За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
РТРС, Танјуг, 13. 5. 2024, Милетић: Заташкавање злочина у Јасеновцу, брише се идентитет страдалих
Југословенски и српски историчар Антун Милетић оцијенио је да су заташкавање и лажна тумачења масовних злочина у Јасеновцу и НДХ данас достигла такав ниво да ће на крају изгледати као да су Срби сами вршили геноцид над Србима. Он је за Политику казао да је тешко прецизно навести број свих…
Политика, РТРС, 12. 5. 2024, Грајф: Доња Градина је место обележено великом тугом и неизбрисивом историјом
ДОЊА ГРАДИНА – Угледни светски историчар и стручњак за Холокауст Гидеон Грајф изјавио је да данашње окупљање у Доњој Градини није само из разлога да се присетимо живота који су трагично изгубљени већ и да се суочимо и признамо истинитости наше садашњости. „Данас смо се окупили овде у Доњој Градини…
НСПМ, РТС, РТРС, Политика, 12. 5. 2024, У Доњој Градини обележен Дан сећања на жртве геноцида хрватских усташа у НДХ [Мапа]
Доња Градина – У присуству званичника Републике Српске и Србије у Доњој Градини обиљежава се Дан сјећања на жртве усташког геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима у Независној Држави Хрватској од 1941. до 1945. године. На гробном пољу „Кошуте” у Спомен-подручју Доња Градина данас су одржани парастос и помен српским,… Глас Српске, Политика, СРНА, 12. 5. 2024, Помен за дервентске Србе убијене прије 32 године [Мапа]
У спомен-комплексу Чардак данас је служен помен поводом 32 године од највећег злочина почињеног над српским цивилима у овом дервентском насељу које су убили припадници регуларне војске Хрватске и хрватско-муслиманских паравојних формација из Дервенте. Највећи број Срба са Чардака, њих 37, убијени су на Васкрс 26. априла 1992. године, док…
ИН4С, Блиц, Vesnik017.rs, 11. 5. 2024, Дан када је Владичин Хан завијен у црно: НАТО убио двоје заљубљених тинејџера
На данашњи дан, 1999. године, НАТО авиони су први пут бомбардовали Владичин Хан током агресије на СР Југославију, гађајући у први сумрак Нови мост на Јужној Морави. Те мајске вечери од гелера и детонације настрадали су гимназијалци Милан Игњатовић (18), матурант и његова годину дана млађа девојка Гордана Николић (17),…
Глас Српске. СРНА, 11. 5. 2024, Болна исповијест Милке Ковачић: Посмртни остаци мог супруга Божидара укопани у Поточарима
Предсједник Удружења породица несталих Братунац – Сребреница Милка Ковачић вјерује да су посмртни остаци њеног супруга Божидара, за којима трага већ 32 године, укопани под туђим именом у Меморијалном центру у Поточарима. Ковачићева је рекла Срни да се у Поточарима, без ичије контроле, укопавају сви посмртни остаци који су пронађени…
Не заборављамо – Памтимо
Вечерње новости, 7. 9. 2024, ТРАГА СЕ ЗА ЈОШ 145 ВОЈНИКА: Трагичне судбине младића који су били припадници бивше ЈНА, у касарнама, током деведесетих
У СЛУЖБЕНОЈ евиденцији Комисије за нестала лица, на територији бивше СФРЈ између 1991. и 1995. као нестало води се још 145 војника бивше ЈНА, у то време једине легитимне војске тадашње заједничке државе, од којих је 40 из Србије.
Ово је за "Новости" потврдила Маја Васовић, самостални саветник, руководилац Групе за нестала лица на територији бивше СФРЈ, из Комесаријата за избеглице и миграције Србије.
- Њихови нестанци везани су за касарне бивше ЈНА или места у којима су вођене борбе. У Хрватској су у питању Вуковар, Нуштар код Винковаца, Бјеловар, Карловац, логор Лора код Сплита и Осијек[...]
![Дистрикт.рс, 24. 9.2021, Марш за живот са ког се многи Шапчани нису вратили [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p10219-350x200-no.jpg)
Дистрикт.рс, 24. 9.2021, Марш за живот са ког се многи Шапчани нису вратили [Мапа]
На данашњи дан, 30. септембра 1941. године немачке окупаторске власти одлучиле су да из импровизованог логора на пољанама села Јарак у Срему преостале заточенике врате у Шабац, у Логор на Сењаку, један од два немачка логора за Србе, Јевреје и Роме у Шапцу.
Овог септембра навршава се осамдесета годишњица од страдања Шапчана у Крвавом маршу, у ком су Немци, током одмазде 1941. године, преко 5 хиљада шабачких мушкараца спровели у импровизовани логор у Јарку. На том путу смрти живот је изгубило најмање 120 људи, а остали су претрпели најразличитије тортуре.
Поред низа уприличени[...]
Блиц, 9. 8, 2015, Најсуровија фотографија нацистичких злочина у Србији скривана 70 година
Сведочанства о борби против нациста у којој су страдали многи равногорци, као што је капетан Милош Гагић (32), и даље су непозната и скривена од шире јавности.
Доказе о Гагићевом јунаштву у првом покрету отпора поробљењу Европе у Југословенској војсци у отаџбини (ЈВО), под командом Драгољуба Драже Михаиловића, пронашао је у заплењеној архиви Гестапоа истраживач Ратко Лековић.
У тој архиви су и три фотографије које “Блиц” објављује после 70 година скривања. Међу њима је једна од најсуровијих фотографија нацистичке одмазде у Србије на којима се виде изложена тела Гагића и његових сабораца.
Га[...]
![Младен Станчић: Каленица - Плоча уместо костурнице [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p1939-350x200-no.jpg)
Младен Станчић: Каленица - Плоча уместо костурнице [Мапа]
Вечерње новости | 19. јун 2015. Обележје погинулим српским војницима у боју на Брегалници у Другом балканском рату 1913.
ЗАТРТИ трагови споменика српским војницима погинулим у боју на Брегалници у Другом балканском рату, макар делимично и симболично, биће означени 29. јуна ове године, за када је најављено откривање обележја на брду Каленица надомак Штипа, на истоку Македоније, испред остатака давно порушене Спомен-костурнице.
На спомен-плочи, на македонском и српском језику биће исписан текст: "На овом месту 1928. године изграђена је Спомен-костурница у којој су смештени посмртни остаци 6.[...]
![Фондација ’Заборављени корени‘, 31. 7. 2024, Покољ у садиловачкој цркви 31. јула 1942. године - На данашњи дан [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p21519-350x200-no.jpg)
Фондација ’Заборављени корени‘, 31. 7. 2024, Покољ у садиловачкој цркви 31. јула 1942. године - На данашњи дан [Мапа]
У цркви у Садиловцу на Кордуну 31. јула 1942. године спаљене су 463 српске жртве из Садиловца, Бугара и околних села. То је био само један у низу злочина извршених над српским народом током офанзиве хрватских и муслиманских усташа.
Српски народ је од својих кућа у збјеговима кренуо за Мочила 18. јула. Данима су у машвинској шуми спавали под голим небом без воде и хране. Једна група је одлучила да у ноћним сатима крене за Мочила, док би друга група чекала пар дана да пође истим путем. Прва група кренула је предвече 28. јула и кришом кроз шуму стигла у Мочила сљедеће јутро.
За другу групу [...]
