За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Глас Српске, СРНА, 3. 5. 2024, Лале: Дјецу затварали у логоре, а причају о геноциду
У Сребреници су током протеклог рата постојала три логора за Србе у којима је било затворено више од 120 људи, међу којима и дјеца, а убијено их је више од 30, рекао је предсједник Удружења логораша регије Бирач Винко Лале. Лале је као примјер навео рањеног деветогодишњег Бране Вучетића и…
Искра, 30. 4. 2024, Милош Ковић: Геноцидна резолуција
Предлог резолуције Генералне скупштине Уједињених нација о „Међународном дану сећања на геноцид у Сребреници 1995. године“ изнова нас је подсетио на то да се геноцид не може ни сакрити нити прећутати. Покушавајте да заборавите, окрећите главу на другу страну, учите своју децу да се окрену будућности. Они који су геноцид…
РТРС, Танјуг, 1. 5. 2024, Годишњица напада на Србе у Западној Славонији 1995. [Видео]
У раним јутрањим часовима 1. маја 1995. започео је напад хрватских снага на Србе у Западној Славонији, познат као операција „Бљесак“ током које су убијене 283 особе српске националности, а протјерано је најмање 15.000 Срба. Војно полицијска акција названа „Бљесак“, којом су хрватске снаге запосјеле део Западне Славоније који се…
Глас Српске, 1.5.2024, Земљиште на Грмечу уступљено рекреативцима: Стратиште претварају у мјесто за игру [Мапа]
САНСКИ МОСТ – Спортско-рекреативном клубу (СРК) “Новем Флумина” из Санског Моста додијељено је на коришћење близу 660 дунума земљишта Националног парка “Корчаница” на Грмечу, што је наишло на негодовање тамошњег становништва, јер, како наводе, стратишта не смију никако бити мјеста за игру. СРК “Новем Флумина” је вијест да им је…
РТРС, 1. 5. 2024, У Гацку служен помен за 382 страдала Коњичана у Одбрамбено-отаџбинском рату [Мапа]
У Гацку у порти храма Свете Тројеице, испред спомен обиљежја, родбина, пријатељи и саборци окупили су се у да одају пошту за 382 страдалих Коњичана у Одбрамбено-отаџбинском рату. Коњичани са свих страна, саберу се првог маја у Гацку и евоцирају успомене на најмилије. Прогнани са својих огњишта, расељени по цијелом…
Глас Српске, 1. 5. 2024, Сребреница: Драга Mитровића исти непријатељи клали два пута у два рата [Мапа]
Драго Митровић из сребреничког села Подравање, који је преживио усташко клање у Другом свјетском рату, након чега је остао нијем и са траумама, поново је 1992. године ухваћен када су га заклали потомци оних чијим камама је измакао 1941. године, прича за Срну професор Милош Митровић и истиче да је…
Не заборављамо – Памтимо
P-portal.net, Banija Online, 14.4.2020, Музеј страдалим Србима у глинској цркрви
Спомен-обиљежје Србима страдалим у глинској српској православној цркви 1941. године требало би уредити у Парохијском дому у Глини.
Овај приједлог покренули су активисти српске заједнице из Питсбурга и Чикага у Сједињеним Америчким Државама Мим Бижић, Миле Барбир, Светозар Данчуо и свештеник Ђуро Крошњар. Пошто се ускоро планира реконструкција парохијског дома то је прилика, како сматрају, да се у оквиру тих радова у дијелу ове двоспратне зграде у центру Глине уреди Музеј или Спомен-соба глинским мученицима. Иницијатори су путем надлежног свештеника затражили благослов од владике горњокарлов[...]
СРНА, 13. 9. 2024, Бравнице: Злочин над српским цивилима у избјегличкој колони и данас некажњен
За 81 српског цивила из Доњег Вакуфа које су у избјегличкој колони убили припадници Хрватске војске, ХВО-а и тзв. Армије БиХ, данас је у селу Бравнице код Јајца служен парастос.
Најмлађа жртва је био трогодишњи Драган Јанковић, а у масовној гробници Царево Поље код Јајца 1998. године ексхумирани су посмртни остаци 57 жртава из Бравница.
Парастос је служио свештеник Миладин Самарџић који је рекао Срни да су на овом мјесту убијени дјеца, старци, жене и да им парастос служе од 2018. године.
Преживјели свједок злочина родом из Доњег Вакуфа Маринко Зељко рекао је да се као осмогодишњак наш[...]
Вечерње новости, 21. 8. 2023, ЈАДРАНКО КОНАЧНО ПОЧИВА МЕЂУ СВОЈИМА: Један од игманских заточеника, убијен од батина 1993. године, сахрањен недавно на гробљу на Сокоцу
ПОСЛЕДЊЕ недеље јула, на гробљу Мали Зејтинлик на Сокоцу сахрањен је Јадранко Главаш, мученик Игмана из рата деведесетих. Када су га убили од батина на Мразишту 16. фебруара 1993. имао је 30 година, а још толико је прошло док није сахрањен на Сокоцу.
Јадранко лежи између гробова оца Радмила, мајке Загорке и сестре Љиље, који су га тражили од када је маја 1992. одведен из свог села Осеник до својих последњих дана.
Овај наочити Србин се у том времену разликовао од већине сународника. Пре рата такмичио се у карате лиги. Био је "кец" у КУД "Абрашевић" у Сарајеву. Говорио је три језика, а није чи[...]
СРНА, 1. 10. 2023, Кукољ: У Јасеновцу сам гледала како усташе живо дијете бацају псима
Испред мене жена са дјететом у рукама које је имало годину дана, одузимају јој дијете, она плаче, бори се, туче саму себе, али кад су усташе дијете одузели, тада су га набили на бајонет и још живо бацили псима који су га растргали, док су мајку докрајчили кундацима и ножевима, прича Добрила Кукољ, која је као једанаестогодишња дјевојчица прошла голготу Јасеновца
Добрила Кукољ из села Међеђа код Козарске Дубице 1942. године у Јасеновцу гледала је својим очима како су усташе живо једногодишње дијете бацили псима, ту страхоту деценијама не може да заборави и њом започиње своје свједочење о бор[...]
![РТРС, Срна, 14. 12. 2024, Злочин над Србима у Бјеловцу, Братунац - људи побијени, село уништено, а убице још на слободи [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p23659-350x200-no.jpg)
РТРС, Срна, 14. 12. 2024, Злочин над Србима у Бјеловцу, Братунац - људи побијени, село уништено, а убице још на слободи [Мапа]
У Бјеловцу код Братунца обиљежена је годишњица и служен парастос за 109 српских цивила и војника из овог села, од којих је 68 убијено на данашњи дан 1992. године.
Најмлађа жртва био је петнаестогодишњи дјечак Чедо Миладиновић, а убијени су и годину старији Слободан Петровић, те седамнаестогодишњи Миленко Вучетић.
Из Организације породица погинулих истичу да је апсурдно да у Тужилаштву БиХ уопште не постоји предмет везан за злочине у Бјеловцу почињен прије 32 године.
На данашњи дан у селу Бјеловац Славки Матић муслимани из Сребренице упали су у кућу и убили двије кћерке и мужа.
32 године ис[...]
