За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, Танјуг, 5. 5. 2024, Одржан помен жртвама првог хрватског усташког логора Даница у НДХ [Мапа]
КОПРИВНИЦА – Српска православна црквена општина Копривница и Велики Поганац, у сарадњи са Већем српске националне мањине Копривничко-крижевачке жупаније и Већем српске националне мањине Града Копривнице, одржали су молитвени помен – парастос за Србе и жртве других националности страдале у усташком логору „Даница” током Другог светског рата. Осим српских одборника,…
Вечерње новости, 4. 5. 2024, Црква Свете Петке у селу Добрчане, оскрнављена, паљена и на крају минирана [Фото, Видео]
СЕЛО Добрчане на територији општине Гњилане, на Косову и Метохији данас је насељено искључиво Албанцима. Не разликује се много од свих осталих села у којима је после сукоба 1999. године отишао и последњи Србин. На сваком кораку заставе „Косова“ и Албаније, величају се успомене на терористе, њихови споменици су уређени.…
СРНА, 4. 5. 2024, Логор Оџак: Трауме које се не заборављају
Срби са подручја општине Оџак 8. маја обиљежиће 32 године од како су били заточени у логоре у том мјесту и подвргнути разним методама мучења и сексуалном злостављању, за шта је 11 њихових мучитеља осуђено на укупно 85,6 година затвора, а четворица оптужених су недоступна правосуђу БиХ. Ријеч је о…
РТРС, 4. 5. 2024, Знак сјећања на херојски подвиг пилота Павловића
Прије 25 годинa, бранећи небо над Ваљевом, у борби против 16 авиона НАТО, херојски је изгубио живот пилот Миленко Павловић. У „мигу-29″ с неисправним радаром Миленко Павловић, командант 204. ловачког авијацијског пука Војске Југославије, борио се против ексадриле НАТО-а. Бранећи Ваљево, „Крушик“ и своје млађе колеге дао је живот. Сјећање…
НСПМ, Инфомедиабалкан.ком, 3. 5. 2024, Др Милан Благојевић: Правна ништавост Резолуције о Сребреници
Сваку од резолуција о стању у БиХ, које је Савјет безбједности УН донио од Дејтонског споразума до данас, доносио је на основу Поглавља V Повеље УН. Тим поглављем Повеље УН повјерено је искључиво Савјету безбједности да он има одговорност за одржавање мира и безбједности у свијету и да у име…
РТРС, 3. 5. 2024, Прошле су 32 године од злочина у Добровољачкој улици у Сарајеву – и даље без судског епилога
Да ли се рат у БиХ могао избјећи, ко га је и за чије интересе повео, питање је старо већ 32 године, а које се изнова актуелизује сваког прољећа, на годишњице немилих догађаја. Злочин над најмање 28 младих војника, припадника ЈНА 2. и 3. маја у Сарајеву и након више…
Не заборављамо – Памтимо
Вечерње новости, 6.10.2019, Свете слике преточио у свете зидине: Млади архитекта (27) урадио Спомен-музеј у Старом Броду
Са само 27 година урадио је дела која би била довољна за један просечан радни и уметнички век
МЛАДИ архитекта из Зворника Новица Мотика са 27 година, урадио је дела која би била довољна за један просечан радни и уметнички век. А круна његовог плодног рада је Спомен-музеј у Старом Броду, за који је пројекат урадио бесплатно, чиме је обележено 77 година од страдања више од шест хиљада Срба, голоруких људи, жена и деце, који су пред разулареним усташама бежали из Пала, Олова, Кладња, Сокоца, Хан Пијеска, Рогатице и Вишеграда ка Дрини, Србији и слободи, кад су их на зверски начин побиле хорде Ј[...]
Глас Српске,СРНА, 19.7.2018, Филм о Александру Маслеши - најмлађем погинулом борцу Требињске бригаде
У Требињу је премијерно приказан документарни филм о најмлађем погинулом борцу Требињске бригаде Александру Маслеши под називом "Сузе говоре истину", требињског новинара Небојше Колака.
Филм траје 67 минута и говори о шеснаестогодишњем дјечаку који је напустио дјечачку игру и школу, узео пушку и отишао на прву линију херцеговачког фронта да брани отаџбину.
У филму говоре његови родитељи, сестра и дјед.
Колак је истакао да је на дјечака посебан печат оставио деведесетпетогодишњи дјед Раде.
"Немој ми замјерити што плачем, јер сузе говоре истину", присјетио се Колак Радових [...]
DIC Veritas, 29.10.2016, Godišnjica prisilne evakuacije Srba iz 26 sela Požeške kotline 29. oktobra 1991. godine
Tačno u podne, 29. oktobra 1991. godine, pripadnici civilne zaštite i policije počeli su sprovoditi Naredbu o evakuaciji svih mještana iz 26 sela, sa isključivo ili pretežno srpskim stanovništvom, smještenih u Požeškoj kotlini, podno Papuka i Psunja, koju je dan ranije donio Krizni štab opštine Slavonska Požega.
Prema pisanoj naredbi, koju je potpisao Ante Bagarić u svojstvu predsjednika kriznog štaba, koja je dan ranije izvješena na javnim mjestima, evakuacija se sprovodi “u cilju zaštite njihovih života” i omogućavanja uspiješnije odbrane odbrambenih položaja hrvatskih snaga na tom podru[...]
Вечерње новости, 20. и 21. 11. 2011, Немци флоту потопили због четника – Тајна операције Дунавски вилењак
Млади нишки историчар Александар Динчић открива истину о немачкој операцији из септембра 1944. Командант корпуса ЈВУО, пуковник Велимир Пилетић, условио Немце да предају све пловне јединице
ПОЧЕТКОМ септембра 1944, у операцији „Дунавски вилењак“, код села Прахово, нацисти су потопили више од 220 бродова, односно комплетну црноморску флотилу, али на овај чин није их приморало бекство пред Црвеном армијом, како се до сада тврдило, већ су се Немци на тај чин одлучили због четника и румунских војника.
- У ратном дневнику команде Групе армија Ф, за 1. септембар, записано је како покушаји да се са[...]
Биљана Живковић: Васкрснуће Зорке Делић
Ако бисмо покушали да опишемо живот седамдесетчетворогодишње Загорке Скиба из Копривне, прве речи гласиле би – живи сведок ужаса два најцрња стратишта Срба, Јасеновца и логора за српску децу, Јастребарског.
Зорка, тада петогодишња девојчица, изгубивши оца и мајку, преживела је страхоте које човек не може да наслути ни у најцрњим мислима. Два пута надмудрила је сигурну смрт, али је маестрално доскочила и окорелим усташама. А била је дете. Деценијама је живела са туђим наметнутим католичким идентитетом, све док није стасала, и постала „своја“. Српкиња. Сада је Зорка наша национална, историјск[...]
