За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, 26. 4. 2024, Изложба „Призрен 1878–1941. године“
Изложба разгледница и фотографија: „Призрен 1878–1941. године“, аутора Марка Марковића биће отворена сутра, субота 27. април, у 11 часова у порти манастира Светих Архангела код Призрена. Разгледнице и фотографије Призрена које ће бити изложене само су сегмент богатог илустрованог материјала из колекције фотографија и разгледница које су објављене у фотомонографији…
Завет СрпскоРуски, 26. 4. 2024, Трибина: Резолуција о Сребреници 2024
Време; субота, 27.април 2024 у 11.00 часова Место: ОПШТИНА ЗВЕЗДАРА, Булевар краља Александра 77 Планирани ток трибине: 1. ПОЗИВ Скупштини Србије да ПОНИШТИ Декларацију о Сребреници из 2010. године због преваре – позив је упутило 20 невладиних организација 2. Љубиша Ристић: „Геноцид над Суљом Суљагићем – гробље Поточари као… Теодулија, 13. 4. 2024, Радослав М. Грујић: Ватикан према Србима у Независној Држави Хрватској
Католичка црква у Хрватској није могла да прегори успели енергичан отпор православних Срба против конкордата, који је требало да пружи Ватикану ванредне могућности за слободно покретање и развијање нових акција пропаганде, ради остварења његове вековне неодољиве тежње за потчињавањем Срба, а преко њих и целога Балкана, врховној духовној власти римскога…
Глас Српске, СРНА, 25. 4. 2024, Реконструкција злочина, деконструкција мита: Представљена публикација о страдању у Добровољачкој
У Бањалуци је данас промовисана публикација Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица – „Реконструкција злочина, деконструкција мита“ о страдању припадника ЈНА у Сарајеву у првој половини 1992. године, са примарним фокусом на 2. и 3. мај у Добровољачкој улици. Вршилац дужности директора Републичког центра за…
Вечерње новости, 24. 4, 2024, У рату на граници опстајали само Срби: Новости у румунском Банату, где су од 15. до 18. века живели углавном Срби
ХИЉАДЕ Срба сваког викенда прелази гранични прелаз Калуђерово и улази у Румунију, па преко села Николинци, Маковиште, и поред Петрилове стижу до сеоца Поток, одакле крећу на пешачење преко заталасаних брежуљака старим путем до врха ниске планине са остацима утврђења Соколари, како се и данас зове оближње село. Чести су…
СРНА, 24. 04. 2024, Марица Мирић коју су силовали и убили Албанци сахрањена у порти Пећке Патријаршије
Тијело Српкиње Марице Мирић, коју су Албанци силовали и заклали на Косову и Метохији 1999. године, а чију је фотографију на сједници Савјета безбједности УН показао предсједник Србије Александар Вучић, у манастир Пећка патријаршија донио је блаженопочивши митрополит Амфилохије, након што су му италијански официри јавили да се то десило.…
Не заборављамо – Памтимо
Блиц, 9. 8, 2015, Најсуровија фотографија нацистичких злочина у Србији скривана 70 година
Сведочанства о борби против нациста у којој су страдали многи равногорци, као што је капетан Милош Гагић (32), и даље су непозната и скривена од шире јавности.
Доказе о Гагићевом јунаштву у првом покрету отпора поробљењу Европе у Југословенској војсци у отаџбини (ЈВО), под командом Драгољуба Драже Михаиловића, пронашао је у заплењеној архиви Гестапоа истраживач Ратко Лековић.
У тој архиви су и три фотографије које “Блиц” објављује после 70 година скривања. Међу њима је једна од најсуровијих фотографија нацистичке одмазде у Србије на којима се виде изложена тела Гагића и његових сабораца.
Га[...]
Глас Српске, Срна, 11. 3. 2024, Обиљежен Дан сјећања на страдалу дјецу Српског Сарајева
У дворишту Основне школе (ОШ) “Свети Сава” у Источном Новом Сарајеву данас је служен помен и положени су вијенци на спомен-обиљежје поводом Дана сјећања на страдалу дјецу Српског Сарајева, којем је присуствовала српски члан Предсједништва БиХ Жељка Цвијановић.
За Дан сјећања на убијену и страдалу дјецу Српског Сарајева проглашен је 11. март, а 2018. године у дворишту ОШ “Свети Сава” у Источном Новом Сарајеву подигнуто је и спомен-обиљежје посвећено најмлађим страдалницима.
Тај датум изабран је јер су 11. марта 1995. убијене дјевојчице Наташа Учур (10) и Милица Лаловић (11), чије су траги[...]
![Политика, 17. 7. 2023, Споменик нашим војницима и заробљеницима у Кастелану [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p15212-350x200-no.jpg)
Политика, 17. 7. 2023, Споменик нашим војницима и заробљеницима у Кастелану [Мапа]
Споменик српским заробљеницима и војницима страдалим у Првом светском рату на територији Трентина откривен је у италијанском месту Кастелано.
Церемонији је присуствовао министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Никола Селаковић. „Данас смо на српском гробљу подигли споменик у који смо уклесали речи да наше борце сачувамо од заборава. До прошле године ми у Србији нисмо знали за Српску стазу, нисмо знали за српско гробље, али су двојица Италијана, Маурицио и Клаудио, двојица историчара, чланова локалног историјског друштва, сачували ту причу од заборава”, рекао је министар прил[...]
Мира Ниношевић: Велики рат – живот под бугарском окупацијом
Систематски терор и пљачка били су свакодневица српског становништва на југу Србије за време трогодишње бугарске окупације од 1915. до 1918. године.
Савременици су у својим записима оставили ужасне слике окупаторског трогодишњег присуства у Србији. Поготово су страховите последице остале у крајевима обухваћеним Топличким устанком. Житељи села остали су без стоке, земљорадничких справа, алата и машина, намештаја и покућства. Велики број кућа је био порушен, са разграђеним двориштима, порушеним стајама, вајатима и качарама, са уништеним воћњацима и баштама.
Немаштину, глад и [...]
Спутњик, 24. 9. 2024, Спутњик у луци Гувија – на месту где су српски ратници пронашли спас после албанске голготе
Полагањем венаца код Спомен плоче на плажи у луци Гувија, на месту где су се пре 108. година након албанске голготе искрцали српски војници, отпочеле су комеморативне свечаности поводом обележавања годишњице искрцавања српске војске на јонска оства Крф и Видо.
Делегацију Владе Србије предводи државни секретар Министарства за рад запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Антић који је положио венац на спомен обележје.
Венце су положили и представници Министарства Одбране и Војске Србије, амбасаде Србије, града Крфа, удружења потомака учесника Првог светског рата и Друштва за неговање трад[...]
