За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, 18. 4. 2024, Хелас џурнал: Улазак Косова у Савет Европе злочин над српским и грчким народом
Подршком пријему тзв. Косова у Савет Европе, грчки посланици у Парламентарној скупштини Савета Европе (ПССЕ) подржавају кршење међународног права и противрече свим европским принципима о једнакости и поштовању мањина, преноси грчки лист „Хелас џурнал”. Према писању професора на Демокритовом универзитету у Тракији Јоргоса Павлоса за тај лист, ако за месец…
Srbi.org.mk, 31. 3. 2024, Преминуо Петар Стојсављевић, најстарији Далматинац – Врличанин у прилепском и крушевском крају
После дуже болести данас је преминуо Петар Стојсављевић Пешо из Милошева – сеоцета у општини Крушево, Република Северна Македонија. Рођен је 1937. у Милошеву као пето дете родитеља Боже (1886) и Ружице (1900) Стојсављевић, пореклом из Отишића – Врличка крајина. У склопу далматинског контингента који се населио на мочварним недођијама…
Искра, 11. 04. 2024, Владимир Умељић: Сребреница, (не)право и (не)морал
Немачка се свим силама упиње да у УН некако прогура једну резолуцију о „српском геноциду“, што је било и за очекиватим, јер кад год Запад повиче да Русија у Украјини крши међународно право, руски званичници питају – а шта сте ви чинили у Југославији 1999? Запад на то узвраћа… Политика, 16. 4. 2024, Савезничко бомбардовање Београда: Осам деценија од крвавог Ускрса – На данашњи дан
Док је света и века остаће у незаборавној успомени српског народа овај крвави београдски Ускрс, овај страшни злочин бомбардовања једног отвореног града под срамним изговором уништавања ’војних објеката’. Овакво терористичко бомбардовање Београда не може се оправдати никаквим војностратегијским разлозима, јер и да је цео Београд до последњег дома био срушен,…
Политика, 16.4.2024, Саво Штрбац: Зашто се избори у Хрватској одржавају 17. априла
Гостујући на једној београдској кабловској телевизији пре неколико дана на тему парламентарних избора у Хрватској, заказаних за среду 17. априла ове године, водитељка ми је поставила питање постојили каква веза између термина одржавања ових избора са Павелићевом “законском одредбом за одбрану народа и државе”, донесене на тај дан 1941. Одговорио…
Н1 Београд, 15. 04. 2024, Зуроф о предлогу резолуције о Сребреници: Појам геноцид се злоупотребљава у политичке сврхе
Коментаришући предлог резолуције о Сребреници Ефраим Зуроф, директор Центра „Симон Визентал“, подсетио је да је пре свега изворна дефиниција речи геноцид покушај да се уништи један читав народ, због чега остаје при мишљењу „да то није оно што се десило у Сребреници, него да се тамо десио ратни злочин“. Зуроф…
Не заборављамо – Памтимо
Курир, 18. 4. 2024, Спомен-табла за незаборав: Први оружани отпор 1941 – у Доњем Добрићу
Четири дана после потписивања капитулације Војске Краљевине Југославије, код Крнића колибе у лозничком селу Доњем Добрићу, 21. априла 1941. године, убијен је један немачки потпоручник, док су још два немачка војника рањена.
Био је то први оружани отпор немачком окупатору, али се све до пре неколико година за догађај није много знали ни у лозничком крају, а камоли ван њега. У недељу, 83 године касније у центру села, Град Лозница и Центар за културу „Вук Караџић“ организују свечано постављање спомен-табле као будућег трајног сећање на тај дан.
Обележавање тог датума почело је редовно од пр[...]
СРНА, 24.12.2015, Премијера филма „Пакао Независне Државе Хрватске“
Документарни филм "Пакао Независне Државе Хрватске", снимљен у продукцији Музеја жртава геноцида у Београду, који садржи и, до сада непознате чињенице о злочину над српским народом у Хрватској током Другог свјетског рата, биће премијерно приказан 26. децембра у Музеју Југословенске кинотеке.
Директор Музеја жртава геноцида Вељко Ђурић Мишина рекао је на конференцији за новинаре да филм садржи и до сада непознате чињенице и изјаве и да је њиме све постављено на мјесто.
Ђурић, који је написао сценарио, рекао је да филм траје 82 минуте, а подијењен је у два дијела - први који приказује исто[...]
Вечерње новости, 20. 7. 2023, С. Цветковић и Н. Девић: Гробна места су морала да остану тајна - ОЗНА за Србију формирана на Вису
ПРОЦЕСОМ чишћења, највећом делом, руководило је Одељење за заштиту народа (Озна).
Озна је од самог настанка, 13. маја 1944. у Дрвару, устројена методолошки по совјетском моделу као политичка полиција вођена из једног центра и организационо јединствено постављена за целу Југославију. Директно је била подређена Повереништву за народну одбрану НКОЈ, прве револуционарне владе, која је створена на Другом заседању АВНОЈ.
Начелник Озне за целу Југославију био је Александар Ранковић, члан Врховног штаба НОВЈ и организациони секретар ЦК КПЈ, а заменик Светислав Стефановић Ћећа, на предлог совјетске м[...]
Вечерње новости, 30. 1. 2024, Добротвор из царског Призрена: Сима Андрејевић Игуманов, родоначелник српског задужбинарства - На данашњи дан
РАВНО је 220 година од рођења Симе Андрејевића Игуманова (1804-1882), великог српског добротвора. Остао је упамћен као један од првих задужбинара у области школства и народне просвете. Подигао је Призренску Богословију, а Београду је оставио једну од најлепших грађевина, Игуманову палату, смештену на крају Теразијског платоа.
Рођен је 30. јануара 1804, у Призрену, баш кад је Карађорђе дигао Србе на устанак. Његов отац Андреј био је врло богат човек али и велики патриота. Оставио је четири сина без ичега, јер је новац потрошио на куповину оружја за устанике. Због тога је Сима своје младе год[...]
Политика, 24. 6. 2022, Око соколово и Калетинац коначно на мапи света
У Калетинцу код Гаџиног Хана реконструисана кућа Драгутина Матића, борца са Солунског фронта и легендарног извидника у Првом светском рату чија је фотографија обишла свет
НИШ – У селу Калетинац у општини Гаџин Хан, у Заплању и недалеко од Ниша, данас је свечано отворен Спомен дом Драгутина Матића, познатијег као Око соколово. То је породична кућа једног од најпознатијих српских ратника-извидника из Првог светског Како је на свечаности рекао Милисав Филиповић, председник гаџинханске општине, после дугогодишњег настојња ове локалне самоуправе, али и бројних завичајних удружења Заплањаца и кул[...]
