За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Глас Српске, СРНА, 16. 5. 2024, Пофалићи: починиоци избјегавају казну 32 године – за два дана убили око 200 Срба – На данашњи дан [Mапа]
Припадници такозване Армије БиХ су на данашњи дан 1992. године извршили напад на сарајевско насеље Пофалићи и за два дана убили око 200 Срба и спалили њихове домове, а 32 године касније из Тужилаштва БиХ и даље нема одговора на питање да ли је ишта урађено по пријавама против 51…
Вечерње новости, 15. 5. 2024, Миливоје Иванишевић: Сребреница, српска Герника
ДЕЦЕНИЈАМА сами себе саплићемо и потом се мучимо како да изађемо из ситуације у коју смо се запетљали. Тако је и сада. Одавно смо у великој невољи у сучељавању са својим покојницима. Како их овековечити и како спречити да их поново не изгубимо у неком нашем већ уобичајеном забораву. То…
ИН4С, Отачаство, 15. 5. 2024, Навршене 32 године од напада на колону возила ЈНА у Тузли: Прича преживелог Радована Крстића
Навршиле су се 32 године од напада на колону возила ЈНА у Брчанској Малти у Тузли, где је страдало 133 војника ЈНА, а много више их је заробљено, мучено и убијано у затвореништву. Ево приче Радована Крстића, једног од преживелих: „Кад се наше возило нашло у близини зграде „Техничког прегледа“,…
Политика, 15. 5. 2024, Нападнута колона ЈНА у Тузли – На данашњи дан 1992.
Напад на јединице Југословенске народне амије које су се споразумно повлачиле из Тузле догодио се 15. маја 1992. године, а према наводима оптужнице у колони је погинуло 59 припадника ЈНА и цивила. Мучки напад, упамћен под називом Тузланска колона, догодио се упркос претходно постигнутом договору муслиманских власти у Тузли са…
Глас Српске, Спутњик, СРНА, 14. 5. 2024, ’Не желимо цркве, желимо џамије – Алаху Екбер‘: Скандалозни графити осванули на цркви Свете Тројице код Пећи [ФБ]
Епархија рашко-призренска саопштила је да су, према извјештају који им је доставио парохијски свештеник у Пећи, непозната лица провалила и у Цркви Свете Тројице у селу Накло код Пећи исписала графите, међу којима су и поруке „Алаху екбер“. Према извештају који је Епархији доставио парохијски свештеник у Пећи, међу исписаним…
СРНА, РТ Балкан, 14. 5. 2024, Немамо где Жарку прислужити свијећу: Потрага за несталима без резултата
Од отмице српског рудара Жарка Спасића, који је био први отети Србин на Косову и Метохији, данас се навршило 26 година, а породица чврсто вјерује да су његови остаци прекривени асфалтом aуто-пута Приштина-Тирана и да га никада неће ни наћи, нити ће правда бити задовољена. Брат отетог Симо Спасић свједочи… Не заборављамо – Памтимо
![ИН4С, ТамоДалеко, 10. 7. 2023, Најтрагичнија породица на КиМ: Страдање фамилије Костић из Ретимља [из Архиве]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p20410-350x200-no.jpg)
ИН4С, ТамоДалеко, 10. 7. 2023, Најтрагичнија породица на КиМ: Страдање фамилије Костић из Ретимља [из Архиве]
Породицу Костић из Ретимља код Ораховца називају најтрагичнијом породицом на Косову.
Најпре је Југослав Костић, ноћни чувар у Орвину, нестао 10. јула 1998.
Недељу дана касније, припадници УЧК-а су после тродневних борби сишли из Малишева у Ораховац, да би 18. јула, негде после поноћи, напали на куће Костића.
Прво су на кућном прагу убили 62-годишњег земљорадника Анђелка Костића. Затим су заробљени сви који су се ту затекли – међу њима четрнаест Костића. Једном од Анђелкових синова, Живку, дали су два сата да сахрани мртвог оца. Од две даске и ћебета направљен је сандук, а двоје-троје [...]
![РТ Балкан, РТС, 8. 5. 2024, Државна делегација први пут у логору Нежидер у Аустрији: Место страдања српских интелектуалаца [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p20271-350x200-no.jpg)
РТ Балкан, РТС, 8. 5. 2024, Државна делегација први пут у логору Нежидер у Аустрији: Место страдања српских интелектуалаца [Мапа]
Кроз логор је у периоду 1914−1918. године прошло више од 17.000 интернираца, међу којима су били и Сима Пандуровић, Милутин Миланковић, Јелисавета Начић
Државна делегација и Одбор за неговање традиција ослободилачких ратова Србије први пут су обишли логор Нежидер у Аустрији, положили венце и поклонили се сенима страдалих међу којима је највише Срба.
Овај аустроугарски логор за интерниране цивиле током Првог светског рата био је један од највећих те врсте. Настао у зградама и коњушницама старе хусарске касарне, временом је дограђиван, тако да се у њега могло сместити око 15.000 интернирац[...]
РТС,СРНА, 8.5.2016, Спомен на жртве хрватског усташког логора Јасеновац – 71. година од пробоја јасеновачких логораша
Полагањем венаца на спомен-подручје Доња Градина код Козарске Дубице обележена је 71. година од страдања жртава усташког злочина у концентрационом логору Јасеновац и његовом највећем стратишту Доњој Градини. Нама данас ударају жиг зликовца, а зликовцима стављају ореал жртве, рекао је председник Србије Томислав Николић и поручио да то што су деценије прошле од стравичног геноцида није разлог зашто се у свету ћути о томе.
Почело служење парастоса за невино страдале жртве
ДОЊА ГРАДИНА, 8. МАЈА /СРНА/ - У Спомен-подручју Доња Градина, на гробном пољу "Храстови", почело је служење [...]
![Општина Gacko-rs.info, 4. 4. 2024, Обиљежена годишњица од комунистичког злочина у гатачком селу Добреља [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p19821-350x200-no.jpg)
Општина Gacko-rs.info, 4. 4. 2024, Обиљежена годишњица од комунистичког злочина у гатачком селу Добреља [Мапа]
У гатачком селу Добреља, данас се навршавају 82 године од комунистичког злочина. Тим поводом, у цркви Светог Николе служен је помен за тридесет девет мјештана, стараца, дјеце и жена, које су убили припадници Првог партизанског херцеговачко-црногорског ударног батаљона.
Крв мученика је увијек била сјеме за нове хришћане, рекао је свештеник Саша Којовић, који је подсјетио на страшне злочине који су се дешавали. У свом обраћању потомцима, али и свима који су дошли да одају почаст настрадалим жртвама, додао је да је боље да будемо они који имају вјеру а страдају, него да будемо на страни оних к[...]
СРНА, 11. 12. 2024, Ни након 33 године нема процесуираних за злочин у Паулин Двору
Иако је протекло 33 године од злочина у Паулин Двору, хрватско правосуђе за овај злочин над Србима још никога није процесуирало по командној одговорности, као ни оне који су прикривали, односно наредили, организовали и реализовали премјештање посмртних остатака жртава, саопштио је Документационо информациони центар "Веритас".
Из "Веритаса" подсјећају да су у ноћи између 11. и 12. децембра 1991. године припадници 130. бригаде Хрватске војске упали у кућу Андрије Буквића у Паулин Двору, гдје су у притвору држали и масакрирали 17 српских и једног мађарског цивила.
Да би прикрили злочин, они[...]
