За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Глас Српске. СРНА, 11. 5. 2024, Болна исповијест Милке Ковачић: Посмртни остаци мог супруга Божидара укопани у Поточарима
Предсједник Удружења породица несталих Братунац – Сребреница Милка Ковачић вјерује да су посмртни остаци њеног супруга Божидара, за којима трага већ 32 године, укопани под туђим именом у Меморијалном центру у Поточарима. Ковачићева је рекла Срни да се у Поточарима, без ичије контроле, укопавају сви посмртни остаци који су пронађени…
СРНА, 10. 5. 2024, Зворник: Муслимани убијали Србе, а проглашени највећом жртвом
Марковић је изјавио Срни да су, према подацима Градске оранизације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Зворник, муслиманске снаге од 1992. до 1995. године на подручју тадашње зворничке општине убиле 578 српских бораца, док се 50 њих воде као нестали. Према овим подацима, рањено је 1.800 војника, док…
ИН4С, ТамоДалеко, 10. 7. 2023, Најтрагичнија породица на КиМ: Страдање фамилије Костић из Ретимља [из Архиве]
Породицу Костић из Ретимља код Ораховца називају најтрагичнијом породицом на Косову. Најпре је Југослав Костић, ноћни чувар у Орвину, нестао 10. јула 1998. Недељу дана касније, припадници УЧК-а су после тродневних борби сишли из Малишева у Ораховац, да би 18. јула, негде после поноћи, напали на куће Костића. Прво су…
РТ Балкан, РТС, 8. 5. 2024, Државна делегација први пут у логору Нежидер у Аустрији: Место страдања српских интелектуалаца [Мапа]
Кроз логор је у периоду 1914−1918. године прошло више од 17.000 интернираца, међу којима су били и Сима Пандуровић, Милутин Миланковић, Јелисавета Начић Државна делегација и Одбор за неговање традиција ослободилачких ратова Србије први пут су обишли логор Нежидер у Аустрији, положили венце и поклонили се сенима страдалих међу којима…
Политика, 7, 5. 2024, Дан када је Ниш засут касетним бомбама: Масакр оружјем које забрањују све међународне конвенције
У агресији НАТО-а пре 25 година, 7. маја, први пут су бачене касетне бомбе на СРЈ и Србију. Убијено је 16 људи, а више од 50 повређено. Уништено је преко 125 стамбених зграда, изгорело је до пепела небројено породичних кућа, у ватреној стихији нестало је више десетина аутомобила Пре четврт…
СРНА, 6. 5. 2024, Хрватски покољ Срба у Вељуну – циљани злочин геноцида [Мапа]
У мјесту Вељун на Кордуну данас је одржан комеморативни скуп поводом 83 године од усташког покоља више од 500 српских цивила са којег је поручено да је ово био циљани злочин геноцида почињен са намјером истребљења Срба са територије Независне Државе Хрватске. На скупу који је организовало Вијеће српске националне… Не заборављамо – Памтимо
![Слободна Херцеговина, 20. 3. 2017, Крвави камен херецеговачки: Устанак за опстанак [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p11338-350x200-no.jpg)
Слободна Херцеговина, 20. 3. 2017, Крвави камен херецеговачки: Устанак за опстанак [Мапа]
Фељтон о страдању Срба у Херцеговини од стране усташа завршавамо текстом о херцеговачком устанку, покренутом из потребе да се билошки опстане.
Трагична драма српског народа Херцеговине, започета стварањем „Независне Државе Хрватске“ (10. април 1941. године), учинила је овај кршевити крај ареном најгнуснијих злочина које је запамтила свјетска историја, али и колијевком првог масовног устанка против фашистичке тираније у поробљеној Европи.
Оно што су подивљале усташке хорде починиле у прољетним и љетним покољима херцеговачких Срба 1941. године превазилази машту и бестијалност најсвирепијих[...]
РТРС, Срна, 6.8.2018, Нови Град – Сјећање на егзодус Срба из Српске Крајине
Парастосом у Храму Светих апостола Петра и Павла у Новом Граду почело је обиљежавање 23 године од егзодуса Срба из Републике Српске Крајине током акције хрватских снага “Олуја” 1995. године.
Директор “Веритаса” Саво Штрбац рекао је да се и даље тражи 777 жртава акције “Олуја”.
“Према подацима “Веритаса”, страдало је 1.861 лице, али тај списак није коначан. Протеклу годину дана том списку додали смо три лица”, рекао је Штрбац у Новом Граду.
Он је навео да је акција “Олуја” карактеристична и по томе што је страдало више од 65 одсто цивилних жртава, док је у просјеку у протеклом рату то [...]
Спутњик, 1.3.2017, ЕКСКЛУЗИВНО: Син „свата са Башчаршије“: Како да опростим, кад славе злочин
БиХ данас обележава највећи празник, а породица Гардовић и сарајевски Срби присећају се дана када је убијен отац и муж Никола Гардовић, само зато што је на венчању сина носио црквену тробојку са четири оцила. Могу да кажем — праштам, али коме, кад онога на другој страни то не интересује, каже за Спутњик Николин син, протојереј Јован.
Николу Гардовића у фабрици „Васо Мискин Црни“ нико није знао по имену. Звали су га Поп. Током преподнева служио је држави као ковач, а послеподне и празницима Богу у парохијској цркви у коју је редовно одлазила и његова жена са петоро деце — ћерком и четири син[...]
Вечерње новости, 14.4.2017, Удово: Сећање на ратнике код крајпуташа – Валандовски покољ
Испред спомен-капеле са костурницом погинулим српским војницима из Првог светског рата у Удову, тик уз ауто-пут Скопље – Солун, у валандовској котлини, на крајњем југу Македоније, и ове године на Велики петак одржана је комеморација без верског помена регрутима, масакрираним уочи Васкрса, 20. марта према тада важећем Јулијанском календару 1915. године.
На комеморацији, као и сваке године, без свештеника и верског опела, уз подсећање на историјски догађај, почаст погинулим српским војницима, паљењем свећа и полагањем венаца и свежег цвећа на меморијалу, у име Владе и Војске Србије одали су п[...]
СРНА, 7. 7. 2023, Промовисана књига ’Доња Махала, 418 дана мог пакла‘
Некадашњи заточеник логора у Доњој Махали код Орашја Драго Божић је тортуре кроз које су прошли он и његови сапатници описао у књизи "Орашје - Доња Махала 418 дана мог пакла" која је вечерас представљена у Обудовцу.
Божић, који данас живи у Пећинцима у Србији, каже да су у књизи саткане многе приче о томе шта су преживјели он и његових 40 сапатника, од којих 17 није преживјело.
"Прошло је 30 година, али и данас осјећам посљедице боравка у логору. Највеће невидљиве посљедице јесу психолошке које сви носимо у себи. Опхођење мучитеља према нама, физичко и психичко иживљавање оставили су неи[...]
