За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Stella polare, 25. 3. 2024, Милутин Станчић: Дримкол, Мала Шумадија – Завичај заборављенох великана – записи из Македоније
Дримколу у походе, на југозападу данашње Македоније, стигли смо по врелини једног јулског дана на око седам километара од међе са Албанијом, односно 14 километара северно од Струге. Ту у колоритном подножју планине Јабланице, јесте наше одредиште – село Лабуништа. Родно место и вечно почивалиште заборављеног српског писца Анђелка Крстића… Вечерње новости, 28. 4. 2024, Како је Меморандум о српским жртвама у Сребреници 1993. доспео у Уједињене нације, а потом мистериозно нестао?
Вест да је тог 2. јуна 1993. године из Уједињених нација стигла потврда о пријему Меморандума о злочинима над српским народом у Братунцу, Милићима, Скеланима и Сребреници, професора Миливоја Иванишевића озарила је надом да ће се правдољубиви свет, најзад, осврнути и на српске жртве. Њих је у професоровој евиденцији у… Вечерње новости, 28. 4. 2024, Војвода Степа код Једрена осветио Мрњавчевиће: На данашњи дан – Преминуо војвода Степа Степановић
Брижљиво упаковане две нагореле воштанице и једна раскошна османска сабља пронађене у скромној соби Степе Степановића после његове смрти 27. априла 1929. откриле су да велики војсковођа није сматрао победе на Церу и Солунском фронту најважнијим биткама које је водио, већ освета средњовековних српских витезова изгинулих у Маричкој бици. –… e-Veritas, Агенције, 27. 04. 2024, У Градишци обиљежено 29 година од егзодуса Срба из западне Славоније [Фото]
Код спомен-обиљежја у Градишци данас су положени вијенци и цвијеће за српске цивиле и војнике из западне Славоније погинуле у хрватској операцији етничког чишћења Срба – „Бљесак“, 1. маја 1995. године. Претходно је служен помен за 283 убијена Србина у овој злочиначкој акцији. Из западне Славоније прије 29 година у…
РТ Балкан, 27. 4. 2024, Годишњица масакра у Сурдулици: НАТО пилоти били су, или слепи или хладнокрвнe убице
На густо насељени део града, 2,5 километра од најближих војних објеката, испаљено је 14 пројектила, убијено је 20 људи, стотине кућа су срушене или оштећене, повређено је 100 мештана Само у кући Милића близу центра Сурдулице НАТО пројектил великe разорне моћи 27. априла 1999. године убио је деветоро људи. Шесторо…
Искра, 25. 4. 2024, Владимир Умељић: Пишем, бришем историју…
Када Генерална скупштина ОУН, како се очекује, изгласа одлуку о „српском геноциду над босанским муслиманима у Сребреници“, то ће бити још једна (Пирова) победа „међународне заједнице истих вредности“ и још једна баш светла страница историје Апсурдистана, у који се свет претворио. Да ли аутори заиста очекују да ће Срби потом…
Не заборављамо – Памтимо
Политика, 1.6.2018, Српкиња се не одриче Отаџбине за чанак сочива.
„Добре, добре, ће видиме”, узвратио је бугарски пуковник бунтовној књижевници Даници Марковић, о јесени 1917. у поробљеном Прокупљу
Чачак – Отаџбина је ступала из рата у рат, а Даница Марковић о јесени 1913. оставила Београд и осванула у Прокупљу. Са шесторо деце и изабраником животним, Момчилом Татићем, који ту бејаше постављен за окружног начелника. У новом станишту, попут хеленских јунакиња, прикључила се бунтовницима. И, много година касније написала: „Никад не осетих живот тако интензивно, као у паланци за време окупације.”
Овако Милица Баковић, библиотекарка из Чачка, отвара причу [...]
Вечерње новости, 26.7.2017, Свет ни не зна за Јасеновац, по зверствима хрватски логор био страшнији од Аушвица
Професор Гидеон Грајф, израелски експерт за Холокауст, о највећем концентрационом логору у НДХ. Хрватске руке овде су потпуно прекривене крвљу невиних Срба, Рома и Јевреја
ТЕШКО је поверовати да је чак и данас, крајем јула 2017. године, Јасеновац прилично непознат у међународним оквирима, упркос огромној важности коју има не само за регионалну већ и за европску и историју Холокауста. Јер, и логор Јасеновац и други логори из његовог "система" у Хрватској, од осталих нацистичких логора разликују се из два разлога. Први је да су, по сведочењима малобројних преживелих, мучења у Јасеновцу било м[...]
Спутњик, 25. 9. 2024, Дасија: Гвозденом пуку одата почаст на Крфу
Полагањем венаца код споменика војницима Другог пешадијског пука првог позива Моравске дивизије „Кнез Михајло” у порти цркве у Дасији на Крфу одата је почаст јунацима овог славног пука познатог под „Гвоздени пук“.
У месташцу Дасија, удаљеном 12 километара од града Крфа, налази се споменик посвећен војницима Другог пешадијског пука првог позива Моравске дивизије „Кнез Михајло” којима је ово грчко острво постало вечна кућа.
Други пешадијски пук „Књаз Михајло”, познат под називом Гвоздени пук, био је пук српске војске током ратова од 1912. до 1918. године. У Другом пешадијском пуку Моравске[...]
![Глас Српске, СРНА, 14. 12. 2023, Иванишевић: Масакр у братуначким селима некажњен, Орић слободно шета Подрињем [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p17911-350x200-no.jpg)
Глас Српске, СРНА, 14. 12. 2023, Иванишевић: Масакр у братуначким селима некажњен, Орић слободно шета Подрињем [Мапа]
Масакр српских цивила у братуначким селима Бјеловац, Сикирић и Лозничка Ријека на данашњи дан 1992. године био је увод у стравичан покољ у Кравици на Божић 1993. године, али је свијет, упркос свим доказима, остао нијем на српске жртве, а Насер Орић који је предводио крвави пир слободно шета Подрињем, изјавио је директор Института за истраживање српских страдања у 20. вијеку Миливоје Иванишевић.
Он је рекао да су УН већ 10. јуна 1993. године биле обавијештене о злочинима над Србима у овим подрињским селима у меморандуму који им је доставила српска и југословенска влада, али да истина никога [...]
Политика, 5.3.2024, Саво Штрбац: Живко са Дианине листе
“Колега, да ли сте прочитали чланак ‘Србин, број 1.128’ у данашњој ‘Политици'”, телефоном ме 17. фебруара ове године упита београдски адвокат Милан Вуковић.
“Видео сам наслов, текст нисам прочитао, али ми је случај познат из других медија”, одговорих му.
Први пут сам одгледао подужи прилог на ову тему 1. јуна прошле године на РТС-у у емисији “Четвртком у 9: Живко – број 1.128” који је био посвећен човеку под именом Живко Зеленбрз, који је, као и многа српска деца, у току 1942, захваљујући Диани Будисављевић, спасен из усташких логара и као “државно сироче” поверен породици Зеленбрз из За[...]
