За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Логори за Србе у Аустроугарској
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Логори за Србе у Бугарској
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Зашто „Српски меморијал“?
Политика, 6. 5. 2024, У Витомирици код Пећи – да се буде близу светиње
Момирка Вукмировић, учитељица у пензији, наставила је мисију суграђанина Милорада Ђоковића, који је сада у специјалном затвору код Подујева. Њих двоје су симболи места „Ја знам причу о свим овим породицама, о многим људима”, говори Момирка Вукмировић у Витомирици код Пећи. Прича с таквом увереношћу и сигурношћу као да су…
Политика, 6. 5. 2024, Чувари Христовог гроба у Врлици [Мапа]
Мало место у северној Далмацији једино је, изузев Јерусалима, где се вековима негује обичај у дане око Васкрса Бројни васкршњи обичаји временом су се мењали, па и губили услед урбанизације друштва, али један, и то врло специфичан и јединствен, сачуван је и живи већ четири века, како предање каже. Чување…
Глас Српске, СРНА, 6. 5. 2024, Којић: На Ђурђевдан почело српско страдање у Подрињу на које Запад жмури [Мапа]
На Ђурђевдан 1992. године муслиманске снаге предвођене Насером Орићем напале су села Бљечева код Братунца и Гниона код Сребренице гдје су убиле петоро Срба, што је почетак српског страдања у Подрињу у протеклом рату на које Запад жмури, рекао је предсједник Скупштине Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и…
Глас Српске, СРНА, 6. 5. 2024, Нема кажњених за прогон Срба из Какња
Почетком маја прије 32 године 5.500 Срба са подручја какањске општине било је приморано да напусти своја огњишта, а припадници такозване Армије БиХ запалили су тада српске куће у 10 насеља и уништили стару српску православну цркву у Биљешеву, те 24 православне капеле у насељима Десетник, Суботиње, Данци, Видуша, Караула,…
ИН4С, Јадовно, 3. 5. 2024, Никола Милованчев: Милан Дукић – први глас о страдалима у Јадовну и извештај конзула НДХ у Београду о томе
Политика, 5. 5. 2024, Приче из кутије за ципеле: Пут у Призрен по тело брата Будимира, који је погинуо од напада Арнаута
– Једва чекам да пођем, нешто ме неодољиво вуче у Гувију, луку у којој су се, после албанске голготе, искрцали преживели српски војници, о чему сведочи и натпис на спомен-плочи постављеној у пристаништу. У војсци је био и мој прадеда Љубисав (рођен 1883), чије име носим, другопозивац треће чете другог…