За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Логори за Србе у Аустроугарској
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Логори за Србе у Бугарској
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Зашто „Српски меморијал“?
Глас Српске, 24. 4. 2024, На све начине затиру траг Србима – Рат против српских топонима
Мијењање топонима у Крајини саставни је дио геноцида кроз етапно брисање трагова постојања Срба на територијама са којих су прогнани, а примјер је личко село код Оточца – Српско Поље чији је назив данас Хрватско Поље, рекао је предсједник Покрета Срба Крајишника из Београда Миле Боснић. – Српско Поље, које…
СРНА, 24. 4. 2024, Бибић: У свијету лаж и даље царује, док истину закопавају у дубину [Мапа]
Милојка Бибић, свједок покоља муслиманских снага над Србима у сребреничком селу Подравање у којем је изгубила четири члана породице, истакла је да Запад штити починиоце злочина над Србима и хоће да забрани изношење истине наметањем резолуције о Сребреници, те тако испише историју на свој хегемонистички начин. Бибићева, која се 24.…
ИН4С, Митрополија, 23. 04. 2024, Други српски устанак подигнут 1815. у Такову – На данашњи дан
На дан 23. априла 1815. године, у Такову, на Цвијети, српске старјешине одлучиле су да подигну Други српски устанак. Турци су поново запосјели Србију послије слома Првог српског устанка 1813. године, а Срби су се тада налазили у тешком положају. Самовоља коју су спроводили Турци била је неиздржива. Други српски…
Политика, 22. 4. 2024, Вратио се у Србију и погинуо у борби са Арнаутима
ИН4С, СрпскаИсторија, 22. 4. 2024, Ђорђе Бојанић: Jасеновац – 22. април 1945: Дан сећања на жртве геноцида [Мапа]
Глас Српске, СРНА, 22. 4. 2024, Обиљежена 32. годишњица злочина у Сарајеву: Почаст убијеним припадницима ЈНА у Великом парку
На мјесту на којем су муслиманске снаге прије 32 године убиле осморицу припадника бивше ЈНА из групе „Транспортер“ у Великом парку у Сарајеву данас су чланови њихових породица и представници Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Источно Сарајево одали почаст и положили вијенце. Трасу којом се кретала…