За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Глас Српске, 1. 5. 2024, Сребреница: Драга Mитровића исти непријатељи клали два пута у два рата [Мапа]
Драго Митровић из сребреничког села Подравање, који је преживио усташко клање у Другом свјетском рату, након чега је остао нијем и са траумама, поново је 1992. године ухваћен када су га заклали потомци оних чијим камама је измакао 1941. године, прича за Срну професор Милош Митровић и истиче да је…
РТ Балкан, 1. 5. 2024, Годишњица НАТО напада на аутобус Ниш-експреса: На 20 метара лежала је откинута рука детета
Напад на јарко црвено обојени аутобус десио се по ведром дану, пилот авиона мора да је видео шта гађа, од можда и 60 путника преживело је само четворо Ракета испаљена са НАТО авиона преполовила је аутобус „Ниш-експреса“ који је у том моменту био на мосту код села Лужане, на путу…
РТРС, 30. 4. 2024, Гидеон Грајф: Оно што се догодило у Сребреници јула 1995. не може се дефинисати као геноцид. То је политички покушај да се историја прекроји
Гидеон Грајф, предсједник Независне комисије за истраживање страдања свих народа у Сребреничкој регији у периоду 1992. до 1995. године рекао је да се оно што се догодило у Сребреници не може дефинисати као геноцид и да се са тим термином не може играти, те да би усвајање резолуције о Сребреници…
Погледи, 29. 4. 2024, Ђорђе Ивковић: О Зверима и људима – сличице из Великог рата
Не, овај рат не престаје. Пулсира од покоља до лажног затишја, али је увек ту. Неумољиво присутан ма колико се трудили да га не видимо, живог, гладног и жедног. Ни геноцид не престаје од дана када се царствујушчом Виеном заорило Serbien Muss Sterbien. Геноцид (реч коју користимо јер нема друге… РТРС, Глас Српске, СРНА, 28. 4. 2024, Веритас: Ко прави разлику између цивилних жртава у Окучанима и Загребу?
Документационо-информативни центар „Веритас“ упитао је, поводом 29 година од хрватске агресије на српско становништво у западној Славонији, која је била под заштитом УН и у којој је убијено скоро 300 Срба, међу којима 56 жена и осморо дјеце млађе од 14 година, ко то и зашто прави разлику између цивилних…
РТС, 16. 4. 2024, Програм за дијаспору – Наши сусрети: Крестићева борба за истину [Видео]
Не заборављамо – Памтимо
Вести онлајн, 1. 7. 2019. Чачак: Парастос погинулим борцима од Косовског боја до данас
Парастосом свим погинулим ратницима од Косовског боја до данас и полагањем венаца на споменик палим борцима од 1990. до 1999. године у Чачку је на Видовдан обележен Дан ветерана Србије који још увек није и законски озваничен.
Како је уобичајено, око 300 ветерана из свих крајева Србије, а било их је и из европских земаља где сада живе и који су само за ову прилику допутовали у Чачак, окупили су се на Градском тргу одакле су се у војничком поретку главном градском улицом упутили ка споменику свим борцима изгинулим у ратовима од 1990. до 1999. године.
У строју ветерана били су и Ката и Јоже[...]
Глас Српске, СРНА, 15. 12. 2023, Спомен-подручје Доња Градина: Виртуелни преглед изложбе о логору Јасеновац
КОЗАРСКА ДУБИЦА - Јавна установа Спомен-подручје Доња Градина омогућила је посјетиоцима сајта ове установе виртуелни преглед изложбе "Концентрациони логор Јасеновац 1941-1945. године", која је отворена прије три године у Галерији Војске Србије у Београду.
Директор Јавне установе Спомен-подручје Доња Градина Тања Тулековић рекла је Срни да је то мултимедијална изложба која је представљена у више градова Републике Српске и Србије уз велико интересовање публике.
"Изложба је примјер како се приступа презентацији теме којом се бавимо и обухватила је велики тим људи у Србији и Српској који су [...]
РТРС, 12. 12. 2018, Сјећање на страдале у Вучиловцу и Крепшићу
У српским селима Вучиловац и Крепшић, код Брчког, обиљежена је 26. годишњица страдња Срба, које су 12. децембра 1992. године напале јединице ХВО и Регуларних хрватских оружаних снага из Орашја и Хрватске.
Српско село Вучиловац са 260 домаћинстава до темеља је уништено, а мјештани који нису успјели побјећи су побијени.
У Вучиловцу је убијено 49 Срба.
Најмлађа жртва био је 10-годишњи Бојан Лукић а најстарија 86-годишњи Крста Арсенић. Анки Тривковић, на кућном прагу убијен је отац Илија.
- И даље тугујемо и тражимо га, требало би да одговрају они који су то починили - прича Анка.
С[...]
РТРС, Срна, 29.12. 2022, Књига о српском страдању у Тузли доступна на сајту Републичког центра за истраживање злочина
Књига "Тузла - злочин без казне и егзодус српског народа" од данас је доступна на сајту Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица.
Књига је објављена у години у којој се навршава 30 година од егзодуса српског народа тузланске регије и свједочи о злочину над припадницима Југословенске народне армије /ЈНА/ у Тузли 15. маја 1992. године и страдању српског народа тузланске регије током 20. вијека.
У нападу муслиманско-хрватских екстремиста на маршевску колону ЈНА у Тузли 15. маја 1992. године убијена су 54 припадника ЈНА. У рату 1992-95. године смртно је [...]
Вечерње новости, 25. 2. 2014, Г. Милановац: Нађене људске кости
Током сече 1.013 стабала код Спомен-комплекса у Горњем Милановцу нађене људске кости. Претпоставља се да је реч о посмртним остацима жртава које су стрељали комунисти
НАГЛО сушење 1.013 стабала смрче, бора и понешто кедра на чувеном Спомен-комплексу "Брдо мира" у Горњем Милановцу, и њихова законита сеча, открили су сурову истину - испод пањева нађено је много људских костију!
Основано се, по сећањима старих Милановчана и засад још незваничним претпоставкама одговорних у надлежним институцијама, сматра да су то посмртни остаци жртава које су комунисти баш ту, недалеко од центра града, стр[...]
