од сигурне смрти у усташким логорима спасла Диана Будисављевић. Директор те институције Дејан Ристић каже да је био у прилици да првој особи са списка лично саопшти истину о пореклу и правом имену и презимену.
"С тим човеком нас је повезала историчарка Наташа Матаушић, која је докторирала на тему Диане Будисављевић и њене акције спасавања српске деце из [...]
Политика, 7.9.2020, Др Момчило Павловић: Савезнички бомбардери су разорили Лесковац у септембру 1944.
До сада није утврђен тачан број погинулих, верује се да је настрадало између 1.000-2.000 људи, од око 24.000 колико је Лесковац имао становника уочи рата
Не постоји трагичнији дан ни сат у историји Лесковца, од среде 6. септембра 1944. Између 12 и 13 часова, тог сунчаног дана, на рођендан краља Петра, 542 авиона полетело је из јужне Италије да бомбардује циљеве у Румунији, Мађарској и Југославији: ранжирну станицу у Новом Саду, мост на Сави у Београду и тенкове и трупе у Лесковцу. Лесковац је изненада са велике и безбедне висине засут тепих бомбама из бомбардера Б-24 америчке 15. ваздухопло[...]
Глас Српске, 14. 6. 2024, У селу код Босанског Грахова умрла посљедња Српкиња
БОСАНСКО ГРАХОВО - У селу Уништа код Босанског Грахова умрла је посљедња Српкиња - деведесет трогодишња Боја Ковачевић.
На мјесном гробљу у Уништима на посљедњи починак испраћена је старица Боја, која је била једини српски повратник.
Осим родбине и пријатеља, на вјечни починак испратили су је парох врлички Лазар Пријић и монах Јован из манастира Драговића у Далмацији.
Село Уништа у општини Босанско Грахово вјероватно је једино у БиХ у које се може доћи само преко Хрватске, јер пут који води кроз БиХ до Уништа је јако лош. До села се стиже путовањем кроз Хрватску готово 50 километара.
[...]
Политика, 23.7.2017, Парастос и сећање на жртве злочина у Старом Грацком
СТАРО ГРАЦКО - Парастосом у Старом Грацком код Липљана данас је обележено 18 година од убиства 14 жетелаца који су измасакрирани на њиви 1999. године док су сабирали жито, а за тај тежак злочин још нико није одговарао. Парастосу су присуствовале породице настрадилх, преостали Срби у Старом Грацком, представници Владе Србије, локалних институција, Српске листе, преноси РТС.
Годишњица убиства у Старом Грацком и ове године обележена је пред спомен-плочом на школи у центру села, где су одржани парастос и помен који је служио владика рашко-призренски Теодосије. Чланови породица услед обуставе ис[...]
