За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Искра, 5. 12. 2024, Владимир Умељић: О тешком усуду Рома на Истоку и Западу
Архив Војводине и издавачка кућа Прометеј, Нови Сад, објавили су ове године моју студију „Дехуманизација, дискриминација и стигматизација Рома у западноевропским хроникама XV–XVIII века, као утирање пута ка Холокаусту над њима средином XX века“. Роми су, поред Јевреја (Холокауст, Шоа) и Срба (Србоцид хрватске државе 1941-1945), били жртве једног од… eBrcko.net, СРНА, 12. 12. 2024, Брчко: Обиљежене 32 године од страдања бораца и цивила у Вучиловцу и Крепшићу
У Крепшићу и Вучиловцу код Брчког данас су обиљежене 32 године од страдања бораца Војске Републике Српске /ВРС/ и цивила приликом напада јаких снага Хрватског вијећа одбране и Хрватске војске на Вучиловац на данашњи дан 1992. године. На зиду спомен-храма у Крепшићу, испред кога је служен помен и положени вијенци…
СРНА, 11. 12. 2024, Ни након 33 године нема процесуираних за злочин у Паулин Двору
Иако је протекло 33 године од злочина у Паулин Двору, хрватско правосуђе за овај злочин над Србима још никога није процесуирало по командној одговорности, као ни оне који су прикривали, односно наредили, организовали и реализовали премјештање посмртних остатака жртава, саопштио је Документационо информациони центар „Веритас“. Из „Веритаса“ подсјећају да су…
Srpska24.me, 5. 12. 20204, Дејан Бешовић: Владика Серафим (Јовановић), чувар православља и у Албанији [Мапа]
Епископ Серафим (Сава Јовановић), рођен је у Призрену 29. 11. 1873. године. Школовао се у Богословији Св. Кирила и Методија. Био је свештеник, војни свештеник и суплент. Рукоположен је за јеромонаха јуна 1902. у Цркви Светог Александра Невског у Скадру. Од 1908. до 1912. студирао је на Московској духовној академији…
Нови Стандард, 6. 12. 2024, Игор Вукадиновић: Строго поверљиво – Како је прављена албанска држава на Косову [Документи]
Строго поверљиви извештаји МСП Албаније од 1966. до 1968. дају нову димензију догађањима у Југославији `60, према којој је већа аутономија КиМ била резултат смене Ранковића и јачања кадрова из Хрватске и Словеније Елаборати Министарства спољних послова Албаније о ситуацији на Косову и Метохији чувају се у Централном државном… НСПМ, Политика, 10. 12. 2024, На подручју Федерације БиХ оскрнављено или у потпуности уништено око 1.000 српских гробаља, од укупно 1.130 колико их има
На подручју данашње Федерације БиХ (ФБиХ), на коме је до почетка последњих ратних сукоба у БиХ живело више од 540.000 Срба, у протекле нешто више од три деценије, оскрнављено је или у потпуности уништено око 1.000 српских гробаља, од укупно 1.130 колико их има. Од национално и верски мотивисаних напада…
Не заборављамо – Памтимо
![СРНА, 19. 3. 2023, Добој: Служен парастос жртвама усташких злочина [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p12601-350x200-no.jpg)
СРНА, 19. 3. 2023, Добој: Служен парастос жртвама усташких злочина [Мапа]
У добојском насељу Станови данас је служен парастос поводом 78 година од усташког злочина над 30 српских мјештана, међу којима је било 12 дјеце, а најмлађа жртва је имала само четири дана.
На данашњи дан прије 78 година усташе из насеља Присаде и околних села убиле су, а потом запалиле 30 мјештана Станова.
Парастос је служен поред споменика страдалима код Цркве Рођења Светог Јована Крститеља у Становима.
Драго Алаџић, који је у вријеме покоља имао двије године, каже да му је током покоља страдао дјед, а о страхотама које су починиле усташе причао му је отац.
Он каже да се усташки п[...]
РТРС, 24.2.2019, У селу Драгељи код Градишке у току изградња Меморијалног центра
У селу Драгељи код Градишке у току је изградња Меморијалног центра посвећеног страдалој дјеци Козаре у Другом свјетском рату. На овај подухват одлучио се књижевник из овог краја Ђуро Кољанин, који је дио дјетињства провео у логорима Независне Државе Хрватске, у којима су му убијене двије сестре.
У раној младости Ђуро Кољанин, у Дјечијем логору "Сисак" у Независној Држави Хрватској изгубио је цијелу породицу.
Меморијални центар чију изградњу финасира сам посветио је својим трагично страдалим сестрама Зори и Мари.
Трауме и данас осјећа.
- То ствара такву депресију да ја нисам знао шт[...]
![Младен Станчић: Каленица - Плоча уместо костурнице [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p1939-350x200-no.jpg)
Младен Станчић: Каленица - Плоча уместо костурнице [Мапа]
Вечерње новости | 19. јун 2015. Обележје погинулим српским војницима у боју на Брегалници у Другом балканском рату 1913.
ЗАТРТИ трагови споменика српским војницима погинулим у боју на Брегалници у Другом балканском рату, макар делимично и симболично, биће означени 29. јуна ове године, за када је најављено откривање обележја на брду Каленица надомак Штипа, на истоку Македоније, испред остатака давно порушене Спомен-костурнице.
На спомен-плочи, на македонском и српском језику биће исписан текст: "На овом месту 1928. године изграђена је Спомен-костурница у којој су смештени посмртни остаци 6.[...]
СРНА, 5.7.2018, Још се чека оптужница против убица српских цивила у Загонима
БРАТУНАЦ, 5. ЈУЛА /СРНА/ - У Братунцу је данас прислуживањем свијећа за покој душа настрадалих и полагањем цвијећа уз централни спомен-крст на градском гробљу обиљежено 26 година од страдања 14 српских цивила у братуначком селу Загони.
Њих су на данашњи дан 1992. године убили припадници муслиманских оружаних снага из Сребренице.
Осим преживјелих чланова породица убијених и неколико мјештана Загона, који су одали почаст својим сродницима и комшијама, цвијеће код спомен-крста положила је делегација Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила из Братунца.[...]
Анри Барби: Војска убица (1918)
Упркос убијањима, упркос ужасним суровостима чији сам сведок био током претходних ратова, преносећи са бојног поља виђења оваквих страхота знам да ме само сећање на њих тера да дрхтим.
Изгледа да је једини објекат аустријске војске био — уништење, и она је почела свој уништитељски посао још од самог уласка у Србију.
Каквим су се окрутностима, каквим су се пакленим оргијама војници и официри предавали! Колико сам само пута остао скамењен од ужаса пред резултатом убилачког пијанства, пожарима или садизмом тих војника који припадају једној великој земљи, поносној на своју цивилизованост!
Оно ш[...]
