За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Н1 Београд, 15. 04. 2024, Зуроф о предлогу резолуције о Сребреници: Појам геноцид се злоупотребљава у политичке сврхе
Коментаришући предлог резолуције о Сребреници Ефраим Зуроф, директор Центра „Симон Визентал“, подсетио је да је пре свега изворна дефиниција речи геноцид покушај да се уништи један читав народ, због чега остаје при мишљењу „да то није оно што се десило у Сребреници, него да се тамо десио ратни злочин“. Зуроф…
РТРС, Глас Српске, СРНА, 15. 4. 2024, Иванишевић: Чињеницама напасти фалсификат у Генералној скупштини
Представник Србије пред Генералном скупштином УН, када се тамо буде расправљало о резолуцији о Сребреници, не треба да износи никакву одбрану већ само чињеничну истину, нити да пристане на формулацију да се тамо десио „мега злочин“ над Бошњацима, јер је све брутална лаж, рекао је Срни директор Института за истраживање…
РТ Балкан, 15. 4. 2024, Живадин Јовановић о резолуцији о Сребреници: Шолц би да Србе прикаже горим од нациста
Запад сматра да српски народ није вредан постојања и поштовања већ је светски парија, оцењује некадашњи шеф некадашњи министар спољних послова Југославије поводом најављене резолуције о Сребреници која би требало да буде представљена на седници Генералне скупштине УН 27. априла Немачка влада предводи акцију да Генерална скупштина УН усвоји резолуцију…
РТРС, 15. 4. 2024, Преминула јасеновачка логорашица Драгиња Балаћ
Јасеновачка логорашица Драгиња Балаћ преминула је данас у 95. години, објавио је Манастир Јасеновац. Бака Драга, рођена Кукић, рођена је 1929. године и одрасла у Јасеновцу. У љето 1942. усташе су бака Драгу и њену породицу отјерале у логор Јасеновац, а породичну кућу спалиле. – Из логора је, заједно са…
Глас Српске, 14. 4. 204, ’Наређење с врха‘: Српском министру забрањено да положи цвијеће у Јасеновцу
БЕОГРАД – Министру без портфеља у Влади Србије задуженом за координацију активности и мјера у области односа с дијаспором Ђорђу Милићевићу данас је забрањено да положи цвијеће и запали свијећу на споменик жртвама усташког логора Јасеновац. Хрватски полицајац му је саопштио да је то наређење „с врха“ и да му…
Глас Српске, 14. 4. 2024, Јован Б. Душанић: Срби не морају измишљати прошлост
За свако друштво, и у свим временима, од изузетне важности је добро познавање сопствене историје, а то се посебно односи на мање народе у садашње време, када постају све гласније агресивне тврдње да треба да заборавимо нашу историју и да решавамо проблеме садашњости и гледамо у будућност. Каже то у… Не заборављамо – Памтимо
РТРС, 29. 8. 2023, Веритас: Неразјашњена судбина 1.517 српских жртава
"Веритас" тренутно располаже подацима за више десетина познатих места укопа са више од 150 посмртних остатка на подручју Хрватске, покопаних углавном под ознаком "непознат", који и 28 година по престанку рата, искључиво због опструкције хрватске стране, чекају на ексхумацију
Из Документационо-информационог центра "Веритас" саопштили су да се, према њиховим подацима, међу 7.713 до сада верификованих жртава Срба са подручја Хрватске и бивше Републике Српске Крајине из рата деведесетих, налази 1.517 особа чије судбине још нису расветљене.
Међу њима су 1.083 цивила (71 одсто), од чега су 424[...]
Vesti onlajn, 29.10.2020, DIC Veritas: Godišnjica stradanja Srba Požeške kotline
Dokumentaciono-informativni centar Veritas podseća da se ovog 29. oktobra navršava 29. godina od prvog masovnog proterivanja Srba iz Hrvatske.
Prema naredbi tadašnjeg Krizno štaba Slavonske Požege, Srbima iz 26 sela podno Papuka i Psunja je naređeno da napuste svoje domove „u cilju zaštite života“. Na meti ove naredbe našla su se isključivo srpska sela ovog dela Hrvatske.
– Prema pisanoj naredbi, koju je potpisao Ante Bagarić u svojstvu predsednika kriznog štaba, koja je dan ranije izvešena na javnim mestima, evakuacija se sprovodi „u cilju zaštite njihovih života i omogućavanja uspešnije od[...]
Глас Српске, 11.6.2018, Сјећања на славну битку чувају несаломиви дух
Фоча - Битка на Сутјесци симбол је борбе за слободу југословенских народа и несаломивог духа партизанских бораца, који су уз огромне губитке успјели да се одупру шест пута бројнијем непријатељу, што је касније имало великог утицаја на коначан слом фашизма.
Поручено је ово јуче из Долине хероја на Тјентишту гдје је у организацији Одбора Владе Српске за његовање ослободилачких ратова обиљежено 75 година од славне битке која је била прекретница у Другом свјетском рату, а у којој је за тридесетак дана борбе погинуло око 7.500 бораца.
Тековинама антифашистичке борбе и свему ономе што је она б[...]
СРНА, Веритас.инфо, 20. 4. 2023, НАТО прије 24 године усмртио четворо избјеглих Крајишника
НАТО авијација је 21. априла прије 24 године на Косову и Метохији бомбардовала избјегличко насеље Срба из Републике Српске Крајине и БиХ и убила четворо људи међу којима осмогодишње дијете, саопштио је Информационо-документациони центар "Веритас".
Напад на избјегличко насеље "Маја", смјештено у седам објеката пољопривредног газдинства "Ероник", услиједио је у 3.00 часа 21. априла 1999. године. На насеље је испаљено око 50 пројектила, од којих су неки директно погодили објекте.
У једном од директно погођених објеката пронађена су тијела Гордане Илић из Госпића /35/ и браће Дарка /28/ и Да[...]
![SrbinSide.rs, 037info.net, 28. 10. 2013, Двапут обешен [из Архиве]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p19347-350x200-no.jpg)
SrbinSide.rs, 037info.net, 28. 10. 2013, Двапут обешен [из Архиве]
За време Првог светског рата у крушевачкој касарни „Цар Лазар“ обешено је и стрељано на стотине родољуба који су се борили против окупатора, а једна егзекуција изазвала је посебну пажњу јавности. О томе је писао и књижевник Војислав Илић.
После борби за одбрану Београда, многи угледни људи повукли су се из престонице у унутрашњост, на своја имања, код рођака или пријатеља. Група угледника који су се затекли у крушевачком крају, предвођена потпоручником српске војске Костом Војиновићем, планирала је устанак против окупатора. Међу њима су били бруски трговац Сибин Јеличић, код кога је престолон[...]
